Sadnice višnje
Najavljujemo početak prodaje sadnica višnje za sezonu 2023/24. U ponudi imamo širok asortiman sorti, kao što su Šumadinka, Oblačinska, Keleris 14, Erdi Botermo i druge. Cena sadnice višnje je 180 dinara. Za veće količine moguć je dogovor oko cene.
Napomena: Sadnice se mogu poručiti i pre početka sezone, a isporuka sadnica će se vršiti od 15. oktobra 2023. godine.
Uzgoj višnje
Sadnice višnje ne traže neko posebno zemljište. Višnja najbolje uspeva na dubokim, rastresitim, propusnim, umereno vlažnim i plodnim zemljištima. Najpogodniji tipovi zemljišta za gajenje sadnice višnje su gajnjače, aluvijalna zemljišta, karbonantni černozemi i lakše smonice. Zahtevi višnje prema zemljištu zavisi od podloge na koje su kalemljenje sorte. Divlja trešnja zahteva duboka, rastresita, umereno vlažna i plodna zemljišta, dok magriva podnosi suva, karbnonatna i manje plodna zemljišta. Za gajenje trešnje i višnje su najpogodnija umereno laka zemljišta. Optimalan odnos peska i gline je 60:40. Zemljišta koja sadrže više od 60% ukupne gline su nepovoljna.
Sadnice višnje ne podnosi teška, zbijana i vlažna zemljišta. Na takvim zemljištima višnja slabije radja, osetljivija je na mraz i smolotočinu. Naročito su nepovoljna zemljišta sa plitkim nepropusnim slojem, koj kojih posle obilnijih padavina ili otapanja snega dolazi do ležanja vode. U takvim sulovima se javlja asfiksija korena, što dovodi do sušenja i propadanja stabla. Od podloga najosetljivija je magriva, zatim divlja trešnja, dok su nešto manje osetljive podloge koje potiču od višnje.
Zemljište
Višnja može da se gaji na suvim, peskovitim ili skeletnim zemljištima. Na takvim zemljištima preporučuje se primena navodnjavanja i većih količina djubriva, naročito organskih. Neke višnje, kao što su Maraska u Dalmaciji ili Oblačinska višnja na padinama planine Kukavica daje dobre rezultate na kamenitom zemljištu i bez primene navodnjavanja. Za gajenje sadnice višnje najpogodnija su zamljišta slabo kisele ili neutralne reakcije. Optimalna pH vrednost je 5.5 – 7.5. Zemljišta sa većim sadržajem fiziološki aktivnog kreča (iznad 10%) nisu pogodna, jer se na njima može javiti hloroza usled blokade nekih mikroelemenata (gvoždje, magnezijum, mangan). Na krečnim zemljištima kao podlogu treba koristiti magrivu, koja podnosi više kreča (12-15%).
Poželjno je da zemljište za gajenje višnje sadrži najmanje 2% humusa. Sadnice višnje ne treba saditi na svežim krčevinama, na kojima su prethodno gajenje trešnja ili višnja, posebno ako se koristi ista podloga. Na takvim zemljištima postoji opasnost od zaraze patogenih gljiva, bakterijama i parazitnim nematodama.
Bolesti višnje
Proizvodnju višnje može ugroziti veći broj prouzrokovača biljnih bolesti medju kojima su najznačajnije gljivice Blumeriella jaapii, Monilinia, fitogena bakterija Pseudomonas syringae i virusi. Najveći ekonomski značaj imaju gljivice Blumeriella jaapii i Monilinia prma kojima se pravi program zaštite, kojim se ujedno suzbijaju i druga gljivična oboljenja trešnje i višnje koja su od manjeg ekonomskog značaja.
