Višnja

SADNICE VIŠNJE

Prodaja sadnica višanja širokog sortimenta po povoljnim cenama. Garantujemo tačnost sorti i zdravstveno stanje sadnog materijala.

Opis višnje:

Višnja nije veliki probirač zemljišta. Najbolje uspeva na dubokim, rastresitim, propusnim, umereno vlažnim i plodnim zemljištima. Najpogodniji tipovi zemljišta za gajenje višnje su gajnjače, aluvijalna zemljišta, karbonantni černozemi i lakše smonice. Zahtevi višnje prema zemljištu zavisi od podloge na koje su kalemljenje sorte. Divlja trešnja zahteva duboka, rastresita, umereno vlažna i plodna zemljišta, dok magriva podnosi suva, karbnonatna i manje plodna zemljišta. Za gajenje trešnje i višnje su najpogodnija umereno laka zemljišta. Optimalan odnos peska i gline je 60:40. Zemljišta koja sadrže više od 60% ukupne gline su nepovoljna.

Vinja ne podnosi teška, zbijana i vlažna zemljišta. Na takvim zemljištima ona slabije radja, osetljivija je na mraz i smolotočinu. Naročito su nepovoljna zemljišta sa plitkim nepropusnim slojem, koj kojih posle obilnijih padavina ili otapanja snega dolazi do ležanja vode. U takvim sulovima se javlja asfiksija korena, što dovodi do sušenja i propadanja stabla. Od podloga najosetljivija je magriva, zatim divlja trešnja, dok su nešto manje osetljive podloge koje potiču od višnje.

Višnja može da se gaji na suvim, peskovitim ili skeletnim zemljištima. Na takvim zemljištima preporučuje se primena navodnjavanja i većih količina djubriva, naročito organskih. Neke višnje, kao što su Maraska u Dalmaciji ili Oblačinska višnja na padinama planine Kukavica daje dobre rezultate na kamenitom zemljištu i bez primene navodnjavanja. Za gajenje višnje najpogodnija su zamljišta slabo kisele ili neutralne reakcije. Optimalna pH vrednost je 5.5 – 7.5. Zemljišta sa većim sadržajem fiziološki aktivnog kreča (iznad 10%) nisu pogodna, jer se na njima može javiti hloroza usled blokade nekih mikroelemenata (gvoždje, magnezijum, mangan). Na krečnim zemljištima kao podlogu treba koristiti magrivu, koja podnosi više kreča (12-15%).

Poželjno je da zemljište za gajenje višnje sadrži najmanje 2% humusa. Višnju ne treba saditi na svežim krčevinama, na kojima su prethodno gajenje trešnja ili višnja, posebno ako se koristi ista podloga. Na takvim zemljištima postoji opasnost od zaraze patogenih gljiva, bakterijama i parazitnim nematodama.

Oblik krune Podloga Rastojanje
Slobodna kruna divlja trešnja 6×8 m
Vaza ili Palmeta magriva 4×3.5 m
Oblačinska višnja sopstveni koren 4×3 m

Prvi broj označava rastojanje izmedju redova, a drugi izmedju voćaka u redu.

Neke sorte višanja i njihove osobine:

OBLAČINSKA – Plod sitan, prosečne mase oko 2-2,5g. Pokožica sjajna intenzivne karmin crvene boje. Meso sočno, ukusno, slatkonakiselo, odlične arome. Ima dobro obojen sok pogodna za industrijsku preradu. Sazreva krajem VI početkom VII meseca.Stablo je slabo bujno niskog rasta I okrugle krune. Daje puno izdanaka. Otporna je na kasni prolećni mraz I sušu, osetljiva je na antraknozu. Oscilacije u stepenima oplodnje. Često ima visok procenat samooplodnje, čak do 80%. Može se gajti samostalno. Otežana je mehanizovana berba, ali je dobra za industrijsku preradu. Ima dosta biotipova ove sorte.


