VEGETATIVNE PODLOGE POREKLOM OD DUNJE (Cydonia oblonga L.)
Prve vegetativne podloge od dunje stvorene su u periodu od 1920. do 1928. godine u Oglednoj voćarskoj stanici u Ist Molingu, Engleska. R. G. Hatton i njegovi saradnici primetili su dobre osobine dunje kao podloge, pa su prikupili i izvršili selekciju tzv. anžerske dunje, izdvojivši “čiste klonove”. Izdvojeno je sedam klonova dunje, koje su označili početnim slovom instituta i dodavanjem slova abecede od A do G. Tako su stvorene prve vegetativne podloge dunje: EM A, EM B, EM C, EM D, EM E, EM F, EM G. U našoj zemlji, stručnjaci su dogovorili da se iz oznake izbaci slovo E, pa se podloge obeležavaju kao MA, MB, MC … MG.
Dunja MA ima najveći značaj kao podloga za krušku i dunju u rasadničkoj proizvodnji. Odlično se ožiljava i dobro ukorenjava. Otpornija je prema mrazu od svih vegetativno razmnoženih tipova dunje, osim Mičurinove severne dunje i selekcija iz Čačka – Ča 7 i Ča 15 (Stančević, 1980). Stabla na njoj su srednje bujnosti i moraju se gajiti uz naslon. Za postizanje visokih prinosa i odličnog kvaliteta ploda potrebna su duboka, plodna, rastresita i umereno vlažna zemljišta. Osetljiva je na višak kreča u zemljištu. Sa svim sortama dunje ima dobar afinitet, dok sa većinom sorti kruške nema, pa se one na njoj moraju kalemiti preko posrednika.
Dunja MB slična je dunji MA, ali je nešto manje bujna i osetljivija na mraz; u našoj zemlji se vrlo malo koristi.
Dunja MC je znatno kržljavija u poređenju sa dunjom MA, što može biti interesantno za gustu sadnju, ali je osetljiva na mraz, što nije pogodno za naše uslove gajenja.
Dunje MD, ME, MF i MG pokazale su prema Hattonu (1935) i Amosu (1935) delimičnu i poznu inkompatibilnost sa svim proučavanim sortama kruške, zbog čega nisu introdukovane u našoj zemlji.
Stvaranje podloga za krušku i dunju je takođe bio predmet istraživanja u drugim voćarskim institutima širom sveta. U Oglednoj voćarskoj stanici u Anžeru, Francuska, odabran je veći broj klonova tzv. provansalske dunje, koja je pokazala veću adaptivnost prema alkalnim zemljištima. Sorte dunje kalemljene na njoj imaju veću bujnost stabla i dužu vegetaciju, što je povoljno za rasadničare, jer produžava sezonu kalemljenja.
Najbolji klon bio je B 29 (ili BA 29 u stranoj literaturi), koji je, uz prethodno navedene osobine, oslobođen virusa i bolje se ožiljava od dunje MA. Sorte na njemu nešto ranije počinju da plodonose, a postižu istu krupnoću i kvalitet ploda kao na dunji MA. Otpornost prema mikoplazmatičnom sušenju i bakterijskoj plamenjači (Erwinia amylovora) slična je kao kod dunje MA.
U Nemačkoj su selekcijom izdvojeni klonovi poznati kao “pilnic klonovi”, koji se obeležavaju slovom R i odgovarajućim arapskim brojem. Kao najbolji su se pokazali klonovi R1 i R3, slični dunji MA.
U Mađarskoj je selekcionisana dunja sa oznakom ISSY-14, sličnih osobina kao dunja MA.
Severnu dunju selekcionisao je u Rusiji (SSSR) Mičurin. Otpornija je od drugih dunja prema oštrim zimama, što je omogućilo gajenje kruške i dunje na severnijim geografskim širinama.
U našoj zemlji, 1952. godine, u Institutu za voćarstvo u Čačku, selekcionar dr Milisav Gavrilović izdvojio je dva klona dunje: Ča 7 i Ča 15.
- Ča 7 je morfološki slična dunji MA, ali se bolje ukorenjava i otpornija je na niske zimske temperature.
- Ča 15 je po osobinama slična klonu Ča 7, ali se morfološki razlikuje po krupnijem srcastom lišću i većoj otpornosti prema pegavosti lišća.
U poslednje dve decenije, intenziviran je rad na traženju boljih dunja kao podloge za krušku i dunju. Sve nove podloge poreklom od dunje nastale su selekcijom tzv. standardnih podloga ili novih populacija dunje. Bellini (1993) svrstao ih je u pet grupa.
I grupa čine klonovi izdvojeni selekcijom od anžerske dunje. Svi su uspravnog rasta, sitnog lišća, srednje dugih, vrlo savitljivih grana, lako se ožiljavaju i formiraju srednje gust korenov sistem. Sorte na njima su srednje bujnog stabla, rano stupaju u plodonošenje i osetljive su na hlorozu. U ovu grupu spadaju:
- Selekcije iz Ist Molinga (Engleska) – MA, MB, C 28 i C 30;
- Selekcije iz Pilnica (Nemačka) – R1, R2, R3, R4 i R5;
- Selekcije INRA i Lepaž (Francuska) – Lepage W, Sydo dunja;
- Selekcija iz Belgije – Adams dunja.
II grupa čine klonovi izdvojeni od provansalske dunje. Svi su uspravnog rasta, srednje krupnog lišća, snažnih uspravnih grana, jakog ukorenjavanja i srednje snažnog korenovog sistema. Sorte okalemljene na njima su bujnog stabla, rano stupaju u plodonošenje, manje su osetljive prema hlorozu, a otporne su prema suši. U ovu grupu spadaju:
- Fonteyrova podgrupa iz Francuske;
- Selekcije iz Ist Molinga (Engleska) – MD, C 39, C 84;
- Orleanska podgrupa iz Francuske;
- Tydemanova serija podloga (Francuska) – C 51, C 52, C 54, C 85.1;
- Lepažova selekcija (Francuska) – Lepage C;
- INRA selekcije (Francuska) – BA 29, BA 29-inf;
- Maracinetijeve i Pitestijeve selekcije (Rumunija) – ICP 14, ICP 15, ICP 25, ICP 28 i ICP 31.
III grupa čine klonovi izdvojeni iz prirodnih populacija tzv. palestinske dunje, koji su po osobinama slični anžerskoj dunji.
IV grupa čine klonovi izdvojeni selekcijom od dunje MC (EM C). Svi su uspravnog rasta, sitnog lišća, tankih grana, lako se ožiljavaju i imaju slab korenov sistem. U ovu grupu spadaju:
- Selekcije iz Ist Molinga (Engleska) – MC = (EMLA-C); C 29, C 132 = (C 132 EMLA), C 143, C 145;
- Selekcija iz Holandije – dunja Kwee (K).
V grupa čine klonovi novi nastali selekcijom od tzv. italijanske dunje. Oni su poluuspravnog rasta, krupnog lišća, jakih, savitljivih grana i lako se ožiljavaju. Sorte okalemljene na njima su srednje bujnosti stabla i rano stupaju u plodonošenje. U ovu grupu spadaju:
- Selekcije iz Pize (Italija) – CtS 108, CtS 212, CtS 214, CtS 310, CtS 411;
- Obična dunja.
Iz prve grupe, kao najbolje karakteristike pokazale su se klonovi dunje MA i BA 29. Dunja MA je sveprisutna kao podloga za krušku i dunju, dok se BA 29 sve više koristi, jer ima odlične osobine i otpornija je prema bolestima.