Trešnja

SADNICE TREŠNJE

Opis trešnje:

Trešnja se odlikuje snažnim korenom i sržnom žilom koja ide dosta u dubinu. Otporna je na niske temperature, pa se može gajiti i u hladnijim oblastima i većoj nadmorskoj visini. Nije probirač zemljišta mada joj najviše odgovaraju lake peskovite ilovače, kao i umereno krečna zemljišta umerene vlažnosti i sa mnogo sunčeve svetlosti. Najpoznatije štetocine su: trešnjina muva, višnjin surlaš, gubar, žilogriz, dudovac, mrazovac, lisne vaši, potkornjaci itd. Najpoznatije bolesti trešnje su: resetavost ili rupičavost lišca, monilija-palež cvetova i grančica, pegavost lišca, trulež plodova, antraknoza, itd.
Trešnja se uglavnom kalemi na sejancu divlje trešnje i na magrivi. Divlja trešnja je dobra podloga za sve sorte dok se magrivi često prepisuje nedovoljana afinitet sa nekim sortama rskavicama, mada je otpornija na viroze. Trešnja kalemljene na magrivi kraćeg je veka nego kalem na sejancu d. trešnje. Postoje i vegetativne podloge manje bujnosti od sejanca d.trešnje koje su se dobro pokazale kao sto je podloga “kolt” .

Rastojanja pri sađenju trešanja:

Podloge Razmak između redova (m) Razmak u redu (m) Broj stabala po ha
Generativne podloge 5,5 – 6,5 3 – 5 300 – 600
Srednje bujne vegetativne podloge 4,5 – 5 2 – 3 650 – 1100
Slabo bujne vegetativne podloge 4 – 4,5 1 – 2 1100 – 2500

Uzgojni oblici trešnje za gustu sadnju

Najpogodniji oblici za vrlo gustu sadnju su super vreteno i V sadnja super vretena gde su stabla posadnjena pod uglom od 20° naizmenično levo i desno u odnosu na pravac reda. Za ove uzgojne oblike je karakteristično da nemaju trajne skeletne grane. Oni radjaju skoro isključivo na dugim a rodnim grančicama, koje daju cvetove i plodove samo pri osnovi grančice. Nakon što rode, ove grančice se u proleće naredne godine prekraćuju na dužini 15-20 cm. Za sadjenje se koriste sadnice bez prevremenih grančica koje treba da imaju visinu 100-120 cm. Najpogodnija podloga za vrlo gustu sadnju je gizela 5, mada se kod nekih sorti može koristiti i gizela 6 koja zahteva nešto veći razmak sadnje. Poželjno je da se koriste sorte koje imaju razveden rast grana, veću sposobnost granjanja i visoku rodnost na vitim rodnim grančicama. Najveća prednost ovog sistema gajenja je odličan kvalitet i krupnoća ploda. Treba napomenuti da nekim sortama trešnje ne odgovaraju ovi uzgojni oblici i imaju nezadovoljavajuću krupnoću ploda. Neke sorte imaju vrlo mali prinos. Najveći nedostatak ovog sistema gajenja su visoki početni troškovi i podizanje zasada zbog velikog broja sadnica. Pored toga, problem je održavanje odgovarajućeg prinosa i kvaliteta ploda tokom eksploataicije, kao i kratak životni vek zasada (procenjuje se na 10ak godina).

Sorte trešanja i njihove osobine:

ERLI LORI – Sorta tresnje Erli Lori nastala je u Francuskoj ukrštanjem sorti Starking hardi džajent i Burlat. U proizvodnji je od 1990. godine. Vrlo rana sorta. Sazreva 3-5 dana pre sorte Burlat. Plodovi neravnomerno sazrevaju, tako da je potrebna probirna berba. Stablo je srednje bujno, sa razvedenom krunom. Cveta rano. Samobesplodna je sorta. Dobri oprašivači su sorte: Burlat, Suvenir, Van, Lapins, Rita, Samba, Čelan. Rano prorodi i umerene je rodnosti. Plod je krupan (7,5 g), okruglasto-srcastog oblika, intezivno crvene do tamnocrvene boje. Peteljka je kratka (3,5 cm) i debela. Meso je tamnocrvene boje, srednje čvrsto, kiselkasto – slatkog ukusa. Sok je obojen. Sadrži 14% suve materije. Koštica je srednje krupna, sa srednjim učešćem u masi ploda (6,5%). Umereno je osetljiva na pucanje plodova. Jedna je od najboljih sorti trešnje. Zaslužuje pažnju zbog vrlo ranog zrenja i krupnih plodova.