ČAČANSKI RUBIN – Plod srednje krupan do krupan,okruglastog oblika, tanke sjajne pokožice, tamno crvene boje. Meso je nakiselo I pomalo trpko, sok je rubin crvene boje. Ako su kiše u zrenju plodovi pucaju. Vreme zrenja kraj VI početak VII. Stablo je srednjebujno, rastresite krune, obavezno je orezivanje. Otporna na prolećne mrazeve, letorasti I pupoljci otporni na moniliju. Cvet je lep sa velikim kruničnim listićima. Iako je ova sorta samoplodna pri oplođenju ostane dosta neoplođenih cvetova što je osobina sorte Kereške od koje I potiče. Može se gajiti u homogenom zasadu.


ŠUMADINKA – Sorta koja ima nejkrupnije plodove medju višnjama. Plod krupan do veoma krupan, mase oko 7 g., zatupasto srcast, pokožica crvene do tamno crvene boje, meso polučvrsto, sočno ukusno sok obojen. Vreme zrenja kraj prve decade VII meseca. Stablo polupatuljasto široke krošnje, pogodno za berbu. Otporna na mraz i sušu, nije mnogo osetljiva na bolesti i štetočine. Počinje da radja prve godine pri sadnji i redovno rađa, ima obilnu rodnost. Samooplodna je, ima lepo dekorativno stablo. Pogodna je za industrijsku preradu i ima malu košticu.


MAJSKA VIŠNJA ( NEPOZNATO POREKLO ) – Plod srednje krupnoće okruglasto srcastog oblika, pokožica sjajna, intenzivne rubin crvene boje. Meso polučvrsto, sočno, slatkonakiselo, aromatično, sok je crvene boje. Sazreva početkom VI meseca, stablo srednje bujno do bujno. Otporna na štetočine a dobrim delom na biljne bolesti, cvetovi osetljivi na mraz. Rano prorodi I dobro I redovno rađa. Pored majurke najranija sorta kod nas, samoplodna je, dobar je oprašivač za druge sorte približnog vremena cvetanja. Plodovi sazrevaju istovremeno.


REKSELE – Zri krajem juna meseca. Plod je nešto sitniji od hajmanove konzervne i kreće se oko 5 g. Mezokarp i sok imaju malo izraženu trpkost. Odlično i redovno rađa, a grane manje ogoljavaju nego kod hajmanove konzervne.


HAJMANOVA KONZERVNA – Sazreva krajem juna meseca. Plod je krupan (5,5g), tamnocrvene boje, dobrog kvaliteta, namenjen isključivo preradi. Rađa redovno i obilno svake godine. Izraženo je ogoljavanje grana.


KELERIS 14 – Danskog je porekla. Dobijena je oprašivanjem hibrida višnje od Osthajmske i trešnje Tržišne rane. Sazreva početkom jula. Stablo je slabe bujnosti. Relativno je otporna na mraz. Umereno je osetljiva na prouzrokovače sušenja grančica i truleži plodova (Monilija). Cvetne pupoljke formira na mešovitim rodnim grančicama i to čitavom njihovom dužinom, kao i na majskim buketićima, tako da je manje sklona ogoljavanju grana. Srednjeg je vremena cvetanja. Samooplodna je sorta, ali postoje velike oscilacije u stepenu samooplodnosti po godinama, pa je bolje da se gaji sa oprašivačima. Rano prorodi i radja redovno i obilno. Plod je srednje krupan do krupan (5 g), okruglastog oblika, tamnocrvene boje. Plodovi se mogu brati trešenjem u punoj zrelosti. Meso je srednje čvrsto, sočno, kiselkasto-slatkog ukusa, prijatne arome. Sok je tamno crvene boje. Pogodna je za zamrzavanje i razne videove industrijske prerade, a može se koristiti i za stonu potrošnju. Interesantna je zbog male bujnosti, dobre rodnosti, pogodnosti za mehanizovanu berbu, otpornosti na mraz. Za postizanje visokih prinosa zahteva veće količine azotnih djubriva.


