Sadnice trešnje
Najavljujemo početak prodaje sadnica trešnje za sezonu sadnje 2023/24. Neke od popularnih sorti koje smo kalemili za ovu sezonu su Erli Lori, Hedelfingerova, Stela, Sunburst, Burlatova rana, Korida. Cena sadnice trešnje je 180 dinara. Za veće količine moguć je dogovor oko cene.
Napomena: Sadnice se mogu poručiti i pre početka sezone, a isporuka sadnica trešnje će se vršiti od 15. oktobra 2023. godine.
Sadnja trešnje
Trešnje se sade u proleće ili jesen, a najbolje je da ih sadite u dobro dreniranom zemljištu. Trešnje vole sunčana mesta, ali mogu da podnesu i polusenku.
Prilikom sadnje trešnje, potrebno je uzeti u obzir sledeće:
- Odaberite mesto koje je sunčano ili polusenovito.
- Zemljište treba da bude dobro drenirano.
- Iskopajte rupu koja je dva puta veća od korena sadnice.
- Dodajte u rupu kompost ili humus.
- Stavite sadnicu u rupu i prekrijte zemljom.
- Dobro zalijte sadnicu.
Podloga
Trešnja se uglavnom kalemi na sejancu divlje trešnje i na magrivi. Divlja trešnja je dobra podloga za sve sorte dok se magrivi često prepisuje nedovoljana afinitet sa nekim sortama rskavicama, mada je otpornija na viroze. Trešnja kalemljene na magrivi kraćeg je veka nego kalem na sejancu d. trešnje. Postoje i vegetativne podloge manje bujnosti od sejanca d.trešnje koje su se dobro pokazale kao sto je podloga “kolt”.
Zaštita trešnje
Trešnje su podložne raznim bolestima i štetočinama, kao što su monilija, pepelnica, bakterijska krasta, i trulež plodova. Da bi se trešnje zaštitile od bolesti i štetočina, potrebno je primeniti preventivne mere. Ove mere uključuju:
- Sadnju trešnje na dobro dreniranom zemljištu
- Orezivanje trešnje kako bi se omogućilo dobro provetravanje
- Uklanjanje zaraženih delova biljke
- Primenu fungicida i insekticida prema uputstvu
Orezivanje trešnje
Orezivanje trešnje je važno kako bi se drvo održalo zdravim i plodnim. Orezivanje se obično vrši u jesen, nakon što su pali listovi.
Prilikom orezivanja trešnje, potrebno je ukloniti sve suve, oštećene ili bolesne grane. Takođe je potrebno ukloniti grane koje se ukrštaju ili se nalaze u blizini zemlje.
Orezivanje trešnje je važan deo nege ove voćke. Pravilno orezano drvo trešnje će biti zdravije, plodnije i otpornije na bolesti i štetočine.
Evo nekih saveta za orezivanje trešnje:
- Koristite oštre makaze ili nož.
- Oštrim alatom ćete napraviti glatke rezove, koji će se brže zalečiti.
- Rezove pravite iznad pupoljka.
- Ne orezujte previše duboko.
- Ako niste sigurni kako da orezujete, potražite pomoć stručnjaka.
Pravilnim orezivanjem trešnje, možete joj pomoći da dugo živi i da vam daje zdrave i ukusne plodove.
Evo još nekih saveta za negu trešanja:
- Zalivajte trešnje redovno, posebno u periodu suše.
- Prihranjujte trešnje đubrivima koja su bogata azotom, fosforom i kalijumom.
- Skupljajte trešnje kada su potpuno zrele.
- Čuvajte trešnje na hladnom i suvom mestu.
Uz pravilnu negu, trešnje će vam pružati zdrave i ukusne plodove dugi niz godina.
Uzgojni oblici sadnice trešnje za gustu sadnju
Najpogodniji oblici za vrlo gustu sadnju su super vreteno i V sadnja super vretena gde su stabla posadnjena pod uglom od 20° naizmenično levo i desno u odnosu na pravac reda. Za ove uzgojne oblike je karakteristično da nemaju trajne skeletne grane. Oni radjaju skoro isključivo na dugim a rodnim grančicama, koje daju cvetove i plodove samo pri osnovi grančice. Nakon što rode, ove grančice se u proleće naredne godine prekraćuju na dužini 15-20 cm. Za sadjenje se koriste sadnice bez prevremenih grančica koje treba da imaju visinu 100-120 cm.