PRIMAVERA (ITALIJA) – B.Z.H. Pold srednje krupnoce, prosečne mase oko 4,5g. Okruglasto srcastog oblika pokožica ploda purpurno crvene boje. Meso je tamno crvene boje, sočno, slatkonakiselo, aromatično, obojenog soka. Vreme zrenja je od 5 do 20 maja. Stablo je srednje bujno, otporno na mraz, sušu, gljivična oboljenja. Zbog ranog zrenja izbegava crvljivost. Sazreva pre aktiviranja štetočina čime izbegava crvljivost trešnjine ose. U kišnom periodu zreli plodovi pucaju, cenjena i tražena sorta. Samo besplodna, oprašuju je: Tržisna (đurdjevka), Lionska rana i Seneka.


STELA ( KANADA ) – Plod krupan, prosečne maseoko 7g, srcastog oblika, purpurno crvene pokožice. Meso čvrsto, rskavičavo, sočno, finog ukusa i arome. Sazreva polovinom VI. Stablo srednje bujno i razgranato. U kišnim danima plodovi pucaju i trule. Trešnjina osa izaziva crvljivost. Odlična stona sorta koja rano prorodi i redovno i obilno rađa. Jedna od retkih sorti trešanja koja je samoplooplodna, pa joj ne treba oprašivac. Dobar je oprašivac, preporučuje se.


VAN – Potiče iz Kanade. Plod vrlo krupan, mase oko 7,5g. okruglasto srcast, pokozicatamno crvena. Meso rskavicavo,slatkonakiselo, veoma aromaticno pogodno za raznovrsnu preradu. Sazreva u prvoj polovini juna. Stablo je srednje bujnosti. Plodovi u kisnom periodu ponekad trule ( monilija ). Rano prorodi i odlicno radja svake godine. Samobesplodna je dobro je oprasuju: Lambert, Sju, Bing. Cenjena sorta.


CRNI TATARIN (B.Z.H.) – Plod srednje krupnoce, Mase oko 4,3g.izduzenog srcastog oblika, boje izrazito tamnocrvene i privlacnog izgleda. Meso tamno crveno polucvrsto,socno i ukusno, intenzivno obojenog soka. Sazreva krajem maja. Stablo srednje bujno i otporno.Male osetljivosti na gljivicna oboljenja, otporna na mraz i susu, ne crvlja. Obilno i redovno radja. Samobesplodna je, oprasuju je: Lionska rana, Primavera.


HEDELFINGEROVA (u narodu zvana Herc) – Potice iz Nemacke. Plod je krupan, mase7,5g. izduzenog srcastog oblika, pokozica sjajna, tamno crvene boje. Meso tamno crveno, slatko nakiselo, cvrsto, rskavicavo, odlicna za jelo. Sazreva u drugoj polovini juna. Stablo bujno robusno i zdravo. Otporna na mraz i susu. Napada je tresnjina muva zbog cega crvlja. Kod nas se sve vise gaji zbog rodnosti,kvaliteta plodova i otpornosti. Samobesplodna je a oprasuju je: Van, Sju,Lambert. U20 godini moze dati prinos preko 250kg po stablu.


LAMBERT – Plod vrlo krupan mase preko 8g.srcastog oblika,pokozica tamno crvene boje. Meso cvrsto,socno, slatkonakiselo, rskavicasto i aromaticno. Sok obojen. Dobra za jelo. Sazreva krajem VI. Stablo srednje bujno do bujno. Stablo otporno na mraz, susu, malo je osetljivo na resetavost lisca, plodovi crvljaju. Odlicna za razlicite vidove industrijske prerade. Ima dobru rodnost, samobesplodna je. Dobro je oprasuju: Van, Sju, Hedelfingenskai germezdofka. Preporucuje se.


DROGANOVA ŽUTA – Potice iz Nemacke. Plod je krupan, mase oko5-6g. okruglastosrcastog oblika. Pokozica cilibarno zute boje. Meso cvrsto socno, pomalo gorko odvaja se od kostice i nema izrazitu aromu. kostica veoma mala. Vreme zrenja POcetak VII meseca. Stablo srednje bujno do bujno. Ako je u zrenju kisni period dolazi do pucanja plodova. Napada je tresnjina muva. Dobra je za industrijsku stablo otporno. Vrlo je rodna. Samobesplodna, oprasuju je: Lambert, Hedelfingenska, Germerzdofska.


