Pon - Ned: 08:00 - 20:00
Voćne sadnice .:ARGUS:. Voćni rasadnikVoćne sadnice .:ARGUS:. Voćni rasadnikVoćne sadnice .:ARGUS:. Voćni rasadnik
Pon-Ned: 08:00 – 20:00
sadniceargus@gmail.com
Kruševac, Srbija

Sadnice šljive

Ove sezone (2023/24) pripremili smo preko 30.000 sadnica šljiva u prvoj klasi. Cena sadnice šljive je 150,00 dinara po komadu, osim sadnica Crvene Ranke, koja će koštati 180,00 dinara. Sadni materijal poseduje sertifikat i kompletnu prateću dokumentaciju za ostvarivanje subvencija. Za veće količine moguć je dogovor oko cene.

Napomena: Sadnice se mogu poručiti i pre početka sezone, a isporuka sadnica će se vršiti od 15. oktobra 2023. godine.

Sadnja šljive

Šljiva traži duboka (preko 1.5 m), rastresita, propustljiva, slabo kisela (pH= 5.5 do 7.0) i plodna zemljišta bogata organskim materijama (najmanje 3% blagog humusa), koja mogu da prime i zadrže dovoljne količine vode u toku sušnog perioda. Laka (peskovita), suva, plitka, kamenita i krečna zemljišta (sa više od 15, odnosno 20% fiziološki aktivnog kreča), kao i teška i vlažna zemljišta sa visiokim nivoom podzemne vode nisu pogodne za šljivu. Za gajenje sadnice šljive pogodne su gajnjače (eutrični kambisol) i lakše antropogenizirane smonice, a za njima dolaze duboki aluvijalni nanosi (fluvisol), černozem i blago opodzoljene gajnjače. Teške smonice, teški podzoli, pseudoglej, ritske crnice (humoglej) i krečna zamljišta nisu pogodna za šljivu.

Stručni saveti i konsultacije

Na krečnim zemljištima može da se javi nedostatak gvožđa i magnezijuma, što do vodi do hloroze lišća šljive i otežane fotosinteze. Na takvim tipovima zemljišta naročito slabo napreduju mlade sadnice šljiva. Podzemna stagnirajuća voda, u trajanju od najviše 2 dana, ne sme da bude bliže površini od 1 m za šljivu na vegetativnim podlogama, a od 1,5 m za šljivu na sejancu. Koren voćaka povoljno reaguje na tekuću vodu, pošto ga ona snadbeva kiseonikom. Pri visokom nivou podzemne vode i maloj provodljivosti aktivnog sloja zemljišta javlja se zablaćivanje. Šljiva zajedno sa višnjom i kruškom spada među najosetljivije voćke prema zablaćivanju.

Najpovoljniji položaj za masovnu proizvodnju šljiva nalaze se u Srbiji na talasastim brdsko-planinskim terenima izmedju 200 i 600 m. A u Crnoj Gori i do 800 m nadmorske visine. Nagib (pad) terena ima važnu ulogu pri odabiranju mesta za podizanje šljivika. Nagib utiče na vlažnost, temperaturu, svetlost, pojavu erozije i održavanje plodnosti zemljišta.

Najpogodniji tereni za sadnice šljive su sa nagibom do 5%. U blizini velikih vodenih površina smanjuje se kolebanje temperature vazduha, povaćava vlažnost vazduha i intezitet osvetljenosti, usporava listanje i cvetanje u proleće, produžava vegetacija u jesen, i poboljšava dozrevanje plodova. Naročito su značajne velike vodene površine koje se ne zamrzavaju u toku zime, pa se u takvim uslovima smanjuje opasnost od izmrzavanja šljive.

Vetar je obično nepovoljan klimatski činilac za proizvodnju šljiva. Njegov uticaj zavisi od jačine, smera, učestalosti, i način na koji duva (sa ili bez udara), kao i od stanja voćke u trenutku pojave. Štetno dejstvo vetra je utoliko jače što je njegova brzina veća. Vetrovite položaje treba izbegavati za podizanje šljivika.

Rastojanje pri sađenju sadnica šljive

Oblik kruneBujne podlogeSlabobujne podloge
Piramida7×6 m6×5 m
Vaza6×4 m5×4 m
Palmeta5×4 m4×3 m

Prvi broj označava razmak između redova, a drugi između voćaka u redu.

Kalkulator broja sadnica

Izračunavanje broja sadnica šljive potrebnih za sadnju po hektaru na osnovu površine parcele i rastojanja prilikom sadnje.