Najpogodnija podloga za vrlo gustu sadnju je gizela 5, mada se kod nekih sorti može koristiti i gizela 6 koja zahteva nešto veći razmak sadnje. Poželjno je da se koriste sorte koje imaju razveden rast grana, veću sposobnost granjanja i visoku rodnost na vitim rodnim grančicama. Najveća prednost ovog sistema gajenja je odličan kvalitet i krupnoća ploda. Treba napomenuti da nekim sortama sadnice trešnje ne odgovaraju ovi uzgojni oblici i imaju nezadovoljavajuću krupnoću ploda. Neke sorte imaju vrlo mali prinos. Najveći nedostatak ovog sistema gajenja su visoki početni troškovi i podizanje zasada zbog velikog broja sadnica. Pored toga, problem je održavanje odgovarajućeg prinosa i kvaliteta ploda tokom eksploataicije, kao i kratak životni vek zasada (procenjuje se na 10ak godina).
Rastojanja pri sađenju sadnica trešanja
| Podloge | Razmak između redova (m) | Razmak u redu (m) |
|---|---|---|
| Generativne podloge | 5,5 – 6,5 | 3 – 5 |
| Srednje bujne vegetativne podloge | 4,5 – 5 | 2 – 3 |
| Slabo bujne vegetativne podloge | 4 – 4,5 | 1 – 2 |
Kalkulator broja sadnica
Izračunavanje broja sadnica trešnje potrebnih za sadnju po hektaru na osnovu površine parcele i rastojanja prilikom sadnje.
Sorte trešanja i njihove osobine
ERLI LORI
Sorta trešnje Erli Lori nastala je u Francuskoj ukrštanjem sorti Starking hardi džajent i Burlat. U proizvodnji je od 1990. godine. Vrlo je rana sorta. Sazreva 3-5 dana pre sorte Burlat. Plodovi neravnomerno sazrevaju, tako da je potrebna probirna berba. Stablo je srednje bujno, s razvedenom krunom. Cveta rano. Samobesplodna je sorta. Dobri oprašivači su sorte: Burlat, Suvenir, Van, Lapins, Rita, Samba, Čelan. Rano donosi plod i umerene je rodnosti. Plod je krupan (7,5 g), okruglasto srpastog oblika, intenzivno crvene do tamnocrvene boje. Peteljka je kratka (3,5 cm) i debela. Meso je tamnocrvene boje, srednje čvrsto, kiselkasto-slatkog ukusa. Sok je obojen. Sadrži 14% suve materije. Koštica je srednje krupna, sa srednjim učešćem u masi ploda (6,5%). Umereno je osetljiva na pucanje plodova. Ona je jedna od najboljih sorti trešnje. Zaslužuje pažnju zbog vrlo ranog sazrevanja i krupnih plodova.
PRIMAVERA
Plod srednje krupnoće, prosečne mase oko 4,5 g. Okruglasto srpastog oblika, pokožica ploda je purpurno crvene boje. Meso je tamno crvene boje, sočno, slatko-na-kiselo, aromatično, obojenog soka. Vreme zrenja ove sorte trešnje je od 5. do 20. maja. Stablo je srednje bujno, otporno na mraz, sušu i gljivična oboljenja. Zbog ranog zrenja izbegava crvljivost. Sazreva pre aktiviranja štetočina, čime izbegava napad trešnjine ose. U kišnom periodu, zreli plodovi pucaju. Ova cenjena i tražena sorta je samo besplodna, a oprašuju je Tržisna (đurdjevka), Lionska rana i Seneka.
STELA
Plod krupan, prosečne mase oko 7 g, srcastog oblika, purpurno crvene pokožice. Meso je čvrsto, hrskavičavo, sočno, finog ukusa i arome. Sazreva polovinom VI. Stablo je srednje bujno i razgranato. U kišnim danima plodovi pucaju i trule. Trešnjina osa izaziva crvljivost. Odlična je stona sorta trešnje koja rano prorodi i redovno i obilno rađa. Jedna od retkih sorti trešanja koja je samooplodna, pa joj ne treba oprašivač. Dobar je oprašivač, pa se preporučuje.
VAN
Potiče iz Kanade. Plod je vrlo krupan, mase oko 7,5 g. Okruglasto srpast, pokozica tamno crvena. Meso hrskavo, slatko-na-kiselo, veoma aromatično, pogodno za raznovrsnu preradu. Sazreva u prvoj polovini juna. Stablo je srednje bujnosti. Plodovi u kišnom periodu ponekad trule (monilija). Rano prorodi i odlično rađa svake godine. Samobesplodna je, dobro je oprašuju Lambert, Sju, Bing. Cenjena sorta.
