Vegetativne podloge za višnje kod nas nisu dovoljno istražene, zbog čega nisu ni prihvaćene u proizvodnoj praksi. U svetu se koristi relativno veliki broj vegetativnih podloga za višnje, koje potiču od trešnje Rašeljke, obične višnje, stepske višnje, kao i od međuvrsnih hibrida.
F 12/1 je klon veoma bujne trešnje Vrapčare, stvoren u Oglednoj stanici u Ist Molingu u Engleskoj, poznat i pod sinonimom Mazzard. Ovaj klon se dobro razmnožava položnicama. Na Zapadu je ova podloga našla veliku primenu jer je veoma otporna prema bakterijskom raku debla i grana (Pseudomonas mors prunorum Worm). Ipak, ispoljava izrazitu osetljivost prema raku korena (Bacterium fumefaciens Smith).
Prunave je klon trešnje Vrapčare, izdvojen u Nemačkoj. Bolje se ožiljava od klona F 12/1 i odličan je deblotvorac, uz zadovoljavajuću otpornost prema zimskim mrazevima.
Stoktonska morela (Stockton Morello) je sorta višnje koja se koristi kao podloga za teža, zbijena i hladna zemljišta. Sorte okalemenje na njoj su slabije bujnosti, za skoro 50% u odnosu na sejanac trešnje Vrapčare.
Edabriz je francuski klon višnje, vrlo pogodan kao podloga za teška zemljišta. Sorte na njoj su manje bujnosti za 45% u poređenju sa voćkama iste sorte okalemljene na podlozi F 12/1. Međutim, ozbiljan nedostatak joj je osetljivost na sušu i rak korena.
Klonovi CAB (CAB) su italijanske selekcije višnje, izdvojene na Univerzitetu u Bolonji, koje imaju dobar afinitet sa trešnjom i višnjom. Među njima se izdvajaju klonovi CAB 6 P i CAB 11 E, koji smanjuju bujnost sorti za 20%. Nedostatak im je izražena sklonost ka izbijanju izdanaka, što poskupljuje proizvodnju.
Kolt (Colt) je međuvrsni hibrid stvoren u Ist Molingu ukrštanjem trešnje Vrapčare (Prunus avium L.) i lažne višnje (Prunus pseudocerasus L.). To je polubujna vegetativna podloga. Razmnožava se zrelim i zelenim reznicama, kao i kulturom meristema. Kompatibilna je sa svim dosad ispitivanim sortama trešanja i višanja i dobro podnosi teška zemljišta. Osetljiva je prema suši, pa se preporučuje za humidne regione ili uz obavezno navodnjavanje. Takođe je osetljiva prema raku korena i korenovog vrata (Bacterium fumefaciens Smith).
U Belgiji, u Voćarskoj stanici Grand Manil, stvorene su tri podloge: Damil, Kamil i Enmil.
- Damil-CM 61/1 je izdvojena iz klonova ukrasne trešnje (Prunus danyckensis). Otporna je prema zimskim mrazevima, a izbijanje korenovih izdanaka je smanjeno. Sorte okalemenje na njoj su manje bujnosti za 50-75% u odnosu na voćke kalemljene na F 12/1. Prema Treforu (1979), može se saditi na rastojanju od 5,5 x 4 m i 4,5 x 3 m.
- Enmil-Inmil CM9 nastala je ukrštanjem ukrasnih trešanja (Prunus incisa × Prunus serrulata). Bujnost stabla je manja nego kod Damila. Sorte okalemenje na njoj mogu smanjiti bujnost do 75% u odnosu na voćke na F 12/1, što omogućava sadnju do 1.000 biljaka po hektaru. Uopšte ne daje izdanke i relativno je otporna prema mrazu. Zbog slabe bujnosti mora se gajiti prvih godina uz potporu. Zahteva plodna zemljišta.
Za sve tri podloge specifično je da ne podnose peskovita zemljišta i visok nivo podzemnih voda. Preferiraju umerenu vlagu tokom vegetacije, a u slučaju prekomerne vlažnosti neophodna je drenaža zemljišta. Podloga Kamil se nije pokazala pogodnom za sorte višnje.
Pored navedenih podloga, postoje i druge: u Francuskoj se koriste Maxma Delbard 14 (Brokforest), Maxma Delbard 97 (Brokgrove) i Maxma 60. U Nemačkoj su to podloge serije Gissen, dok se u SAD koriste IR 923-2, IR 587 i druge.