Pon - Ned: 08:00 - 20:00
Voćne sadnice .:ARGUS:. Voćni rasadnikVoćne sadnice .:ARGUS:. Voćni rasadnikVoćne sadnice .:ARGUS:. Voćni rasadnik
Pon-Ned: 08:00 – 20:00
sadniceargus@gmail.com
Kruševac, Srbija
Voćne sadnice .:ARGUS:. Voćni rasadnikVoćne sadnice .:ARGUS:. Voćni rasadnikVoćne sadnice .:ARGUS:. Voćni rasadnik

Sadnice šljive

Za sadnice šljive su povoljna dovoljno duboka (preko 1.5 m), rastresita, propustljiva, slabo kisela (pH= 5.5 do 7.0) i plodna zemljišta bogata organskim materijama (najmanje 3% blagog humusa), koja mogu da prime i zadrže dovoljne količine vode u toku sušnog perioda. Laka (peskovita), suva, plitka, kamenita i krečna zemljišta (sa više od 15, odnosno 20% fiziološki aktivnog kreča), kao i teška i vlažna zemljišta sa visiokim nivoom podzemne vode nisu pogodne za šljivu. Za gajenje sadnice šljive pogodne su gajnjače (eutrični kambisol) i lakše antropogenizirane smonice, a za njima dolaze duboki aluvijalni nanosi (fluvisol), černozem i blago opodzoljene gajnjače. Teške smonice, teški podzoli, pseudoglej, ricke crnice (humoglej) i krečma zamljišta nisu pogodna za šljivu.

Na krečnim zemljištima može da se javi nedostatak gvožđa i magnezijuma, što do vodi do hloroze lišća šljive i otežane fotosinteze. Na takvim tipovima zemljišta naročito slabo napreduju mlade sadnice šljiva. Podzemna stagnirajuća voda, u trajanju od najviše 2 dana, ne sme da bude bliže površini od 1 m za šljivu na vegetativnim podlogama, a od 1,5 m za šljivu na sejancu. Koren voćaka povoljno reaguje na tekuću vodu, pošto ga ona snadbeva kiseonikom. Pri visokom nivou podzemne vode i maloj provodljivosti aktivnog sloja zemljišta javlja se zablaćivanje. Šljiva zajedno sa višnjom i kruškom spada među najosetljivije voćke prema zablaćivanju.

Šljiva je osetljiva prema zaslanjenim zemljištima, pa je ne treba gajiti na zemljištima čija je električna provodnost (konduktivitet) veća od 1 dS/m. Zemljište za podizanje šljivika ne sme da bude zaraženo patogenim gljivana, bakterijama, parazitnim nematodama i grčicama običnog gundelja koje mogu da se jave na svežim krčevinama. Hrastovi (cer, kitnjak i sladun) indikatori su zemljišta i klime koji odgovaraju domaćoj šljivi. Ljutići i sita gola rastu na močvarnim zemljištima koja nisu pogodna za šljivu.

Pri proceni vrednosti nekog položaja za podizanje šljivika mora ozbiljno da se povede računa o geografskoj širini, nadmorskoj visini, ekspoziciji, nagibu terena, izloženosti vetrovima i blizini većih vodenih površina. Položaji na velikim nadmorskim visinama u našoj zemlji nisu pogodni za gajenje šljiva zbog niskih vegetacionih temperatura vazduha, poznih prolećnih, ranih jesenjih i oštrih zimskih mrazeva, kao i snažnih vetrova. Najpovoljniji položaj za masovnu proizvodnju šljiva nalaze se u Srbiji na talasastim brdsko-planinskim terenima izmedju 200 i 600 m. A u Crnoj Gori i do 800 m nadmorske visine. Nagib (pad) terena ima važnu ulogu pri odabiranju mesta za podizanje šljivika. Nagib utiče na vlažnost, temperaturu, svetlost, pojavu erozije i održavanje plodnosti zemljišta.

