S obzirom na to da su generativne podloge za kajsiju uglavnom bujne i heterogene, značajan je napor u svetu da se razviju vegetativne podloge. Posebno je važno stvoriti podloge manje bujnosti koje omogućavaju veću gustinu sađenja, ranije stupanje u rod i veće prinose po jedinici površine u poređenju s generativnim podlogama. Vegetativne podloge zauzimaju sve značajnije mesto u zemljama sa intenzivnim voćarstvom, dok su u našoj zemlji još uvek slabo zastupljene, s pretežno korišćenim izdanicima belošljive ili autohtonih rakijskih sorti šljive.
U poslednjih 30-40 godina, razvijeno je mnogo novih vegetativnih podloga za kajsiju, koje su najčešće polivalentne i na koje se mogu kalemiti i druge koštičave voćke, kao što su breskva, šljiva i badem. Ove podloge se dele u dve grupe: prva grupa uključuje podloge koje potiču od raznih vrsta šljive, kao što su džanarika, tmošljiva i domaća šljiva; druga grupa čini međuvrsni hibridi nastali ukrštanjem dve ili više vrsta roda Prunus.
U Srbiji se, kao vegetativne podloge za kajsiju, najčešće koriste izdanci belošljive i nekih rakijskih sorti šljive, dok se sporadično koriste i izdanci Požegače. Treba biti oprezan pri korišćenju ovih podloga jer zaraženi izdanci mogu preneti virus šarke šljive.
Izdanci belošljive su dobar izbor za kajsiju, s dobrim afinitetom prema većini sorti, dok stabla kajsije na ovoj podlozi imaju dobar porast, visoku rodnost i dugovečnost, posebno uz visoko kalemljenje.
U Institutu za voćarstvo u Čačku izdvojena je selekcija BI-Čačak, koja se lako razmnožava izdancima. U Vojvodini se koristi Fruškogorska bela šljiva, koja se lako vegetativno umnožava, a ožiljavanje zrelih reznica tretiranih fitohormonom !BA (indol buterna kiselina) u koncentraciji 1.000-2.000 ppm iznosi 40-50% (Đurić i Keserović, 2007).
Izdanci rakijskih sorti šljive, kao što su Crvena ranka, Crnošljiva, Petrovača i Ilinjača, ponekad se koriste kao podloge za kajsiju. Kajsija na izdanku Crnošljive je bujna, dok na izdancima ostalih sorti ima srednju bujnost (Mišić, 1984).
Selekcije džanarike
Myrabolan B je selekcija džanarike nastala u RRl East Mailing u Velikoj Britaniji, u proizvodnji od 1936. godine. Razmnožava se nagrtanjem, položnicama ili mikrorazmnožavanjem, a teško zrelim reznicama. Ova podloga je veoma adaptivna na različita zemljišta (teška, suva i krečna) i dobra je za siromašna zemljišta i za ponovno sađenje na mestima gde je prethodno bila kajsija. Relativno je otporna na bakteriozni rak (Pseudomonas syringae). Najbujnija je od vegetativnih podloga za kajsiju, ali se više ne preporučuje zbog slabijeg afiniteta s mnogim sortama.
Myrabolan 29C je selekcionisana krajem 80-ih godina u rasadniku Gregory Bros, u Kaliforniji. Razmnožava se zrelim reznicama tretiranim fitohormonom !BA (2.000 ppm) ili mikrorazmnožavanjem. Dobro podnosi suva i krečna zemljišta, ima dobar afinitet prema većini sorti kajsije i malu sklonost ka formiranju izdanaka. Okalemljene sorte su manje bujne u odnosu na Myrabolan B, rano stupaju u rod, imaju visoku rodnost i krupan plod. Za sada je jedna od najboljih vegetativnih podloga za kajsiju.
Mr. S 2/5 je selekcionisana u Italiji, na Univerzitetu u Pizi, i u proizvodnji je od 1988. godine. Razmnožava se zrelim reznicama (ožiljavanje 80-90%), položnicama i mikropropagacijom. Dobro podnosi asfiksiju i srednje visok sadržaj kreča (do 9%). Sorte kajsije kalemljene na njoj, gajene na plodnim i navodnjavanim zemljištima, su manje bujne u odnosu na sejanac džanarike, imaju visoku rodnost i dobru krupnoću ploda. Nije pogodna za teška i suva zemljišta, na kojima okalemljene sorte slabije rastu i rađaju, a može doći do prevremenog sušenja. Preporučuje se za plodna zemljišta koja se navodnjavaju.