Pegavost lista – Blumeriella jaapii
Prouzrokuje lisnu pegavost višnje i trešnje. Javlja se u manjem ili većem intezitetu, u svim rejonima gajanja više i trešnje širom sveta. Generalno posmatrano, višnja je ostljivija na ova oboljena od trešnje. U našim agroekološkim uslovima pegavost lista predstavlja ekonomski značajna oboljenja u godinama sa kišnim prolećima. Štete koje počini ovaj patogen mogu biti velike, jer usled prevremene defolijacije plodovi ostaju sitni, teško sazrevaju i poremećeno je formiranje cvetnih pupoljaka za sledeću godinu. Pored toga, ako se desi jači napad ovog patogena voćke su tokom zime osetljivije na niske temperature, pa može doći do njihovog izmrzavanja. Ako se ovo desi u 2 do 3 uzastopne godine, može dovesti do sušenja voćaka. Suzbijanje ovog oboljenja vrši se svake godine, a broj tretiranja zavisi od vremenskih uslova. Postoji značajna razlika u osetljivosti pojedinih sorti višnje i trešnje na ovu bolest. Osnovu zaštite od ove bolesti čini primena fungicida. Od fungicida danas se najčešće koriste bitiokarbamati (Mankozeb, Metiran).
Rastojanja pri sađenju višnje
| Podloge | Razmak između redova (m) | Razmak u redu (m) |
|---|---|---|
| Generativne podloge | 5 – 6 | 3 – 4 |
| Višnja Oblačinska – izdanačka | 4 – 4,5 | 2 – 3 |
Prvi broj označava rastojanje između redova, a drugi između voćaka u redu.
Kalkulator broja sadnica
Izračunavanje broja sadnica višnje potrebnih za sadnju na osnovu površine parcele i rastojanja prilikom sadnje.
Sorte višanja i njihove osobine
OBLAČINSKA
Plod sitan, prosečne mase oko 2-2,5 g. Pokožica sjajna intenzivno karmin-crvene boje. Meso sočno, ukusno, slatko-nakiselo, odlične arome. Ima dobro obojen sok, pogodan za industrijsku preradu. Sazreva krajem VI ili početkom VII meseca. Stablo je slabo bujno, niskog rasta i okrugle krune. Daje puno izdanaka. Otporna je na kasne prolećne mrazeve i sušu, ali je osetljiva na antraknozu. Postoje oscilacije u stepenima oplodnje. Često ima visok procenat samooplodnje, čak do 80%. Sadnice višnje Oblačinske mogu se gajiti samostalno. Otežana je mehanizovana berba, ali je dobra za industrijsku preradu. Postoji više biotipova ove sorte.
ŠUMADINKA
Šumadinka je sorta višnje koja ima velike, tamnocrvene plodove sa rubin crvenim mesom. Meso je polutvrdo, sočno i kiselo, a sok je intenzivno obojen. Šumadinka sazreva kasno, u drugoj polovini septembra. Stablo je umereno bujno, sa rasprostranjenom krunom. Samooplođena je, ali daje bolje prinose sa oprašivačem kao što su Jubileum ili Meteor. Otporna je na mraz i sušu, a ne tako sklona bolestima i štetočinama. Šumadinka je pogodna i za svežu upotrebu i za sve oblike prerade. Sok je posebno dobar za pravljenje vina i rakije.
KELERIS 14
Sadnice višnje danskog porekla. Dobijena je oprašivanjem hibrida višnje iz Osthajmske i trešnje Tržišne rane. Sazreva početkom jula. Stablo je slabe bujnosti. Relativno je otporna na mraz. Umereno je osetljiva na uzročnike sušenja grančica i truleži plodova (Monilija). Cvetne pupoljke formira na mešovitim rodnim grančicama i to duž celokupne njihove dužine, kao i na majskim buketićima, tako da je manje sklona ogoljavanju grana. Cvetanje je srednje vremena. Samooplodna je sorta, ali postoje velike oscilacije u stepenu samooplodnosti iz godine u godinu, pa je bolje da se gaji sa oprašivačima. Rano donosi plod i redovno rađa obilno.Plod je srednje krupan do krupan (5 g), okruglog oblika, tamnocrvene boje. Plodove je moguće brati trešenjem u punoj zrelosti. Meso je srednje čvrsto, sočno, kiselkasto-slatkog ukusa, prijatne arome. Sok je tamnocrvene boje. Pogodna je za zamrzavanje i razne vrste industrijske prerade, a može se koristiti i za stonu potrošnju. Interesantna je zbog male bujnosti, dobre rodnosti, pogodnosti za mehanizovanu berbu i otpornosti na mraz. Za postizanje visokih prinosa zahteva veće količine azotnih đubriva.
