Šljiva

SADNICE ŠLJIVE

Prodaja sadnica šljiva velikog sortimenta po povoljnim cenama. Kupcima garantujemo čistoću sorti kao i zdravstvenu ispravnost.

Opis šljive:

Za šljivu su povoljna dovoljno duboka (preko 1.5 m), rastresita, propustljiva, slabo kisela (pH= 5.5 do 7.0) i plodna zemljišta bogata organskim materijama (najmanje 3% blagog humusa), koja mogu da prime i zadrže dovoljne količine vode u toku sušnog perioda. Laka (peskovita), suva, plitka, kamenita i krečna zemljišta (sa više od 15, odnosno 20% fiziološki aktivnog kreča), kao i teška i vlažna zemljišta sa visiokim nivoom podzemne vode nisu pogodne za šljivu. Za gajenje šljive pogodne su gajnjače (eutrični kambisol) i lakše antropogenizirane smonice, a za njima dolaze duboki aluvijalni nanosi (fluvisol), černozem i blago opodzoljene gajnjače. Teške smonice, teški podzoli, pseudoglej, ricke crnice (humoglej) i krečma zamljišta nisu pogodna za šljivu.

Na krečnim zemljištima može da se javi nedostatak gvožđa i magnezijuma,  što do vodi do hloroze lišća šljive i otežane fotosinteze. Podzemna stagnirajuća voda, u trajanju od najviše 2 dana, ne sme da bude bliže površini od 1 m za šljivu na vegetativnim podlogama, a od 1,5 m za šljivu na sejancu. Koren voćaka povoljno reaguje na tekuću vodu, pošto ga ona snadbeva kiseonikom. Pri visokom nivou podzemne vode i maloj provodljivosti aktivnog sloja zemljišta javlja se zablaćivanje. Šljiva zajedno sa višnjom i kruškom spada među najosetljivije voćke prema zablaćivanju. Šljiva je osetljiva prema zaslanjenim zemljištima, pa je ne treba gajiti na zemljištima čija je električna provodnost (konduktivitet) veća od 1 dS/m. Zemljište za podizanje šljivika ne sme da bude zaraženo patogenim gljivana, bakterijama, parazitnim nematodama i grčicama običnog gundelja koje mogu da se jave na svežim krčevinama. Hrastovi (cer, kitnjak i sladun) indikatori su zemljišta i klime koji odgovaraju domaćoj šljivi. Ljutići i sita gola rastu na močvarnim zemljištima koja nisu pogodna za šljivu.

Pri proceni vrednosti nekog položaja za podizanje šljivika mora ozbiljno da se povede računa o geografskoj širini, nadmorskoj visini, ekspoziciji, nagibu terena, izloženosti vetrovima i blizini većih vodenih površina. Položaji na velikim nadmorskim visinama u našoj zemlji nisu pogodni za gajenje šljiva zbog niskih vegetacionih temperatura vazduha, poznih prolećnih, ranih jesenjih i oštrih zimskih mrazeva, kao i snažnih vetrova. Najpovoljniji položaj za masovnu proizvodnju šljiva nalaze se u Srbiji na talasastim brdsko-planinskim terenima izmedju 200 i 600 m. A u Crnoj Gori i do 800 m nadmorske visine. Nagib (pad) terena ima važnu ulogu pri odabiranju mesta za podizanje šljivika. Nagib utiče na vlažnost, temperaturu, svetlost, pojavu erozije i održavanje plodnosti zemljišta. Najpogodniji tereni za šljivu su sa nagibom do 5%. U blizini velikih vodenih površina smanjuje se kolebanje temperature vazduha, povaćava vlažnost vazduha i intezitet osvetljenosti, usporava listanje i cvetanje u proleće, produžava vegetacija u jesen, i poboljšava dozrevanje plodova. Naročito su značajne velike vodene površine koje se ne zamrzavaju u toku zime, pa se u takvim uslovima smanjuje opasnost od izmrzavanja šljive.

Vetar je obično nepovoljan klimatski činilac za proizvodnju šljiva. Njegov uticaj zavisi od jačine, smera, učestalosti, i način na koji duva (sa ili bez udara), kao i od stanja voćke u trenutku pojave. Štetno dejstvo vetra je utoliko jače što je njegova brzina veća. Vetrovite položaje treba izbegavati za podizanje šljivika.

Šljive su biljke sunca (heliofite). Svetlost služi šljivama kao izvor energije za fotosintezu i druge fiziološke procese. Kao i svetlost, voda spada u grupu osnovih činilaca za uspešan porast, razviće i plodonošenje šljiva. Šljiva spada u grupu kojoj je potrebno više vode nego drugim listopadnim voćkama.