Selekcije domaće šljive i trnošljive
Penta je dobijena u Institutu za voćarstvo u Rimu slobodnim oprašivanjem sorte šljive Imperial Epineuse, u proizvodnji od 1995. godine. U SAD je poznata kao Empyrean 2. Razmnožava se mikropropagacijom ili zrelim reznicama. Veoma dobro podnosi teška zemljišta i zemljišne patogene (Verticillium, Armillaria i Phytophthora) i podnosi veći sadržaj kreča u zemljištu (slično kao GF 677). Odlično se ukorenjava i nije sklona formiranju izdanaka. Okalemljene sorte su slične bujnosti kao na podlozi Myrabolan 29C, imaju visoku rodnost i dobru krupnoću ploda. Polivalentna je podloga koja se koristi i za breskvu, šljivu i badem.
Tetra je dobijena u Institutu za voćarstvo u Rimu slobodnim oprašivanjem sorte šljive Reine Claude, u proizvodnji od 1995. godine. U SAD je poznata kao Empyrean 3. Po osobinama je slična podlozi Penta. Rodnost sorti kajsije na ovoj podlozi je nešto manja u odnosu na Penta, Myrablan 29C i sejanac kajsije, pa se stoga ne preporučuje za širenje (Massai i Loreti, 2009).
Torinel (Avifel) je stvorena u Francuskoj (INRA, Bordo) ukrštanjem Reine Claude P994 x Reine Claude de Bavay. U proizvodnji je od 1989. godine, razmnožava se zrelim reznicama i mikropropagacijom. Dobro podnosi teška i vlažna zemljišta (kao podloga Marianna GF 8/1), ali je osetljiva na sušu. Srednje je bujna podloga i nije sklona formiranju izdanaka, s dobrim afinitetom prema sortama kajsije. Preporučuje se samo za plodna zemljišta koja se navodnjavaju.
Wavit je selekcionisana u rasadniku Schreiber u Austriji kao klon sorte Vangenhajmova. Srednje je bujna podloga, oko 20% manje bujnosti od podloge Julijanka 655/2. Dobro se ukorenjava i nije sklona formiranju izdanaka, a ima dobar afinitet sa sortama kajsije. Sorte kajsije kalemljene na njoj rano prorode, dobro rađaju, imaju dobru krupnoću ploda, a zrenje plodova je nekoliko dana ranije u odnosu na sejanac džanarike.
Adesoto (Puebla de Soto 101) nastala je slobodnim oprašivanjem šljive Pollizo de Murcia u Istraživačkoj stanici Aula Dei (Saragosa, Španija). Patentirana je u EU 2002. godine, a u SAD je komercijalizovana pod nazivom Empyrean 101. Razmnožava se zrelim reznicama (ožiljavanje oko 60%) i mikropropagacijom. Dobro podnosi teška i vlažna zemljišta, kao i veći sadržaj kreča (10-11 %). Otporna je na nematode (Meloidogyne spp.) i tolerantna na Armillaria mellea i ESFY. Međutim, afinitet prema sortama kajsije nije dobar, pa se ne preporučuje za široku upotrebu.
Penta i Tetra su najbolje vegetativne podloge za kajsiju, dok su Mr.S 2/5, Myrabolan 29C i Myrabolan B dobre podloge, ali su uglavnom dostupne samo u Italiji i Španiji.
Selekcije među vrstama Prunus
Katsura je selekcija koja potiče od Prunus domestica x Prunus salicina, a razmnožava se mikrorazmnožavanjem. Ova podloga ima visoku otpornost na sušu i nije sklona formiranju izdanaka. Rano počinje da rađa i može se koristiti za kalemljenje većine sorti kajsije. Ima visoku otpornost na bakteriozni rak i brojne bolesti, dok je slabo podložna krastavosti (Cladiosporium carpophilum) i šupljoj stabljici (Fusicoccum amygdali). Učinkovitost i rodnost zavise od lokalnih klimatskih uslova.
Adesoto je najnovija vegetativna podloga koja se pokazala kao dobar izbor. Preporučuje se za gajenje na plodnim i navodnjavanim zemljištima.