Najpogodniji tereni za sadnice šljive su sa nagibom do 5%. U blizini velikih vodenih površina smanjuje se kolebanje temperature vazduha, povaćava vlažnost vazduha i intezitet osvetljenosti, usporava listanje i cvetanje u proleće, produžava vegetacija u jesen, i poboljšava dozrevanje plodova. Naročito su značajne velike vodene površine koje se ne zamrzavaju u toku zime, pa se u takvim uslovima smanjuje opasnost od izmrzavanja šljive.

Vetar je obično nepovoljan klimatski činilac za proizvodnju šljiva. Njegov uticaj zavisi od jačine, smera, učestalosti, i način na koji duva (sa ili bez udara), kao i od stanja voćke u trenutku pojave. Štetno dejstvo vetra je utoliko jače što je njegova brzina veća. Vetrovite položaje treba izbegavati za podizanje šljivika.

Šljive su biljke sunca (heliofite). Svetlost služi šljivama kao izvor energije za fotosintezu i druge fiziološke procese. Kao i svetlost, voda spada u grupu osnovih činilaca za uspešan porast, razviće i plodonošenje šljiva. Šljiva spada u grupu kojoj je potrebno više vode nego drugim listopadnim voćkama.

Rastojanje pri sađenju sadnice šljive u zavisnosti od oblika krune i bujnosti podloge:

Oblik kruneBujne podlogeSlabobujne podloge
Piramida7×66×5
Vaza6×45×4
Palmeta5×44×3

Prvi broj označava rastojanje između redova, a drugi između voćaka u redu.

Sadnice šljive i njihove osobine:
STENLEJ

Stvoren je u SAD (Poljoprivredna ogledna stanica, Geneva, New York). Selekcionar je Richard Wellington. Roditelji su aženka (Agen) x džinovka (Grand Duke). U proizvodnji je od 1926. godine,  a u Jugoslaviji od 1956. godine. Gaji se u SAD, Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj, Francuskoj, Češkoj, Slovačkoj, Nemačkoj, Italiji i Poljskoj. U rasadničkoj proizvodnji i savremenim zasadima šljive u Srbiji i Crnoj Gori je vodeća sorta. Sazreva u drugoj polovini avgusta, to jest 7 do 10 dana pre požegače. Osobine biljke. Srednje je bujna. Kruna je dosta retka, loptasta do široko piramidalna. Grane su snažne i elastične, dobro obrasle rodnim grančicama. Rada prvenstveno na majskim kiticama. Stenli postiže veoma dobre rezultate na strukturnim, plodnim, blago kiselim (PH 5,5 do 7,0) i umereno vlažnim zemljištima.

Nije uvek dovoljno kompatibilna sa džanarikom kao podlogom. Stenli nije osetljiv prema prouzrokovačima plamenjače (Polystigma rubrum) i rde (Puccinia pruni-spinosae). U toku kišnih godina, naročito na kiselim zemljištima van vinogradske zone, pati od sušenja grančica, cvetova i plodova (Monilinia laxa). Tolerantan je prema virusu šarke šljive (Plum pox virus), pa može da se gaji i u područjima u kojima je raširena ta bolest. Relativno dobro podnosi sušu. Cveta srednje rano. Cvet je osetljiv prema poznim prolećnim mrazevima i zahlađenjima, naročito u fenofazi cvetanja i oplođenja. U cvetnom pupoljku je prosečno po 2,26 cvetova. Polen dobro klija. Delimično je samooplodan do samooplodan. Aženka 707, rut geršteter i blufri su dobri oprašivači za stenli. Stenli je dobar oprašivač za druge sorte. Stenli rano prorodi i odmah daje relativno krupne plodove. Unošenje pčelinjih društava u zasade stenlija, u vreme cvetanja, osigurava njegovu redovnu i obilnu rodnost.

