Danas se u svetu sve češće traže i koriste razni alternativni preparati i proizvodi koji pomažu u rešavanju mnogih zdravstvenih problema i koji predstavljaju alternativu upotrebi antibiotika i drugih preparata hemijskog porekla. Jedan od takvih proizvoda, koji je deo zdrave ishrane i predstavlja alternativu hemijskim preparatima, jeste brusnica (Vaccinium macrocarpon). Brusnica je drvenasta i zimzelena puzavica koja pripada porodici biljaka Ericaceae i uspeva na kiselom zemljištu. Plodovi su svetlo ili tamnocrveni, izrazito kiselog i relativno oporog ukusa, bogati antioksidansima, antocijaninima i flavonoidima. Brusnica ima više sorti, ali najpoznatija i najzastupljenija je sorta Koralle, koja se često gaji sama jer omogućava samooprašivanje. Nakon 3 do 5 godina od sadnje, dostiže svoj pun rod od oko 500 grama (leti) do 1000–1300 grama (u jesen) po sadnici u jednoj sezoni.
Priprema zemljišta
Brusnice ne zahtevaju određenu nadmorsku visinu. Na mestu predviđenom za sadnju zemljište treba očistiti od trave i korova. Zatim, iskopajte jamu duboku najmanje 20, a najviše 35 cm i u nju stavite treset (humus) pH vrednosti od 3 do 6 (idealno između 4 i 5,5). Treset se delimično (15–20%) može pomešati s piljevinom četinara (ili drugog drveta) ili s običnim peskom (takođe 15–20%). U nekim slučajevima preporučuje se dodavanje stajskog đubriva (konjskog ili drugog) u prvih 5 cm na dnu jame, ali je važno da koren nikako ne dodiruje stajsko đubrivo. Koren treba da bude isključivo u tresetu. Brusnica zahteva često zalivanje tokom godine, posebno u letnjem periodu bez padavina. Veoma važan uslov je drenažno tlo, koje omogućava oticanje vode kroz zemljište (zbog čega se u treset može dodati pesak ili komadići drveta). Ako se voda predugo zadržava u zemljištu (kada je očigledno da ne otiče), može doći do truljenja korena. Brusnice se sade na rastojanju od 30 do 40 cm u redu, a između redova na 60 do 80 cm. Preporučuje se prihrana mineralima 10 dana nakon presađivanja. Treba dodati blagu mineralnu prihranu organskog porekla ili u obliku NPK (azot, fosfor i kalijum). Svakog narednog proleća (ili jeseni) preporučuje se dodavanje male količine minerala kako bi biljka bolje rasla i razvijala se.
Zaštita
Veoma važan aspekt zaštite evropske brusnice odnosi se na uklanjanje korova, posebno u prve tri godine. Korov se mora uklanjati ručno (ili okopavanjem motikom, ali samo ako je korov udaljen od biljaka). S obzirom na to da brusnica ima plitak koren, korov treba uklanjati veoma pažljivo, naročito ako se nalazi blizu biljke.
Iz svega navedenog možemo zaključiti da su za uspešan i isplativ uzgoj brusnice potrebni odgovarajući klimatski uslovi, sastav zemljišta i količina vlage, pri čemu su posebno značajne karakteristike tla i drenaža vode.