HEDELFINGEROVA
Potiče iz Nemačke. Plod je krupan, mase 7,5 g, izduženog srpastog oblika, kožica sjajna, tamno crvene boje. Meso je tamno crveno, slatko-nakiselo, čvrsto, hrskavo - odlično za jelo. Sazreva u drugoj polovini juna. Stablo je bujno, robusno i zdravo. Otporna je na mraz i sušu. Napada je trešnjinа muva, zbog čega crvlja. Kod nas se sve više gaji zbog rodnosti, kvaliteta plodova i otpornosti. Samobesplodna je, a oprašuju je: Van, Sju, Lambert. U 20. godini može dati prinos preko 250 kg po stablu.
LAMBERT
Plod je vrlo krupan, mase preko 8 g, srcastog oblika, s pokozicom tamno crvene boje. Meso je čvrsto, sočno, slatko-na-kiselo, hrskavičasto i aromatično. Sok je obojen. Dobra je za jelo. Sazreva krajem VI. Stablo je srednje bujno do bujno. Stablo je otporno na mraz i sušu, malo je osetljivo na pegavost lišća, a plodovi često crvotočni. Odlična je sorta trešnje za različite vidove industrijske prerade. Ima dobru rodnost, samobesplodna je. Dobro je da je oprašuju: Van, Sju i Hedelfingenska germezdofka. Preporučuje se.
DROGANOVA ŽUTA
Potiče iz Nemačke. Plod je krupan, mase oko 5-6 g, okruglastosrčastog oblika. Kožica je čilibarno žute boje. Meso je čvrsto, sočno, pomalo gorko, odvaja se od kostice i nema izrazitu aromu. Kostica je veoma mala. Vreme zrenja je početak VII meseca. Stablo je srednje bujno do bujno. Ako u vreme zrenja dođe do kišnog perioda, dolazi do pucanja plodova. Napada je tresnjin smotavac. Dobra je za industrijsku upotrebu, stablo je otporno. Vrlo je rodna. Samobesplodna je, oprašuju je: Lambert, Hedelfinška, Germerzdofska.
LIONSKA RANA
Plod krupne mase, oko 5 g, tupastosrcaст, kožica tanka, sjajna, tamnocrvena. Meso čvrsto, sočno, tamnocrveno, slatko-na-kiselo, ukusno i аromatično. Sazreva u trećoj dekadi maja. Stablo srednje bujno do bujno, krošnja pandulasta. Delimično osetljiva na gljivična oboljenja, ne crvičasta, plodovi ređe pucaju, izuzev u kišnim godinama. Veoma rasprostranjena u Podunavlju. Rano prorodi i redovno i obilno rađa. Samobesplodna je, opslužuju je Van i Kašinova rana.
SUNBURST
Potiče iz Kanade i ukrštena je od sorti Van i Stela. Stablo je slabo do srednje bujno sa širokom piramidalnom krunom. Samooplodna je. Rano prorodi i odlično rađa svake godine. Plod je vrlo krupan, čak i do 11g, loptastog oblika, a kožica je sjajno purpurno crvene boje sve do tamne. Meso je čvrsto, slatko i kvalitetno, takođe crvene boje. Ova sorta trešnje sazreva sredinom juna. Odlična je sorta trešnje i preporučuje se za gajenje zbog kvalitetnih plodova i rodnosti.
KOMPAT STELLA
Potiče iz Kanade. Plod je vrlo krupan, mase oko 8,4 g. Kožica je purpurno crvene boje, meso srednje čvrstine, ukusno, sočno, slatko-na-kiselo. Sazreva polovinom juna. Stablo je manje bujnosti, patuljasto kržljavog rasta. Ako u zrenju nastupi kišni period, može doći do pucanja plodova i truljenja. Dobijena je od sorte Stela. Dobar je oprašivač za druge sorte. Jedna je od retkih sorti trešanja koja je samooplodna. Dobrog je kvaliteta plodova i rodnosti.
