Sadnice šljive
Ove sezone (2022/23) pripremili smo preko 15.000 sadnica šljiva u prvoj klasi čija će cena biti 150,00 din po komadu, osim Crvene Ranke koja je 180,00 din. Sadni materijal poseduje sertifikat i kompletnu prateću dokumentaciju za ostvarivanje subvencija. Za veće količine moguć dogovor oko cene.
Šljiva traži duboka (preko 1.5 m), rastresita, propustljiva, slabo kisela (pH= 5.5 do 7.0) i plodna zemljišta bogata organskim materijama (najmanje 3% blagog humusa), koja mogu da prime i zadrže dovoljne količine vode u toku sušnog perioda. Laka (peskovita), suva, plitka, kamenita i krečna zemljišta (sa više od 15, odnosno 20% fiziološki aktivnog kreča), kao i teška i vlažna zemljišta sa visiokim nivoom podzemne vode nisu pogodne za šljivu. Za gajenje sadnice šljive pogodne su gajnjače (eutrični kambisol) i lakše antropogenizirane smonice, a za njima dolaze duboki aluvijalni nanosi (fluvisol), černozem i blago opodzoljene gajnjače. Teške smonice, teški podzoli, pseudoglej, ritske crnice (humoglej) i krečna zamljišta nisu pogodna za šljivu.
Na krečnim zemljištima može da se javi nedostatak gvožđa i magnezijuma, što do vodi do hloroze lišća šljive i otežane fotosinteze. Na takvim tipovima zemljišta naročito slabo napreduju mlade sadnice šljiva. Podzemna stagnirajuća voda, u trajanju od najviše 2 dana, ne sme da bude bliže površini od 1 m za šljivu na vegetativnim podlogama, a od 1,5 m za šljivu na sejancu. Koren voćaka povoljno reaguje na tekuću vodu, pošto ga ona snadbeva kiseonikom. Pri visokom nivou podzemne vode i maloj provodljivosti aktivnog sloja zemljišta javlja se zablaćivanje. Šljiva zajedno sa višnjom i kruškom spada među najosetljivije voćke prema zablaćivanju.
Najpovoljniji položaj za masovnu proizvodnju šljiva nalaze se u Srbiji na talasastim brdsko-planinskim terenima izmedju 200 i 600 m. A u Crnoj Gori i do 800 m nadmorske visine. Nagib (pad) terena ima važnu ulogu pri odabiranju mesta za podizanje šljivika. Nagib utiče na vlažnost, temperaturu, svetlost, pojavu erozije i održavanje plodnosti zemljišta.
Najpogodniji tereni za sadnice šljive su sa nagibom do 5%. U blizini velikih vodenih površina smanjuje se kolebanje temperature vazduha, povaćava vlažnost vazduha i intezitet osvetljenosti, usporava listanje i cvetanje u proleće, produžava vegetacija u jesen, i poboljšava dozrevanje plodova. Naročito su značajne velike vodene površine koje se ne zamrzavaju u toku zime, pa se u takvim uslovima smanjuje opasnost od izmrzavanja šljive.
Vetar je obično nepovoljan klimatski činilac za proizvodnju šljiva. Njegov uticaj zavisi od jačine, smera, učestalosti, i način na koji duva (sa ili bez udara), kao i od stanja voćke u trenutku pojave. Štetno dejstvo vetra je utoliko jače što je njegova brzina veća. Vetrovite položaje treba izbegavati za podizanje šljivika.
Rastojanje pri sađenju sadnice šljive u zavisnosti od oblika krune i bujnosti podloge:
| Oblik krune | Bujne podloge | Slabobujne podloge |
| Piramida | 7×6 | 6×5 |
| Vaza | 6×4 | 5×4 |
| Palmeta | 5×4 | 4×3 |
Prvi broj označava rastojanje između redova, a drugi između voćaka u redu.
Sadnice šljive i njihove osobine:
STENLEJ
Šljiva Stenlej potiče iz SAD. Nastala je još 1912. godine. Sazreva u drugoj polovini avgusta i početkom septembra. Stenlej je srednje bujna sorta. Kruna je piramidalna a ramene grane dosta retke. Cveta srednje pozno. Samooplodna je sorta. Tolerantan je prema virusu šarke, relativno je otporan prema plamenjači, rdji i suši. Plod je krupan (oko 36g), ovalno-izdužen, tamno plave boje i privlačne spoljašnosti. Sporadično se javljaju plodovi blizanci. Meso je zelenkasto-žuto, čvrsto, dosta sočno sladunjavog ukusa i dobrog kvaliteta. Koštica je krupna i odvaja se od mesa. Prezreli plodovi lako otpadaju. Transport dobro podnosi. Vrlo rano počicnje da radja. U punoj rodnosti radja redovno i obilno. Može se koristiti za potrošnju u svežem stanju, za sušenje, rakiju i druge oblike prerade.
ČAČANSKA RANA
Sazreva rano, početkom jula, 7 do 8 dana posle vrlo rane sorte šljive Rut Geršteter. Srednje je bujna do bujna. Kruna je piramidalna. Cveta srednje rano. Osetljiva je prema poznim mrazevima. Autoinkompatibilna je. Dobro je oprašuju Rut Geršteter, Čačanska lepotica, Čačanska najbolja i Stenli. Prorodi relativno rano. Radja dobro na toplijim položajima. Zreli plodovi otpadaju. Tolerantna je prema virusu šarke šljive. Plod je srednje krupan do krupan (36 do 60 g), izduženojajast, ljubičastoplave do plave boje. Meso je žuto, čvrsto, sočno, slatko, vrlo ukusno. Koštica je krupna. Cepača je. Dobro podnosi transport.