Potrebna je redovna obnova rodnih grančica. Može da se orezuje ručno, mehanizovano (cirkularima) i kombinovano. Plod ove sadnice šljive srednje je krupan (36 g), obrnutojajast, tamnoplave pokožice sa bogatim pepeljkom, privlačne spoljašnjosti. Sporadično se javljaju plodovi blizanci. Meso je zelenkastožuto, čvrsto, dosta sočno, sladunjavog ukusa i osrednjeg kvaliteta. Plod sadrži 10,3% ukupnih šećera i 1,3% ukupnih kiselina. Prezreli plodovi otpadaju. Dobro podnosi transport. Stenli je sorta kombinovanih osobina. Plod se koristi zg potrošnju u svežem stanju, sušenje, rakiju i druge oblike prerade.


 
ČAČANSKA RANA

Roditelji su vangenhajmova x požegača. Priznata je za sortu 1975. godine. Gaji se u Madarskoj, Češkoj, Slovačkoj i Srbiji i Crnoj Gori. Sazreva rano, početkom jula, 7 do 8 dana posle vrlo rane sorte šljive rut geršteter. Osobine biljke. Srednje je bujna do bujna. Kruna je piramidalna. Cveta srednje rano. Osetljiva je prema poznim mrazevima. Autoinkompatibilna je. Dobro je oprašuju rut geršteter, čačanska lepotica, čačanska najbolja i stenli. Prorodi relativno rano. Rada dobro na toplijim položajima. Zreli plodovi otpadaju. Tolerantna je prema virusu šarke šljive.

Plod. Srednje je krupan do krupan (36 do 60 g), izduženojajast, ljubiča stoplave do plave boje. Meso je žuto, čvrsto, sočno, slatko, vrlo ukusno. Koštica je krupna. Cepača je. Plod sadrži 15% rastvorljive suve materije, 9% ukupnih šećera, 1% ukupnih kiselina, a PH vrednost je 3,32. Dobro podnosi transport. Ocena. Čačanska rana je rana i rodna stona šljiva, krupnih, kvalitetnih i transportabilnih plodova. Na tržištu postiže visoku cenu.


 
ČAČANSKA LEPOTICA

Poreklo, rasprostranjenost i značaj. Jugoslovenska je sorta. Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku. Selekcionari su profesor dr S. A. Paunović, profesor dr M. D. Gavrilović i profesor dr P. D. Mišić. Roditelji su vangenhaj mova x požegača. Priznata je za sortu 1975. godine, a zaštićena 1991. godine. Pravo razmnožavanja otkupile su Madjarska, Čehoslovačka, Nemačka, Bugarska (D. Ogašanović i saradnici, 1993). Sa oko 6% učestvuje u rasadničkoj proizvodnji sadnice šljive u Srbiji. Širi se u Srbiji. Sazreva krajem jula i početkom avgusta, to jest u punom jeku turističke sezone.

Osobine biljke. Slabo je do srednje bujna sorta na podlozi džanarici. Obrazuje rastresitu piramidalnu do široko piramidalnu krunu. Skeletne grane su jake i elastične; dobro su obrasle kratkim rodnim grančicama. Čačanska lepotica je umereno osetljiva prema prouzrokovačima plamenjače (Polystigma rubrum) i rđe (Puccinia pruni-spinosae). Ne pati od monilinije pri normalnoj nezi. Relativno dobro podnosi sušu. Cvet je krupan, bele boje sa dobro razvijenim cvetnim elementima (D. Ogašanović i saradnici, 1996). Cveta srednje rano. Polen dobro klija. Delimično je samooplodna do samooplodna. Odlikuje se velikim potencijalom rodnosti. Rano prorodi — u drugoj ili trećoj godini posle sađenja. Radja redovno i obilno.


 
ČAČANSKA NAJBOLJA

Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku. Roditelji su vangenhajmova x požegača. Priznata je za sortu 1975. godine, a zaštićena 1991. godine. Pravo razmnožavanja otkupile su Mađarska, Čehoslovačka i Nemačka. Gaji se u manjem obimu u Srbiji. Sazreva krajem druge i početkom treće dekade avgusta, to jest 3 do 5 dana pre stenlija. Osobine biljke. Bujna je sorta. Kruna je dosta retka, piramidalna. Grane su dobro obrasle kratkim rodnim drvetom. Umereno je osetljiva prema prouzrokovačima plamenjače i rđe, a relativno otporna prema prouzrokovaću monilioze plodova. Tolerantna je prema šarki. Cveta srednje rano. Polen dobro klija. Autoinkompatibilna je. Dobro je oprašuju čačanska lepotica, rut geršteter i čačanska rodna.