KELERIS 16 – Poreklom je iz Danske. Vreme zrenja: kraj juna – početkom jula. Kasnog je cvetanja. Ona je delimično samooplodna. Dobro i redovno radja. Plod je srednje krupnoće, pokožica je tamnocrvene boje. Meso i sok takodje tamnocrvene boje. Dobro podnosi transportabilnost. Nije pogodna za mehanizovanu berbu. Dobra je za stonu potrošnju, i razne vidove prerade. Stablo je srednje bujnosti. Traži redovnu rezidbu. Otporna je prema mrazu, ali slabo podnosi sušu. Prema većini bolesti je otporna ali ne i prema moniliji.


ERDI BOTERMO – Jedna od najboljih sorti. Potiče iz Madjarske. U SAD je patentirana pod drugim imenom. Sazreva krajem druge dekade juna. Stablo je srednje bujno, sa okruglastom krunom i razvedenim granama. Cveta rano. Samooplodna je sorta. Rano prorodi i umerene je dobre rodnosti. Pretežno radja na majskim buketićima, tako da nije sklona ogoljavanju grana. Plod je krupan (6,5 g) okruglastog oblika, tamnocrvene boje. Peteljka je srednje duga (3,7 cm) i lako se odvaja od ploda. Meso je tamno crvene boje, srednje čvrsto, sočno, slatko nakiselog ukusa i prijatne arome, visoko kvalitetno. Sok je crvene boje. Sadrži 17% suve materije. Pogodna je za stonu potrošnju i preradu. Sorta kombinovanih svojstava, krupnog ploda i dobrog kvaliteta, pogodna je za mehanizovnu berbu. Preporučuje se za intezivne zasade. U zadnjim godinama povećana je potražnja za ovom sortom.


UJFEHERTOI FIRTOŠ – Sigurno jedna od najboljih sorti višanja. Pronadjena je kao spontani sejanac u madjarskoj. U SAD je patentirana pod nazivom Balaton. Vreme zrenja: kraj juna – početak jula. Stablo je srednju bujno do bujno. Kruna je široko piramidalna sa dugim povijenim granama. Cveta kasno. Delimično je samooplodna sorta. Stepen samooplodnosti varira u zavisnosti od godine i lokaliteta. Zbog toga iako je rodna sorta treba je gajiti sa drugim sortama radi boljeg oprašivanja i postizanja veće rodnosti. Spada u najkrupnije sorte višanja. Plod je vrlo krupan (7,5 g), okruglasto – spljoštanog oblika, tamnocrvene boje. Peteljka je duga (5,1 cm) i lako se odvaja od ploda. Meso je tamnocrvene boje, srednje čvrsto, sočno, slatko-nakiselo, prijatne arome, visokokvalitetno. Sok je tamnocrvene boje. Sadrži 17% suve materije. Pogodna je za stonu potrošnju kao i za razne vidove prerade. Ima najbolju ocenu od svih sorti višanja. Sorta kombinovanih svojstava, koja se ističe atraktivnom izgedu ploda, velikoj krupnoći i odličnom kvalitetu. Pogodna je za mehanizovanu berbu. U zadnjim godinama vrlo tražena sorta.


METEOR – Stablo je srednje bujno, retke piramidalne krune. Plod je srednje velik, okruglast, kožica tamnocrvene boje, meso crveno, sočno, slatko kiselo i ukusno. Sazreva početkom juna.


SOFIJA – Potiče iz Srbije (institut za voćarstvo u Čačku). Nastala je ukrštanjem Čačanski rubin i Hajmanova konzervna. Autori su: Radoslav Cerović, Mihajlo Nikolić, Slobodan Milenković i Sanja Radičević. Priznata je za novu sortu 2014. godine. Sazreva u trećoj dekadi juna. Stablo je srednje bujno, sa povijenim rastom grana. Cveta srednje kasno. Dobre je rodnosti. Umereno je osetljiva na monilinia laxa, a tolerantna je na Blumeriella jaapii. Plod je krupan (7 g), okruglastog oblika rubincrvene boje. Peteljka je duga, meso je rubin crvene boje, slatko-nakiselog ukusa. Sok je rubin crvene boje, sadrži 13,7% suve materije. Ovo je vrlo perspektivna sorta.