LIONSKA RANA DOKTORKA ( B.Z.H.) – Plod krupan mase oko 5g. zatupastosrcast, pokozica tanka sjajna,tamnocrvena. Meso cvrsto, socno, tamnocrveno, slatkonakiselo, ukusno i raromaticno. Sazreva u trecoj dekadi maja. Stablo srednje bujno do bujno, krosnja pandulasta. Delimicno osetljiva na gljivicna oboljenja, ne crvlja, plodovi redje pucaju izuzev u kisnim godinama. Veoma rasirena u Podunavlju. Rano prorodi i redovno i obilno radja. Samobesplodna je,oprasuju je Van i kasinova rana.


SUNBURST – Potice iz Kanade a ukrstena je od sorti Van i Stela. Stablo je slabo do srednje bujno, široke piramidalne krune. Samooplodna je. Rano prorodi i odlicno radja svake godine. Plod je vrlo krupan, cak i do 11g.loptast, pokožica je sjajne purpurno crvene boje do tamne. Meso je čvrsto, slatko i kvalitetno,takodje crvene boje. Sazreva sredinom juna. Odlicna sorta tresnje, preporucuje se za gajenje zbog kvalitetnih plodova i rodnosti.


KOMPAKT STELA – Potiče iz Kanade. Plod vrlo krupan,mase oko 8,4g.pokozica purpurno crvene boje,meso srednje cvrstine, ukusno, socno, slatkonakiselo. Sazreva polovinom juna. Stablo manje bujnosti patuljasto krzljavog rasta. Ako u zrenju nastupi kisni period moze doci do pucanja plodova i trulezi. Dobijena je od Stele. Dobar je oprasivac za druge sorte. Jedna je od retkih sorti tresanja koja je samooplodna. Dobrog je kvaliteta plodova i rodnosti.


GERMERZDOFSKA ( NEMAČKA ) – Plod veoma krupan mase od 7-11 g. srcastog oblika. Pokožica je elastična, nežna, boje tamnocrvene koja u zrelosti prelazi u skoro crnu. Meso čvrsto, sočno, rskavo i obojenog soka. Zri polovinom VI meseca. Stablo vrlo bujno, uspravnih grana piramidalne krune. List osetljiv na rupičavost, cvet na mraz i vetar, plodovi pucaju u zrenju i crvljaju. Ima dosta sličnosti sa Hedelfingenskom. Osetljiva je na tople vetrove u cvetanju. Ima veoma kvalitetne plodove i dobr rodnost. Samobesplodna je, oprašuje je Lambert.


BURLATOVA RANA B.Z.H. – Plodovi krupni okruglasto srcastog oblika, čvrsti, sočni, slatkonakiseli, naizgled privlačni. Vreme zrenja druga polovina maja. Stablo je srednje bujnosti otporno na mraz sušu, ranim zrenjem izbegava crvljivost. Rano prorodi i radja redovno i obilno, cenjena zbog atraktivnih plodova, koji se lako unovčavaju. Kao kod većine trešanja treba joj oprašivac i to: Lionska rana i Van


RANA ( NEMAČKA ) B.Z.H. – Plodovi srednje krupni mase oko 3g. srcastog oblika tanke i sjajne pokožice crvene boje prekrivene mestimično svetlim i tamnim tačkicama. Meso tamnocrveno, sočno, nakiselo obojen sok. Sazreva od 5. do 20. maja. Stablo srenje bujno otporno na mraz, sušu i moniliju, ranim zrenjem izbegava crvljivost. Kod nas cenjena i dosta se gaji, rano prorodi i redovno rađja, u kišnoj godini ne pucaju. Samobesplodna je, oprašuje je primavera. Zbog više dobrih osobina preporučuje se.


LAPINS – Stvorena u Britanskoj Kolumbiji, Kanada. Nastala je ukrstanjem sorti Van x Stella. Jedna je od najlepsih sorti tresnje tamno crvene boje. Samooplodna. Plod je krupan, tamne burgundsko crvene, skoro crne boje u punoj zrelosti, satkog ukusa, odlicnog kvaliteta, ukusa i arome. Tolerantna je prema pucanju plodova. Stable dobro podnosi zimske mrazeve, rano plodonosi i obilno radja. Sorta ranog vremena cvetanja. Srednjeg vremena zrenja.


KORDIA – Stvorena je u Ceskoj. Plod je krupan sa veoma dugackom pereljkom, tamne burgundsko crvene boje pokozice i sa mesom iste boje, odlicnog ukusa i arome. Sorta srednjeg d kasnog vremena cvetanja, sa cvetovima blago osetljivim na prolecne mrazeve u odnosu na druge sorte istog vremena cvetanja. Veoma dobro podnosi niske temperature. Umereno tolerantna prema pucanju plodova. Iskustvo gajenja ove sorte u oblasti drzave Vasingtnon pokazuje da je procenat pucanja plodova sorte Atika (Kordia) 40% manji u odnosu na sortu Bing. Samobesplodna sorta, zahteva oprasivace.