U povoljnim uslovima rada redovno i obilno. Plod. Krupan do vrlo krupan (44 do 80 g), loptastojajast. Pokožica je tamnoplave boje sa obilnim pepeljkom. Meso ove sorte sadnice šljive je žuto, vrlo čvrsto, sočno, slatkonakiselo, dosta ukusno. Plod sadrži 16,8% rastvorljive suve materije, 10,3% ukupnih šećera, 0,8% ukupnih kiselina, a PH vrednost je 3,44. Koštica je dosta krupna (1,76 g). Cepača je. Plod može da se održi na grani 2 do 3 nedelje, a da pri tom ne izgubi u kvalitetu. Dobro podnosi transport. Ocena i preporuka. Čačanska najbolja je dobra stona sorta domaće šljive. Može da se koristi za zamrzavanje i preradu (sušenje i rakiju). Spada u grupu sorti lokalnog značaja.


 
ČAČANSKA RODNA

Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku. Selekcionari su profesor dr S. A. Paunović, profesor dr M. D. Gavrilović i profesor dr P. D. Misić. Roditelji ove sadnice šljive su Stenli x požegača. Priznata je za sortu 1975. godine, a zaštićena 1991. godine. Pravo razmnožavanja otkupile su Mađarska, Čehoslovačka i Nemačka (Ogašanović i saradnici, 1993). Sa više od 18% učestvuje rasadničkoj proizvodnji šljive u Srbiji i brzo se širi. Sazreva krajem avgusta, to jest nekoliko dana posle stenlija, odnosno nekoliko dana pre požegače. Osobine biljke. Srednje je bujna. Kruna je široko piramidalna i rastresita. Skeletne grane, pri nepravilnom obrazovanju krune (krošnje), imaju oštar ugao sa vođicom, pa se lako očenjuju. Grane su dobro obrasle rodnim grančicama. Potrebna je redovna obnova rodnog drveta.

Čačanska rodna je dosta osetljiva prema prouzrokovačima plamenjače, rđe i šarke šljive. Relativno je otporna prema prouzrokovačima monilinije (Monilinia laxa). Cvet je srednje bele boje. Cveta srednje rano, približno istovremeno sa čačanskom ranom, čačanskom lepoticom i stenlijem. Polen dobro klija. Izrazito je samooplodna (44,8%). Rano prorodi. Redovno i obilno rada. Plod. Srednje je krupan (28 g), jajast. Pokožica je tanka, čvrsta, tamnoplava sa izraženim pepeljkom. Meso ploda je žuto, čvrsto, sočno, slatkonakiselo, aromatično i kvalitetno. Plod sadrži 19,6% rastvorljive suve materije, 10,8% ukupnih šećera i 0,9% ukupnih kiselina (Ogašanović i saradnici, 1993). PH vrednost je 3,65. Koštica je sitna, izduženo jajasta i hrapava. Cepača je. Plod je svestrane upotrebne vrednosti.


 
POŽEGAČA

Požegača je jedna od vodećih sorti šljive u svetu. Bila je naša glavna sorta šljive i zauzimala oko 38% površina pod šljivom u Jugoslaviji. Požegača je najviše zastupljena u području Šapca i Valjeva. Sa 13,2% učestvuje u rasadničkoj proizvodnji šljive u Srbiji. Sazreva u našim šljivarskim područjima krajem avgusta i početkom septembra, a na većim nadmorskim visinama zri do krąja septembra. U hladnjači može da se čuva mesec dana. Osobine biljke. Izdanačka požegača je srednje bujna, a okalemljena na džanarici je bujna. Koren izdanačke požegače je plitak. Deblo požegače je osetljivo prema oštećenjima od mrazeva, naročito na jugozapadnoj strani. Kruna je gusta, piramidalna do široko piramidalna. Odlikuje se velikom nosivošću.