ČAČANSKA LEPOTICA
Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku. Sa oko 6% učestvuje u rasadničkoj proizvodnji sadnice šljive u Srbiji. Sazreva krajem jula i početkom avgusta. Slabo je do srednje bujna sorta na podlozi džanarici. Obrazuje rastresitu piramidalnu do široko piramidalnu krunu. Skeletne grane su jake i elastične; dobro su obrasle kratkim rodnim grančicama. Čačanska lepotica je umereno osetljiva prema prouzrokovačima plamenjače (Polystigma rubrum) i rđe (Puccinia pruni-spinosae). Ne pati od monilinije pri normalnoj nezi. Relativno dobro podnosi sušu. Cvet je krupan, bele boje sa dobro razvijenim cvetnim elementima (D. Ogašanović i saradnici, 1996). Cveta srednje rano. Polen dobro klija. Delimično je samooplodna do samooplodna. Odlikuje se velikim potencijalom rodnosti. Rano prorodi — u drugoj ili trećoj godini posle sađenja. Radja redovno i obilno.
ČAČANSKA NAJBOLJA
Nastala je 1961. godine, a priznata za novu sortu 1975. Sazreva sredinom avgusta, nedelju dana pre Stenleja. Plod je vrlo krupan (oko 48g), meso je zelenkasto-žuto, vrlo čvrsto, koštica se odvaja od mesa. Čačanska najbolja preporučuje se za gajenje kao stona sorta, odlične je transportabilnosti. Nije otporna prema virusu šarke. Dobri oprašivači za Čačansu najbolju su Čačanska rana i Čačanska lepotica.
ČAČANSKA RODNA
Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku. Sa više od 18% učestvuje rasadničkoj proizvodnji šljive u Srbiji i brzo se širi. Sazreva krajem avgusta, to jest nekoliko dana posle Stenlija, odnosno nekoliko dana pre Požegače. Srednje je bujna. Kruna je široko piramidalna i rastresita. Skeletne grane, pri nepravilnom obrazovanju krune (krošnje), imaju oštar ugao sa vođicom, pa se lako očenjuju. Grane su dobro obrasle rodnim grančicama. Potrebna je redovna obnova rodnog drveta. Čačanska rodna je dosta osetljiva prema prouzrokovačima plamenjače, rđe i šarke šljive. Relativno je otporna prema prouzrokovačima monilinije (Monilinia laxa). Cveta srednje rano, približno istovremeno sa Čačanskom ranom, Čačanskom lepoticom i Stenlijem. Izrazito je samooplodna (44,8%). Rano prorodi. Redovno i obilno rađa. Plod srednje je krupan (28 g), jajast. Pokožica je tanka, čvrsta, tamnoplava sa izraženim pepeljkom. Meso ploda je žuto, čvrsto, sočno, slatkonakiselo, aromatično i kvalitetno.
CRVENA RANKA
Srednje je bujna. Kruna je široko piramidalna. Grane su krte i lako se lome, naročito pod teretom obilnog roda ili dejstvom olujnih vetrova, Međutim, crvena ranka se odlikuje velikom regenerativnom sposobnošću, te brzo obnavlja oštećenu krunu. Uspeva na siromašnijim i suvljim zemljištima nego požegača. Crvena ranka cveta srednje rano, približno istovremeno kad i druge rakijske sorte, a nekoliko dana pre požegače. Muški je sterilna (samobesplodna) biljka, pa nema polena u prašnicama cveta. Metlaš, trnovača i crnošljiva moou da posluže kao oprašivači crvene ranke. Jedna je od najrodnijih rakijskih sorti šljive. Plod. Sitan je (17 g), elipsoidan, sličan požegači, plavocrven, sočan, prijatnog slatkonakiselog ukusa. Gloduša je. Daje rakiju dobrog kvaliteta. Može da se koristi u svežem stanju i za preradu u pekmez.
VALJEVKA
Ima krupne plodove prosečne mase oko 32 g. Pokožica je tamnoplava prekrivena bogatim pepeljkom. Meso je žuto, slatko nakiselo, sočno, prijatne arome, odlična za raznovrsnu preradu, sušenje i proizvodnju rakije. Cepača je. Sazreva krajem avgusta – početkom septembra. Stablo srednje bujnosti, grane savitljive i elastične i ne lome se u rodu. Otporna na šarku šljive i ostale značajne bolesti šljive. Radja redovno i obilno. Samoplodna je. Zbog otpornosti na najopasniju bolest šarku šljive i kvalitetnih plodova zaslužuje pažnju.
GROSE FELICIJA
Sorta italijanskog porekla. Plod je vrlo krupan, spada u sorte sa najkrupnijim plodom. Boja ploda je plavoljubičasta, meso je žute boje, čvrsto i vrlo ukusno. Stona je sorta. Sazreva kasno (desetak dana posle Stenleja). Nova sorta na našem području.
RUSKA DŽANARIKA
Postoje dve sorte: crvena i žuta. Spadaju u srednje krupne sorte, velike rodnosti. Ova sorta šljive traži minimalnu ili nikakvu zaštitu pa je najviše koriste pčelari. Kvalitet ploda osrednji, koristi se za rakiju i industriju. Spada u ranije sorte šljiva. Odlikuje se velikom rodnošću. Samooplodna je sorta. Dobro podnosi sušu. Rano stupa na rod, redovno i obilno radja.