KELERIS 16
Poreklom je iz Danske. Vreme sazrevanja: kraj juna – početak jula. Kasnog je cvetanja. On je delimično samooplodan. Dobro i redovno rađa. Plod je srednje krupnoće, pokožica je tamnocrvene boje. Meso i sok takođe su tamnocrvene boje. Dobro podnosi transportabilnost. Nije pogodan za mehanizovanu berbu. Dobar je za stonu potrošnju i razne oblike prerade. Stablo je srednje bujno. Traži redovno orezivanje. Otporan je prema mrazu, ali slabo podnosi sušu. Prema većini bolesti je otporan, ali ne i prema moniliji.
ERDI BOTERMO
Jedna od najboljih sorti. Potiče iz Mađarske. U SAD-u je patentirana pod drugim imenom. Sazreva krajem druge dekade juna. Stablo je srednje bujno, sa okruglom krunom i razvedenim granama. Cveta rano. Samooplodna je sorta. Rano donosi plod i umerene je rodnosti. Pretežno rađa na majskim buketićima, tako da nije sklona ogoljavanju grana. Plod je krupan (6,5 g) okruglog oblika, tamnocrvene boje. Peteljka je srednje dužine (3,7 cm) i lako se odvaja od ploda. Meso je tamnocrvene boje, srednje čvrsto, sočno, slatkog nakiselog ukusa i prijatne arome, visokog kvaliteta. Sok je crvene boje. Sadrži 17% suve materije. Pogodan je za stonu potrošnju i preradu. Sorta kombinovanih svojstava, krupnog ploda i dobrog kvaliteta, pogodna je za mehanizovanu berbu. Preporučuje se za intenzivne zasade. U poslednjim godinama povećana je potražnja za ovom sortom.
METEOR
Stablo je srednje bujno, retke piramidalne krune. Plod je srednje velik, okrugao, kožica tamnocrvene boje, meso je crveno, sočno, slatko-kiselo i ukusno. Sazreva početkom juna.
UJFEHERTOI FIRTUŠ
Sigurno jedna od najboljih sorti višanja. Pronađena je kao spontani sejanac u Mađarskoj. U SAD je patentirana pod nazivom Balaton. Vreme sazrevanja plodova višnje: kraj juna – početak jula. Stablo je srednje bujno do bujno. Kruna je široko piramidalna sa dugim povijenim granama. Cveta kasno. Delimično je samooplodna sorta. Stepen samooplodnosti varira u zavisnosti od godine i lokaliteta. Zbog toga, iako je rodna sorta, treba je gajiti sa drugim sortama radi boljeg oprašivanja i postizanja veće rodnosti. Spada u najkrupnije sorte višanja.Plod je vrlo krupan (7,5 g), okruglasto-spljoštenog oblika, tamnocrvene boje. Peteljka je duga (5,1 cm) i lako se odvaja od ploda. Meso je tamnocrvene boje, srednje čvrsto, sočno, slatko-kiselo, prijatne arome, visokokvalitetno. Sok je tamnocrvene boje. Sadrži 17% suve materije. Pogodna je za stonu potrošnju, kao i za razne vidove prerade. Ima najbolju ocenu od svih sorti višanja. Sorta kombinovanih svojstava, ističe se atraktivnim izgledom ploda, velikom krupnoćom i odličnim kvalitetom. Pogodna je za mehanizovanu berbu. U poslednjim godinama vrlo tražena sorta.
HAJMANOVA KONZERVNA
Sazreva krajem juna meseca. Plod je krupan (5,5 g), tamno crvene boje, dobrog kvaliteta, namenjen isključivo preradi. Rađa redovno i obilno svake godine. Izraženo je opadanje lišća sa grana.
MAJSKA VIŠNJA
Plod srednje krupnoće, okruglasto srpastog oblika, pokožica sjajna, intenzivno rubinske crvene boje. Meso je polučvrsto, sočno, slatko-na-kiselo, aromatično; sok je crvene boje. Sazreva početkom šestog meseca, stablo je srednje bujno do bujno. Otporna je na štetočine i dobrim delom na biljne bolesti, cvetovi su osetljivi na mraz. Rano rađa i dobro i redovno rađa. Pored Majurke, najranija je sorta kod nas. Samooplodna je i dobar je oprašivač za druge sorte približnog vremena cvetanja. Plodovi sazrevaju istovremeno.
Sadržaj stranice