Sorte šljive i njihove osobine

STENLEJ

Šljiva Stenlej je američka sorta šljive koja je nastala 1912. godine. Sazreva u drugoj polovini avgusta i početkom septembra. Stenlej je srednje bujna sorta sa piramidalnom krunom i retkim ramenim granama. Cveta srednje kasno. Samooplodna je sorta, što znači da ne zahteva oprašivače. Stenlej je tolerantan na virus šarke, relativno je otporan prema plamenjači, rđi i suši.Plodovi šljive Stenlej su krupni (oko 36 g), ovalno-izduženi, tamnoplave boje i privlačne spoljašnosti. Sporadično se javljaju plodovi blizanci. Meso je zelenkasto-žuto, čvrsto, sočno, slatko-sladunjavog ukusa i dobrog kvaliteta. Koštica je krupna i lako se odvaja od mesa. Prezreli plodovi lako otpadaju, ali dobro podnose transport.Šljiva Stenlej počinje da rađa vrlo rano. U punoj rodnosti rađa redovno i obilno. Može se koristiti za potrošnju u svežem stanju, za sušenje, rakiju i druge oblike prerade.

ČAČANSKA RANA

Čačanska Rana je domaća sorta šljive koja se odlikuje ranim sazrevanjem. Plodovi dozrevaju početkom jula, 7 do 8 dana posle vrlo rane sorte šljive Rut Geršteter. Čačanska Rana je srednje bujna do bujna sorta sa piramidalnom krunom. Cveta srednje rano, što je čini osetljivom prema poznim mrazevima. Čačanska Rana je autoinkompatibilna, što znači da joj je potreban oprašivač. Dobri oprašivači za Čačansku Ranu su Rut Geršteter, Čačanska lepotica, Čačanska najbolja i Stenli.Čačanska Rana počinje da rađa relativno rano. Dobro rađa na toplijim položajima. Zreli plodovi otpadaju, pa ih je potrebno ubrati pre nego što prezreju. Čačanska Rana je tolerantna prema virusu šarke šljive.Plodovi Čačanske Rane su srednje krupni do krupni (36 do 60 g), izduženo-jajasti, ljubičasto-plave do plave boje. Meso je žuto, čvrsto, sočno, slatko, vrlo ukusno. Koštica je krupna. Čačanska Rana je cepača, što znači da se koštica lako odvaja od mesa. Plodovi Čačanske Rane dobro podnose transport.

ČAČANSKA LEPOTICA

Čačanska Lepotica je sorta šljive koja je nastala u Institutu za voćarstvo u Čačku. Sa učešćem od oko 6% u rasadničkoj proizvodnji sadnice šljive u Srbiji, Čačanska Lepotica je jedna od najpopularnijih sorti šljive u Srbiji.Plodovi Čačanske Lepotice sazrevaju krajem jula i početkom avgusta. Stablo je slabo do srednje bujne rasti na podlozi džanarici. Krošnja je rastresita, piramidalna do široko piramidalna. Skeletne grane su jake i elastične, dobro obrasle kratkim rodnim grančicama.Čačanska Lepotica je umereno osetljiva prema prouzrokovačima plamenjače (Polystigma rubrum) i rđe (Puccinia pruni-spinosae). Ne pati od monilinije pri normalnoj nezi. Relativno dobro podnosi sušu.Cvet je krupan, bele boje sa dobro razvijenim cvetnim elementima. Cveta srednje rano. Polen dobro klija. Čačanska Lepotica je delimično samooplodna do samooplodna.Čačanska Lepotica se odlikuje velikim potencijalom rodnosti. Rano prorodi — u drugoj ili trećoj godini posle sađenja. Radja redovno i obilno.

ČAČANSKA NAJBOLJA

Čačanska Najbolja je sorta šljive koja je nastala 1961. godine, a priznata za novu sortu 1975. godine. Sazreva sredinom avgusta, nedelju dana pre Stenleja. Plodovi su vrlo krupni (oko 48g), ovalnog oblika, tamnoplave boje. Meso je zelenkasto-žuto, vrlo čvrsto i sočno. Koštica se lako odvaja od mesa.Čačanska Najbolja je stona sorta, što znači da se gaji za proizvodnju plodova za direktnu potrošnju. Plodovi su odlične transportabilnosti, što znači da se mogu transportovati na veće udaljenosti bez gubitka kvaliteta.Čačanska Najbolja nije otporna prema virusu šarke, što znači da je potrebno uzeti u obzir rizik od ove bolesti prilikom gajenja ove sorte.Dobri oprašivači za Čačansku Najbolju su Čačanska Rana i Čačanska Lepotica. To znači da je potrebno u zasadu zasaditi i jednu od ove dve sorte kako bi se obezbedila oprašenost i dobar prinos.