NEVENA – Potiče iz Srbije (institut za voćarstvo Čačak). Nastala je ukrštanjem Kereška x Hajmanova konzervna. Autori su: Mihajlo Nikolić, Radoslav Cerović, Sanja Radičević i Slobodan Milenković. Priznata je za novu sortu 2014. godine. Sazreva u trećoj dekadi juna. Stablo je srednje bujno. Cveta srednje rano. Radja redovno i oblino. Umereno je osetljiva na monilinia laxa, a tolerantna je na Blumeriella jaapii. Plod je vrlo krupan (7,5 g), okruglasto-pljosnatog oblika, tamno crvene boje. Peteljka je kratka do srednje duga. Meso je tamno crvene boje, čvrsto sočno, kiselkastog ukusa i prijatne arome. Sok je intezivno crvene boje, sadrži 13,5% suve materije. Interesantna je zbog visoke rodnosti i krupnih plodova dobrog kvaliteta.


ISKRA – Potiče iz Srbije (institut za voćarstvo Čačak). Nastala je ukrštanjem Kereška x Hajmanov rubin. Autori su: Mihajlo Nikolić, Radosav Cerović i Milisav Mitrović. Priznata je za novu sortu 2014. godine. Sazreva u trećoj dekadi juna. Stablo je srednje bujno. Cveta srednje rano. Dobre je rodnosti. Malo je osetljiva na monilinia laxa, a tolerantna je na Blumeriella jaapii. Plod je vrlo krupan (8 g), okruglasto-pljosnatog oblika, svetlo crvene boje. Peteljka je srednje duga, meso je ružičaste boje, srednje čvrsto, sočno, slatko nakiselog ukusa i prijatne arome. Sok je svetlo crvene boje, sadrži 17,5% suve materije. Ističe se po izuzetno krupnom plodu i visokom sadržaju suve materije.


Nove perspektivne sorte višanja

IV-2/152 – Madjarski hibrid u fazi priznavanja. Nastala je ukršanjem hibrida M 221 i sorte rani meteor. Sazreva rano, u prvim danima juna istovremeno sa sortom Rani meteor. Stablo je srednje bujnosti, sa granama srednje razvijenim, verikalnog položaja, piramidalne krune. Grane su po celoj dužini obrasle rodnim grančicama. Pogodna je za zasnivanje intezivnih zasada, jer nije sklona ogoljavanju. Cveta rano, delimično je samooplodna. Dobro je oprašuju karmen i sorte trešanje Linda i Katalin. Radja dobro i redovno. Plod je krupan do vrlo krupan, prosečne mase 8-9g. Sličan Pandi višnji. Plod je sploštanog okruglastog oblika. Pripada kategoriji staklastih višanja. Pokožica je sjajna kao i meso tamno karmin boje. Sok je srednje obojen. Meso je čvrsto, Prijatno kiselkastog – slatkastog, harmoničnog ukusa. Najmanje dve nedelje može da ostane na drvetu u zrelom stanju, a da ne dodje do opadanja kvaliteta. U punoj zrelosti lako se odvaja od peteljke. Otvor ploda je zaplombiran i sok ne curi. Ovo je jedna od budućih najkvalitetnijih sorti višnje. Daje ekstra kvalitetne plodove uglavnom za potrošnju u svežem stanju.


IV-3/48 – Madjarski hibrid u fazi priznavanja, nastala je ukrštanjem sorti Erdska visokorodna i Rani meteor. Sazreva veoma rano. Stablo je umerene bujnosti, formira okruglastu krunu.  Cveta srednje rano, samooplodna je, redovno i obilno radja. Plod je sitan, prosečne mase 3g, oblika okruglasto spoštanog prema peteljci. Pokožica i meso ploda su tamnoborde boje, kao i sok. Ukusa je prijatnog, kiselkasto-slatkog. Meso je srednje čvrsto, sočno. Peteljka je srednje dugačka, sa izraženim zaliscima. Plodovi se od peteljke lao odvajaju, a otvor na plodu je zaplombiran te sok ne curi. Ovo je najranija sorta višnje, prvenstveno se preporučuje za stonu potrošnju u svežem stanju.