Sorte višanja i njihove osobine:

OBLAČINSKA

Plod sitan, prosečne mase oko 2-2,5g. Pokožica sjajna intenzivne karmin crvene boje. Meso sočno, ukusno, slatkonakiselo, odlične arome. Ima dobro obojen sok pogodna za industrijsku preradu. Sazreva krajem VI početkom VII meseca.Stablo je slabo bujno niskog rasta I okrugle krune. Daje puno izdanaka. Otporna je na kasni prolećni mraz I sušu, osetljiva je na antraknozu. Oscilacije u stepenima oplodnje. Često ima visok procenat samooplodnje, čak do 80%. Sadnice višnje Oblačinke se mogu gajti samostalno. Otežana je mehanizovana berba, ali je dobra za industrijsku preradu. Ima dosta biotipova ove sorte.

ČAČANSKI RUBIN

Plod srednje krupan do krupan,okruglastog oblika, tanke sjajne pokožice, tamno crvene boje. Meso je nakiselo I pomalo trpko, sok je rubin crvene boje. Ako su kiše u zrenju plodovi pucaju. Vreme zrenja kraj VI početak VII. Stablo je srednjebujno, rastresite krune, obavezno je orezivanje. Sadnice višnje ove sorte su otporne na prolećne mrazeve, letorasti I pupoljci otporni na moniliju. Cvet je lep sa velikim kruničnim listićima. Iako je ova sorta samoplodna pri oplođenju ostane dosta neoplođenih cvetova što je osobina sorte Kereške od koje I potiče. Može se gajiti u homogenom zasadu.

MAJSKA VIŠNJA

Plod srednje krupnoće okruglasto srcastog oblika, pokožica sjajna, intenzivne rubin crvene boje. Meso polučvrsto, sočno, slatkonakiselo, aromatično, sok je crvene boje. Sazreva početkom VI meseca, stablo srednje bujno do bujno. Otporna na štetočine a dobrim delom na biljne bolesti, cvetovi osetljivi na mraz. Rano prorodi I dobro I redovno rađa. Pored Majurke najranija sorta kod nas, samoplodna je, dobar je oprašivač za druge sorte približnog vremena cvetanja. Plodovi sazrevaju istovremeno.

REKSELE

Zri krajem juna meseca. Plod ove sadnice višnje je nešto sitniji od hajmanove konzervne i kreće se oko 5 g. Mezokarp i sok imaju malo izraženu trpkost. Odlično i redovno rađa, a grane manje ogoljavaju nego kod hajmanove konzervne.

HAJMANOVA KONZERVNA

Sazreva krajem juna meseca. Plod je krupan (5,5g), tamnocrvene boje, dobrog kvaliteta, namenjen isključivo preradi. Rađa redovno i obilno svake godine. Izraženo je ogoljavanje grana.

KELERIS 14

Sadnice višnje Danskog je porekla. Dobijena je oprašivanjem hibrida višnje od Osthajmske i trešnje Tržišne rane. Sazreva početkom jula. Stablo je slabe bujnosti. Relativno je otporna na mraz. Umereno je osetljiva na prouzrokovače sušenja grančica i truleži plodova (Monilija). Cvetne pupoljke formira na mešovitim rodnim grančicama i to čitavom njihovom dužinom, kao i na majskim buketićima, tako da je manje sklona ogoljavanju grana. Srednjeg je vremena cvetanja. Samooplodna je sorta, ali postoje velike oscilacije u stepenu samooplodnosti po godinama, pa je bolje da se gaji sa oprašivačima. Rano prorodi i radja redovno i obilno.

Plod je srednje krupan do krupan (5 g), okruglastog oblika, tamnocrvene boje. Plodovi se mogu brati trešenjem u punoj zrelosti. Meso je srednje čvrsto, sočno, kiselkasto-slatkog ukusa, prijatne arome. Sok je tamno crvene boje. Pogodna je za zamrzavanje i razne videove industrijske prerade, a može se koristiti i za stonu potrošnju. Interesantna je zbog male bujnosti, dobre rodnosti, pogodnosti za mehanizovanu berbu, otpornosti na mraz. Za postizanje visokih prinosa zahteva veće količine azotnih djubriva.

KELERIS 16

Poreklom je iz Danske. Vreme zrenja: kraj juna – početkom jula. Kasnog je cvetanja. Ona je delimično samooplodna. Dobro i redovno radja. Plod je srednje krupnoće, pokožica je tamnocrvene boje. Meso i sok takodje tamnocrvene boje. Dobro podnosi transportabilnost. Nije pogodna za mehanizovanu berbu. Dobra je za stonu potrošnju, i razne vidove prerade. Stablo je srednje bujnosti. Traži redovnu rezidbu. Otporna je prema mrazu, ali slabo podnosi sušu. Prema većini bolesti je otporna ali ne i prema moniliji.