Grane se retko lome pod teretom roda. Rałnene grane su duge i vitke i dobro obrasle rodnim grančicama. Prema S. A. Paunoviću (1978), požegača postiže dobre rezultate pri kalemljenju na džanarici, belošljivi i crnom trnu. Požegača lista kasno (sredinom aprila). Požegača je osetljiva prema prouzrokovačima plamenjače, rđe, rogača i šarke šljive, kao i prema šljivinoj štitastoj vaši. Manje strada od monilioze i šljivinih osa nego druge sorte šljive. Cvetni pupoljak požegače sadrži prosečno 1,29% cvetova (S. A. Paunović i D. Ogašanović, 1973). Cveta kasno i eksplozivno. Za nekoliko sati, u toku toplih dana, sredinom aprila, mogu da se otvore svi cvetovi požegače. Samooplodna je, pa može da se gaji u čistim (jednosortnim) zasadima. Počinje da rada u četvrtoj godini posle sađenja. Rezidba ne sme da bude oštra, jer to može da dovede do znatnijeg smanjenja prinosa.

Požegača je vrlo osetljiva prema virusu šarke šljive (Plum pox virus). Stoga pri podizanju zasada treba koristiti zdrav sadni materijal požegače, a sadnju obavljati samo u područjima u kojima nije otkrivena zaraza ili je ona sporadična i slaba. Plod. Sitan je (17 g), nepravilno jajast, modroplave boje i pokriven obilnim sivim privlačnim pepeljkom. Plitka brazda pruža se po dužini ploda. Meso (mezokarp) zlatnožute je boje, čvrsto, sočno, slatkonakiselo, aromatično, od ličnog kvaliteta. Koštica je srazmerno sitna (650 mg) i lako se odvaja od mesa (cepača). Plod može dugo da se drži na grani. Odlično podnosi prevoz. Plod požegače ima svestranu upotrebnu vrednost.


 
KALIFORNIJSKA PLAVA

Stvorena je u SAD. Spontani je sejanac breskolike sadnice šljive. Gaji se u SAD, a sporadično u Srbiji. Sazreva rano, u prvoj polovini jula, 15 do 16 dana posle rut gerštetera. Osobine biljke. Srednje je bujna. Nije potpuno kompatibilna sa džanarikom i crvenom rankom kao podlogom. Kruna je široko piramidalna do loptasta i rastresita. Skeletne grane su jake. Cveta srednje rano. Osetljiva je prema prouzrokovaču rđe, poznim mrazevima, prohladnom i kišovitom vremenu tokom cvetanja. Cvetni pupoljak sadrži prosečno 1,8 cvetova (S. A. Paunović i D. Ogašanović, 1973). Polen slabo klija (13,5%).

Delimično je samooplodna. Srazmerno rano prorodi. Treba je brati nekoliko dana pre pune zrelosti, jer plodovi otpadaju. Plod. Krupan je do vrlo krupan (45 do 70 g), loptast. Pokožica je ljubičastoplava, prekrivena pepeljkom. U toku kišovitih godina i kada voćke prerode, plodovi su nedovoljno obojeni — zelenkastoplavi. Meso je zelenkastožuto, srednje čvrsto, sočno, slatkonakiselo, aromatično i ukusno. Koštica je sitna i odvaja se od mesa (cepača). Transport podnosi osrednje. Koristi se kao stona šljiva i za preradu.