REGINA – Nova sorta, poreklom iz Nemacke koja je trzisno zastupljena medju komercijalnim sortama tamno crvene tresnje. Regina dobro podnosi zimske mrazeve i tolerantna je prema hladnijim vremenskim uslovima sa vecom kolicinom padavina. Plod je krupan, cvrst, veoma dobrog ukusa, otporan je na pucanje. Sorta kasnog vremena cvetanja i sazrevanja. Samobesplodna je.


RAINIER – Plodovi ove sorte veoma su privlacni, krupni, svetle boje pokozice i sa lepom ruzicastom dopunskom bojom. Kvalitet je vrlo dobar do odlican, ukoliko se gaji u uslovima sa manjm kolicinom padavina. Veoma je osetljiva na vlazne i hladne vremenske uslove. U nekim godinama zimski mrazevi mogu predstavljati problem za ovu sortu, kao i neke bolesti kao sto su bakterijsko susenje prouzrokovano bakterijom Pseudomonas siringae, truljenje plodova prouzrokovano gljivicama Monilinia sp. Cytospora itd. Veoma je sklona pucanju plodova koje je praceno truljenjem plodova. Samobesplodna je.


CELESTE – Sorta trešnje Celeste potiče iz Kanade. Nastala je ukrštanjem sorti Van i Njustar. Sazreva srednje rano. Plodovi neravnomreno sazrevaju, tako da je potrebno izvesti probnu berbu. Stablo je srednje bujno do bujno, sa plouspravnim rastom grana. Cveta srednje rano, saooplodna je sorta. Kasnije prorodi i umerene je rodnosti. Plod je krupan do vrlokrupan (9 g), bubrežastog oblika, intezivno crvene boje. Peteljka je kratka (2,8 cm) i debela. Meso je svetlo crvene boje, srednje čvrsto, srednje sočno, slatkog ukusa, prijatne arome. Sok je obojen. Sadrži 15% suve materije. Koštica je srednje krupna, eliptičnog oblika. Osetljiva je na pucanje ploda. Odlikuje se privlačnim izgledom plodova.


KARMEN – Sorta trešnje Karmen je Madjarskog porekla. Dobijena je slobodnim oplodjenjem Germersdorfske. U proizvodnji je od 2007. godine. Srednjeg je vremena zrenja. Stablo je srednje bujno i dobro razgranato. Cveta srednje kasno. Samobesplodna je sorta. Dobri oprašivači za nju su: Van, Sunburst, Samit, Starking, Germersdorfska. Rano prorodi i dobre je rodnosti. Plod je vrlo krupan (10 g), okruglasto-spljoštanog oblika. Pokožica je intezivno crvene do tamnocrvene boje, sjajna. Peteljka je duga. Meso je crvene boje, srednje čvrsto, slatko-nakiselog, harmoničnog ukusa, dobrog kvaliteta. Sok je crvene boje. Koštica je srednje krupna, sa malim učešćem u masi ploda. Umereno je osetljiva na pucanje plodova. Interesantna je zbog velike krupnoće plodova. Nedostaci joj nešto manja čvrstoća mesa.


BIG STAR – Nastala je u Italiji samooprašavianjem sorte Lapins. U proizvodnji je od 2008. godine. Sazreva u petoj nedelji trešanja (+24). Stablo je bujno sa uspravnim rastom grana i slabijim razgranavanjem. Cveta srednje rano. Samooplodna je sorta. Dobre je rodnosti. Plod je vrlo krupan (10g), srcastog oblika, tamno crvene do crne boje. Meso je srednje čvrsto, dobrog kvaliteta. Osetljiva je na pucanje ploda. Interesantna je zbog samooplodnosti, dobre rodnosti i vrlo krupnog ploda. Bolje rezultate daje na podlogame slabije bujnosti.


SAMERSAN – Potiče iz Engleske. Sazreva u petoj nedelji trešanja (+23). Stablo je srednje bujno. Cveta srednje kasno. Samobesplodna je sorta. Dobr je rodnosti. Plod je krupan (7,5 g), srcastog oblika, intezivno crvene boje. Meso je čvrsto, visoko kvalitetno. Veoma je osetljiva na pucanje ploda (indeks pucanja 64). Odlikuje se privlačnim izgledom i dobrim kvalitetom plodova kao i dobrom rodnošću. Mana ove sorte je velika osetljivost na pucanje ploda.