ERDI BOTERMO

Jedna od najboljih sorti. Potiče iz Madjarske. U SAD je patentirana pod drugim imenom. Sazreva krajem druge dekade juna. Stablo je srednje bujno, sa okruglastom krunom i razvedenim granama. Cveta rano. Samooplodna je sorta. Rano prorodi i umerene je dobre rodnosti. Pretežno radja na majskim buketićima, tako da nije sklona ogoljavanju grana. Plod je krupan (6,5 g) okruglastog oblika, tamnocrvene boje. Peteljka je srednje duga (3,7 cm) i lako se odvaja od ploda. Meso je tamno crvene boje, srednje čvrsto, sočno, slatko nakiselog ukusa i prijatne arome, visoko kvalitetno. Sok je crvene boje. Sadrži 17% suve materije. Pogodna je za stonu potrošnju i preradu. Sorta kombinovanih svojstava, krupnog ploda i dobrog kvaliteta, pogodna je za mehanizovnu berbu. Preporučuje se za intezivne zasade. U zadnjim godinama povećana je potražnja za ovom sortom.

UJFEHERTOI FIRTOŠ

Sigurno jedna od najboljih sorti višanja. Pronadjena je kao spontani sejanac u madjarskoj. U SAD je patentirana pod nazivom Balaton. Vreme zrenja sadnice višnje: kraj juna – početak jula. Stablo je srednju bujno do bujno. Kruna je široko piramidalna sa dugim povijenim granama. Cveta kasno. Delimično je samooplodna sorta. Stepen samooplodnosti varira u zavisnosti od godine i lokaliteta. Zbog toga iako je rodna sorta treba je gajiti sa drugim sortama radi boljeg oprašivanja i postizanja veće rodnosti. Spada u najkrupnije sorte višanja.

Plod je vrlo krupan (7,5 g), okruglasto – spljoštanog oblika, tamnocrvene boje. Peteljka je duga (5,1 cm) i lako se odvaja od ploda. Meso je tamnocrvene boje, srednje čvrsto, sočno, slatko-nakiselo, prijatne arome, visokokvalitetno. Sok je tamnocrvene boje. Sadrži 17% suve materije. Pogodna je za stonu potrošnju kao i za razne vidove prerade. Ima najbolju ocenu od svih sorti višanja. Sorta kombinovanih svojstava, koja se ističe atraktivnom izgedu ploda, velikoj krupnoći i odličnom kvalitetu. Pogodna je za mehanizovanu berbu. U zadnjim godinama vrlo tražena sorta.

METEOR

Stablo je srednje bujno, retke piramidalne krune. Plod je srednje velik, okruglast, kožica tamnocrvene boje, meso crveno, sočno, slatko kiselo i ukusno. Sazreva početkom juna.

SOFIJA

Potiče iz Srbije (institut za voćarstvo u Čačku). Nastala je ukrštanjem Čačanski rubin i Hajmanova konzervna. Autori su: Radoslav Cerović, Mihajlo Nikolić, Slobodan Milenković i Sanja Radičević. Priznata je za novu sortu 2014. godine. Sazreva u trećoj dekadi juna. Stablo je srednje bujno, sa povijenim rastom grana. Cveta srednje kasno. Dobre je rodnosti. Umereno je osetljiva na monilinia laxa, a tolerantna je na Blumeriella jaapii. Plod je krupan (7 g), okruglastog oblika rubincrvene boje. Peteljka je duga, meso je rubin crvene boje, slatko-nakiselog ukusa. Sok je rubin crvene boje, sadrži 13,7% suve materije. Ovo je vrlo perspektivna sorta.

NEVENA

Potiče iz Srbije (institut za voćarstvo Čačak). Nastala je ukrštanjem Kereška x Hajmanova konzervna. Autori su: Mihajlo Nikolić, Radoslav Cerović, Sanja Radičević i Slobodan Milenković. Priznata je za novu sortu 2014. godine. Sazreva u trećoj dekadi juna. Stablo je srednje bujno. Cveta srednje rano. Radja redovno i oblino. Umereno je osetljiva na monilinia laxa, a tolerantna je na Blumeriella jaapii. Plod je vrlo krupan (7,5 g), okruglasto-pljosnatog oblika, tamno crvene boje. Peteljka je kratka do srednje duga. Meso je tamno crvene boje, čvrsto sočno, kiselkastog ukusa i prijatne arome. Sok je intezivno crvene boje, sadrži 13,5% suve materije. Sadnice višnje koje su interesantne zbog visoke rodnosti i krupnih plodova dobrog kvaliteta.

ISKRA

Potiče iz Srbije (institut za voćarstvo Čačak). Nastala je ukrštanjem Kereška x Hajmanov rubin. Autori su: Mihajlo Nikolić, Radosav Cerović i Milisav Mitrović. Priznata je za novu sortu 2014. godine. Sazreva u trećoj dekadi juna. Stablo je srednje bujno. Cveta srednje rano. Dobre je rodnosti. Malo je osetljiva na monilinia laxa, a tolerantna je na Blumeriella jaapii. Plod je vrlo krupan (8 g), okruglasto-pljosnatog oblika, svetlo crvene boje. Peteljka je srednje duga, meso je ružičaste boje, srednje čvrsto, sočno, slatko nakiselog ukusa i prijatne arome. Sok je svetlo crvene boje, sadrži 17,5% suve materije. Ističe se po izuzetno krupnom plodu i visokom sadržaju suve materije.