GERMERZDOFSKA
Plod je veoma krupan, mase od 7-11 g, srcastog oblika. Kožica je elastična, nežna, tamnocrvene boje koja u zrelosti prelazi u skoro crnu. Meso je čvrsto, sočno, hrskavo i obojenog soka. Zri polovinom VI meseca. Stablo je vrlo bujno, sa uspravnim granama i piramidalnom krunom. List je osetljiv na rupičavost, cvet na mraz i vetar, plodovi pucaju pri zrenju i crvljaju. Ima dosta sličnosti sa Hedelfingenskom sortom. Osetljiva je na tople vetrove tokom cvetanja. Ima veoma kvalitetne plodove i dobru rodnost. Samobesplodna je, a za oprašivanje je potreban Lambert.
BURLATOVA RANA
Plodovi su krupni, okruglasto srcastog oblika, čvrsti, sočni, slatko-nakiseli i naizgled privlačni. Vreme zrenja je druga polovina maja. Stablo je srednje bujnosti, otporno na mraz i sušu, te ranim zrenjem izbegava crvljivost. Rano prorodi, redovno i obilno rađa, cenjena je zbog atraktivnih plodova koji se lako unovče. Kao i kod većine trešanja, potreban joj je oprašivač, a to su: Lionska rana i Van.
LAPINS
Stvorena u Britanskoj Kolumbiji, Kanada, sortom Van x Stella. Jedna je od najlepših sorti trešanja tamno crvene boje. Samooplodna. Plod je krupan, tamno bordo-crvene, skoro crne boje u punoj zrelosti, sa sočnim ukusom, odličnog kvaliteta i arome. Tolerantna je prema pucanju plodova. Stablo sadnice trešnje dobro podnosi zimske mrazeve, rano plodonosi i obilno rađa. Sorta je rani cvetar. Srednjeg je vremena zrenja.
KORDIA
Stvorena je u Češkoj. Plod je krupan s veoma dugom peteljkom, tamne burgundske crvene boje kože i sa mesom iste boje, odličnog ukusa i arome. Sorta srednjeg do kasnog vremena cvetanja, sa cvetovima blago osetljivim na prolećne mrazeve u odnosu na druge sorte istog vremena cvetanja. Veoma dobro podnosi niske temperature. Umereno je tolerantna prema pucanju plodova. Iskustvo gajenja ove sorte u oblasti države Vašington pokazuje da je procenat pucanja plodova sorte Atika (Kordia) 40% manji u odnosu na sortu Bing. Samobesplodna je sorta, zahteva oprašivače.
REGINA
Nova sorta, poreklom iz Nemačke, koja je tržišno zastupljena među komercijalnim sortama tamno crvene trešnje. Regina dobro podnosi zimske mrazeve i tolerantna je prema hladnijim vremenskim uslovima s većom količinom padavina. Plod je krupan, čvrst, veoma dobrog ukusa i otporan je na pucanje. Sorta je kasnog vremena cvetanja i sazrevanja. Samooplodna je.
CELESTE
Sorta trešnje Celeste potiče iz Kanade. Nastala je ukrštanjem sorti Van i Njustar. Sazreva srednje rano. Plodovi nejednako sazrevaju, pa je potrebno izvršiti probnu berbu. Stablo je srednje bujno do bujno, s uspravnim rastom grana. Cveta srednje rano, samooplodna je sorta. Kasnije donosi plod i umerene je rodnosti. Plod je krupan do vrlo krupan (9 g), bubrežastog oblika, intenzivno crvene boje. Peteljka je kratka (2,8 cm) i debela. Meso je svetlo crvene boje, srednje čvrsto, srednje sočno, slatkog ukusa, s prijatnom aromom. Sok je obojen. Sadrži 15% suve materije. Koštica je srednje krupna i eliptičnog oblika. Osetljiva je na pucanje ploda. Odlikuje se privlačnim izgledom plodova.
PENI
Potiče iz Engleske. Nastala je ukrštanjem sorti Kolenej x Ajgnej. U proizvodnji je od 2001. godine. Sazreva krajem 6. nedelje cvetanja trešnje. Najkasnija je i najkrupnija sorta trešnje. Stablo je srednje bujno. Cveta kasno. Samobesplodna je sorta. Umerene je rodnosti. Plod je vrlo krupan, težak 10,5-11 g. Ima okruglo srcast oblik i intenzivno crvenu boju. Meso je čvrsto i dobrog kvaliteta. Osetljiva je na pucanje plodova (indeks pucanja joj je 35). Interesantna je zbog svojeg poznog zrenja, dobre transportabilnosti i veoma krupnih plodova. Što se tiče krupnoće, nema konkurencije.