 
RUT GERŠTETER

Rut geršteter je stvoren u Nemačkoj (Besigheim, Wtirttemberg). Selekcionar je A. Gerstetter. Roditelji su Czar x Bonne de Bry. U proizvodnji je od 1932. godine. Gaji se u Belgiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Holandiji, Italiji i Austriji, a sporadično i u Srbiji. Sazreva krajem juna i početkom jula. To je najranija cepača medu sortama domaće šljive. Osobine biljke. Slabo je do srednje bujna. Cvet je osetljiv prema prolećnim mrazevima. Cveta rano. Polen slabo klija (5,5%). Autoinkompatibilna je. Rano počinje da rađa, a zatim redovno i dobro rada na plodnim zemljištima i uz punu agrotehniku. Plodovi otpadaju u punoj zrelosti. Prednosti rut gerštetera jače dolaze do izražaja pri gajenju na dobro osunčanim položajima. Plod. Srednje je krupan (oko 30 g), loptasto-izdužen, ljubičastoplave boje. Koštica se odvaja od mesa. Meso je zelenožuto, dosta čvrsto, sočno, osvežavajuće, aromatično i vrlo ukusno. Transport dobro podnosi.


 
CRVENA RANKA

Srednje je bujna. Kruna je široko piramidalna. Grane su krte i lako se lome, naročito pod teretom obilnog roda ili dejstvom olujnih vetrova, Međutim, crvena ranka se odlikuje velikom regenerativnom sposobnošću, te brzo obnavlja oštećenu krunu. Uspeva na siromašnijim i suvljim zemljištima nego požegača. Crvena ranka cveta srednje rano, približno istovremeno kad i druge rakijske sorte, a nekoliko dana pre požegače. Muški je sterilna (samobesplodna) biljka, pa nema polena u prašnicama cveta. Metlaš, trnovača i crnošljiva moou da posluže kao oprašivači crvene ranke. Jedna je od najrodnijih rakijskih sorti šljive. Plod. Sitan je (17 g), elipsoidan, sličan požegači, plavocrven, sočan, prijatnog slatkonakiselog ukusa. Gloduša je. Daje rakiju dobrog kvaliteta. Može da se koristi u svežem stanju i za preradu u pekmez.


 
VALJEVKA

Ima krupne plodove prosečne mase oko 32 g. Pokožica je tamnoplava prekrivena bogatim pepeljkom. Meso je žuto, slatko nakiselo, sočno, prijatne arome, odlična za raznovrsnu preradu, sušenje i proizvodnju rakije. Cepača je. Sazreva krajem avgusta – početkom septembra. Stablo srednje bujnosti, grane savitljive i elastične i ne lome se u rodu. Otporna na šarku šljive i ostale značajne bolesti šljive. Radja redovno i obilno. Samoplodna je. Zbog otpornosti na najopasniju bolest šarku šljive i kvalitetnih plodova zaslužuje pažnju.


 
HANITA

(Ovu sortu ne proizvodimo i nemamo je u prodaji) Sadnice sljive stvorene u Nemačkoj. Selekcionar je dr W. Hartmann. U proizvodnji je od 1991. godine. Sazreva u trećoj u trećoj dekadi avgusta i početkom septembra, oko 1 do 2 nedelje pre požegače. Hanita je samooplodna sorta. Rano počinje da radja, a potom radja uredno i vrlo dobro. Plod Hanite je srednje krupan (30 do 40 g), vrlo ukusan. Pogodan je za stonu upotrebu i industrijsku preradu.


 
GROSE FELICIJA

Sorta italijanskog porekla. Plod je vrlo krupan, spada u sorte sa najkrupnijim plodom. Boja ploda je plavoljubičasta, meso je žute boje, čvrsto i vrlo ukusno. Stona je sorta. Sazreva kasno (desetak dana posle Stenleja). Nova sorta na našem području.


 
RUSKA DŽANARIKA

Postoje dve sorte: crvena i žuta. Spadaju u srednje krupne sorte, velike rodnosti. Ova sorta šljive traži minimalnu ili nikakvu zaštitu pa je najviše koriste pčelari. Kvalitet ploda osrednji, koristi se za rakiju i industriju. Spada u ranije sorte šljiva. Odlikuje se velikom rodnošću. Samooplodna je sorta. Dobro podnosi sušu. Rano stupa na rod, redovno i obilno radja.