Nove perspektivne sorte višanja

IV-2/152

Madjarski hibrid u fazi priznavanja. Nastala je ukršanjem hibrida M 221 i sorte rani meteor. Sazreva rano, u prvim danima juna istovremeno sa sortom Rani meteor. Stablo je srednje bujnosti, sa granama srednje razvijenim, verikalnog položaja, piramidalne krune. Grane su po celoj dužini obrasle rodnim grančicama. Pogodna je za zasnivanje intezivnih zasada, jer nije sklona ogoljavanju. Cveta rano, delimično je samooplodna. Dobro je oprašuju karmen i sorte trešanje Linda i Katalin. Radja dobro i redovno.

Plod je krupan do vrlo krupan, prosečne mase 8-9g. Sličan Pandi višnji. Plod je sploštanog okruglastog oblika. Pripada kategoriji staklastih višanja. Pokožica je sjajna kao i meso tamno karmin boje. Sok je srednje obojen. Meso je čvrsto, Prijatno kiselkastog – slatkastog, harmoničnog ukusa. Najmanje dve nedelje može da ostane na drvetu u zrelom stanju, a da ne dodje do opadanja kvaliteta. U punoj zrelosti lako se odvaja od peteljke. Otvor ploda je zaplombiran i sok ne curi. Ovo je jedna od budućih najkvalitetnijih sorti višnje. Daje ekstra kvalitetne plodove uglavnom za potrošnju u svežem stanju.

IV-3/48

Madjarski hibrid u fazi priznavanja, nastala je ukrštanjem sorti Erdska visokorodna i Rani meteor. Sazreva veoma rano. Stablo je umerene bujnosti, formira okruglastu krunu.  Cveta srednje rano, samooplodna je, redovno i obilno radja. Plod je sitan, prosečne mase 3g, oblika okruglasto spoštanog prema peteljci. Pokožica i meso ploda su tamnoborde boje, kao i sok. Ukusa je prijatnog, kiselkasto-slatkog. Meso je srednje čvrsto, sočno. Peteljka je srednje dugačka, sa izraženim zaliscima. Plodovi se od peteljke lao odvajaju, a otvor na plodu je zaplombiran te sok ne curi. Ovo je najranija sorta višnje, prvenstveno se preporučuje za stonu potrošnju u svežem stanju.

EVA

Potiče iz Madjarske. Nastala je selekcijom iz prirodne populacije višnje. U proizvodnji je od 2007. godine. Sazreva početkom jula. Stablo je bujno. Cveta kasno i samooplodna je sorta. Daje vrlo visoke prinose. Plod je krupan (5,4 g), okruglast, tamno crvene boje. Meso je čvrsto, kiselo-slatkog ukusa sa obojenim sokom. Kombinovanih je svojstava. Ističe se po visokoj rodnosti i dobrom kvalitetu ploda. Pogodna je za stonu potrošnju i preradu.

Bolesti višnje

Proizvodnju višnje može ugroziti veći broj prouzrokovača biljnih bolesti medju kojima su najznačajnije gljivice Blumeriella jaapii, Monilinia, fitogena bakterija Pseudomonas syringae i virusi. Najveći ekonomski značaj imaju gljivice Blumeriella jaapii i Monilinia prma kojima se pravi program zaštite, kojim se ujedno suzbijaju i druga gljivična oboljenja trešnje i višnje koja su od manjeg ekonomskog značaja.

Pegavost lista – Blumeriella jaapii

Prouzrokuje lisnu pegavost višnje i trešnje. Javlja se u manjem ili većem intezitetu, u svim rejonima gajanja više i trešnje širom sveta. Generalno posmatrano, višnja je ostljivija na ova oboljena od trešnje. U našim agroekološkim uslovima pegavost lista predstavlja ekonomski značajna oboljenja u godinama sa kišnim prolećima. Štete koje počini ovaj patogen mogu biti velike, jer usled prevremene defolijacije plodovi ostaju sitni, teško sazrevaju i poremećeno je formiranje cvetnih pupoljaka za sledeću godinu. Pored toga, ako se desi jači napad ovog patogena voćke su tokom zime osetljivije na niske temperature, pa može doći do njihovog izmrzavanja. Ako se ovo desi u 2 do 3 uzastopne godine, može dovesti do sušenja voćaka. Suzbijanje ovog oboljenja vrši se svake godine, a broj tretiranja zavisi od vremenskih uslova. Postoji značajna razlika u osetljivosti pojedinih sorti višnje i trešnje na ovu bolest. Osnovu zaštite od ove bolesti čini primena fungicida. Od fungicida danas se najčešće koriste bitiokarbamati (Mankozeb, Metiran).