ČAČANSKA RODNA

Ova sorta šljive je stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Sa udelom od preko 18% u rasadničkoj proizvodnji šljive u Srbiji, brzo stiče popularnost. Sazreva krajem avgusta, nekoliko dana posle Stenlija, odnosno nekoliko dana pre Požegače. Srednje je bujnog rasta, a kruna joj je široko piramidalna i rastresita. Skeletne grane, u slučaju nepravilnog oblikovanja krune (krošnje), prave oštar ugao sa vođicom, pa se lako orezuju. Grane su dobro obrasle rodnim grančicama, ali potrebno je redovno obnavljanje rodnog drveta. Čačanska rodna je dosta osetljiva na napade prouzrokovača plamenjače, rđe i šarke šljive, dok je relativno otporna na prouzrokovače monilinije (Monilinia laxa).Cveta srednje rano, otprilike u isto vreme kad i Čačanska rana, Čačanska lepotica i Stenli. Izrazito je samooplodna (44,8%) i rano daje plodove. Redovno i obilno rađa. Plod joj je srednje krupnoće (28 g), jajastog oblika. Pokožica je tanka, čvrsta, tamnoplava sa izraženim pepeljkom. Meso ploda je žuto, čvrsto, sočno, slatko-nakiselo, aromatično i kvalitetno.

CRVENA RANKA

Crvena ranka je srednje bujnog rasta, sa široko piramidalnom krunom. Njene grane su krte i lako se lome, naročito pod teretom obilnog roda ili dejstvom olujnih vetrova. Međutim, ova sorta šljive odlikuje se velikom regenerativnom sposobnošću, te brzo obnavlja oštećenu krunu. Crvena ranka uspeva na siromašnijim i suvljim zemljištima, što je čini pogodnom za uzgoj u takvim uslovima, za razliku od požegače.Cvetanje crvene ranke je srednje rano, približno istovremeno s drugim rakijskim sortama šljive, nekoliko dana pre požegače. Važno je napomenuti da je muški sterilna biljka (samobesplodna), što znači da nema polena u prašnicama cveta. Za oprašivanje crvene ranke mogu poslužiti sorte poput Metlaša, trnovače i crnošljive.Ova sorta šljive je jedna od najrodnijih među rakijskim sortama. Njeni plodovi su sitni (oko 17 g), elipsoidnog oblika, slični požegači. Boje su plavocrvene, sočni, i imaju prijatan slatko-kiselkast ukus. Od plodova crvene ranke se može praviti rakija dobrog kvaliteta, a mogu se koristiti i u svežem stanju ili za preradu u pekmez.Uzgoj crvene ranke može biti odličan izbor za ljude koji imaju siromašnije i suvlje zemljište i žele da uživaju u bogatom rodu ove ukusne sorte šljive.

VALJEVKA

Ima krupne plodove prosečne mase oko 32 g. Pokožica je tamnoplava prekrivena bogatim pepeljkom. Meso je žuto, slatko-nakiselo, sočno i prijatne arome, odlično za raznovrsnu preradu, sušenje i proizvodnju rakije. Plod je cepača. Sazreva krajem avgusta – početkom septembra. Stablo je srednje bujnosti, grane su savitljive, elastične i ne lome se u rodu. Otporna je na šarku šljive i ostale značajne bolesti šljive. Redovno i obilno rađa. Samoplodna je. Zahvaljujući otpornosti na najopasniju bolest šarku šljive i kvalitetnim plodovima, zaslužuje posebnu pažnju.

GROSE FELICIJA

Šljiva Grose Felicija je sorta italijanskog porekla. Plod je vrlo krupan i spada u sorte sa najkrupnijim plodom. Boja ploda je plavoljubičasta, dok je meso žute boje, čvrsto i veoma ukusno. Ova sorta je pogodna za konzumaciju u svežem stanju i kao stona voćka. Sazreva kasno, obično desetak dana posle Stenleja. Grose Felicija je nova sorta na našem području, donoseći sa sobom svoj karakterističan ukus i osobine koje će oduševiti ljubitelje šljiva.

RUSKA DŽANARIKA

Sorta šljive koja se javlja u dve varijante: crvenoj i žutoj. Ove srednje krupne sorte su izrazito rodne i obiluju plodovima. Ono što posebno krasi ovu sortu je njena otpornost na bolesti, što je čini omiljenom među pčelarima koji je koriste za oprašivanje. Iako je kvalitet ploda ocenjen kao osrednji, Ruska Džanarika se često koristi za proizvodnju rakije i u industrijske svrhe.Ova sorta šljive pripada grupi ranijih sorti, a odlikuje se izuzetnom rodnošću. Interesantno je da je samooplodna, pa nije neophodno da se sadi u blizini drugih sorti radi oprašivanja. Dodatno, Ruska Džanarika je otporna na sušu, što je čini pogodnom za uzgoj u različitim uslovima.Sa svojim ranim stupanjem na rod, redovnim i obilnim prinosem, Ruska Džanarika je izvrsna opcija za sve ljubitelje šljiva, kako profesionalce tako i amatere. Uz minimalan trud oko zaštite i negovanja, ova sorta će doneti obilje ukusnih plodova svake godine.