BLEK STAR – Nastala je u Italiji (univerzitet u Bolonji) ukrštanjem Lapins i Burlat. U proizvodnji je od 2001. godine. Sazreva u četvrtoj nedelji trešanja (+16). Plodovi se dobro drže na grani. Stablo je srednje bujno sa širokom, dobro razgranatom krunom. Samobesplodna je sorta. Rano prorodi, radja redovno i obilno. Plod je vrlo krupan (9,5 g). Srcastog oblika, tamnocrvene do crne boje. Meso je vrlo čvrsto, slatko i visokokvalitetno. Malo je osetljiva na pucanje plodova. Dobre osobine ove sorte su visoka rodnost, dobre organoleptičke osobine ploda i mala osetljivost na pucanje. U toplim godinama se može javiti smežuravanje pokožice i ubrzano dozrevanje plodova.


SAMBA – Potiče iz Kanade. Nastala je ukrštanjem 2S-84-10 x Stela 16A-7 (selekcija dobijena zračenjem sorte Stela). U proizvodnji je od 1996. godine. Sazreva u četvrtoj nedelji trešanja (+16). Stablo je bujno sa uspravnim rastom grana i slabo razgranatom krunom. Cveta srednje rano. Iako je u početku opisana kao samooplodna, kasnije je utvrdjeno da je ova sorta samobesplodna. Kasnije prorodi i osrednje je rodnostni. Plod je vrlo krupan (9,5 g). Bubrežastog oblika, intezivno do tamno crvene boje. Meso je čvrsto, sočno kvalitetno. Umereno je osetljiva na pucanje ploda. Dobre osobine ove sorte su velika krupnoća i atraktivan izgled plodova. Mane su velika bujnost i umerena rodnost.


GREJS STAR – Nastala je u Italiji slobodnim oprašivanjem sorte Burlat. U proizvodnji je od 2001. godine. Sazreva krajem treće nedelje trešanja (+12). Stablo je srednje bujno, sa poluuspravnim rastom, dobro razgranato. Cveta srednje kasno, samooplodna je sorta, rano prorodi, a zatim radja redovno i oblino. Plod je vrlo krupan (10 g), srcastog oblika, tamnocrvene boje. Meso je srednje čvrsto, slatko i visoko kvalitetno. Umereno je osetljiva na pucanje plodova. Odlikuje se nizom dobrih biološko-proizvodnih osobina koje se preporučuju za gajenje. Samooplodna je i vrlo rodna sorta, atraktivnog izgleda i dobrog kvaliteta ploda. Kao mana joj se može navesti manja čvrstoća mesa.


PENI – Potiče iz Engleske. Nastala je ukrštanjem sorti Kolnej x Ignej. U proizvodnji je od 2001. godine. Sazreva krajem 6. nedelje trešanja. Najkasnija i najkrupnija sorta trešanje. Stablo je srednje bujno. Cveta kasno. Samobesplodna je sorta. Umerene je rodnosti. Plod je vrlo krupan 10,5-11 g. Okruglasto srcastog oblika, intezivno crvene boje. Meso je čvrsto, dobrog kvaliteta. Osetljiva je na pucanje plodova (indeks pucanja 35). Interesanta je zbog poznog zrenja, dobre transportabilnosti i veoma krupnih plodova. U krupnoći nema konkurencije.


Poznato je da većina potrošača odlučuje šta će kupiti na osnovu vizuelnog utiska. Da bi se postigao maksimalan uspeh na tržištu sve trešnje moraju imati lepu crvenu boju, od sjajno crvene do burgundsko crvene, a ako su žutih plodova, veoma je poželjno da plodovi imaju crvenu dopunsku boju. Plodovi moraju biti krupni, cvrsti i hrskavi kao kod sorte Bigarreau, socni, prijatne arome i blago nakiselog ukusa. Osim navedenog, odgajivacima se savetuje da obrate pažnju na razlike izmedu sorti u pogledu vremena cvetanja, otpornosti prema niskim temperaturama, osetljivosti na prolecne mrazeve, u smislu potencijala sorte da umanji ili izbegne smanjenje prinosa usled prolecnih mrazeva i pucanje plodova prouzrokovanog kišorn, što zapravo sortu čini ili ne čini ekonomski produktivnom.
Dijagram dole predstavlja uputstvo pri odabiru sorti na osnovu kompatibilnosti njihovog polena i okvirnog vremena cvetan ja.