Rastojanje pri sađenju šljive u zavisnosti od oblika krune i bujnosti podloge:

Oblik krune Bujne podloge Slabobujne podloge
Piramida 7×6 6×5
Vaza 6×4 5×4
Palmeta 5×4 4×3

Prvi broj označava rastojanje između redova, a drugi između voćaka u redu.

Neke sorte šljiva i njihove osobine:

STENLEJ – Potiče iz SAD. U nastala je 1912. Sazreva u drugoj polovini avgusta i početkom septembra. Stenlej je srednje bujna sorta. Kruna je piramidalna, a ramene grane dosta retke. Nije uvek dovoljno kompatibilan sa džanarikom kao podlogom. Cveta srednje pozno. Osetljiv je prema poznim, prolećnim mrazevima. Polen nema zadovoljavajuću klijavost. Delimično je samoplodan. Relativno je otporan prema plamenjači, rđi i suši, a tolerantan prema virusu šarki. Dobri rezultati postižu se sa Stenlejem na strukturnim, umereno vlažnim, blago kiselim, i plodnim zemljištima. Stenlej je na sejancu džanarike na kiselim zemljištima osetljiv prema patogenim mikro organizmima. Plod je krupan (oko 36 g), ovalno-izdužen, tamno plave boje i privlačne spoljašnosti. Sporadično se javaljaju plodovi blizanci. Meso je zelnekasto-žuto, čvrsto, dosta sočno, sladunjavok ukusa i dobrog kvaliteta. Koštica je krupna i odvaja se od mesa. Prezreli plodovi lako otpadaju. Transport dobro podnosi. Vrlo rano počinje da rađa. U punoj rodnosti rađa redovno i obilno. Dohodak stenlija je pozitivan od pete godine starosti zasade. Plod stenlija može se koristiti za potrošnju u svežem stanju, za sušenje, rakiju, i druge oblike prerade. Preporučuje se za gajenje zbog obilne rodnosti, krupnih i privlačnih plodova, tolerantnosti prema virusu šarki, kao i zato što je sorta kombinovanih osobina.


HERMAN – Stvoren je u Švedskoj. Roditelji su car x rut gerštetr. U proizvodnji je od 1974. godine. Sazreva rano, početkom jula, 6 do 8 dana posle rut gerštetera, a približno istovremeno kad i čačanska rana. Umereno je bujna do bujna. Kruna je široko piramidalna i umereno gusta. Skeletne grane su elastične. Srednje je osetljiva prema prourokovačima bolesti. Na stablima zaraženim virusom šarke šljive javljaju se simptomi na pojedinim plodovima. Cveta srednje rano. Samooplodna je. Pri redovnoj rezidbi izbegava se alternativna rodnost. Zreli plodovi ne otpadaju. Plod je srednje krupan (25 do 28 g), ovalnojajast. Pokožica je plavoljubičasta do tamnoplava, prekrivena pepeljkom. Meso je zelenkastožuto, čvrsto, sočno, transportabilno, nakiselo. Cepača je. Peteljka je kratka. Plod podnosi čuvanje.


ČAČANSKA RANA – Postala je 1961. godine, ukrštanjem vangenhajmove i požegače. Prorodila je pete godine posle hibridizacije. Priznata je za novu sortu u SFR Jugoslaviji 1975. godine. Sazreva krajem prve dekade jula. Srednje je bujna, polen ima dobru klijavost. Autoinkompatibilna je. Dobro oprašivači za čačansku ranu su: čačanska lepotica i čačanska najbolja. Čačanska rana prorodi rano, i rađa dobro i redovno. Plod je krupan do vrlo krupan (36-48 g), jajast, ljubičasto-plave do plave boje. Meso je žuto-zeleno, čvrsto, dosta sočno, aromatično i slatko. Koštica se odvaja od mesa. Preporučuje se za gajenje kao vrlo rana i rodna stona šljiva, krupnih, kvalitetnih i transportabilnih plodova i zadovoljavajuće otpornosti prema bolestima.


ČAČANSKA LEPOTICA – Postala je 1961. godine, ukrštanjem vangenhajmove i požegače. Prorodila je pete godine posle hibridizacije. Priznata je za novu sortu 1975. godine. Sazreva krajem jula-početkom avgusta. Srednje je bujna. Polen ima dobru klijavost, delimično je samoplodna. Prorodi rano, a rađa dobro i redovno. Plod je krupan (31-42 g) jajast, tamnoplave boje sa itraženim pepeljkom i vrlo privlačne spoljašnosti. Meso je zelenožuto, vrlo čvrsto, sočno, aromatično i vrlo prijatnog slatkognakiselog ukusa. Koštica se odvaja od mesa. Čačanska lepotica se preporučuje za gajenje kao stona sorta zbog pogodnog vremena sazrevanja, dobro rodnosti, krupnog i vrlo kvalitetnog ploda, dobre transportabilnosti i relativne otpornosti prema bolestima. To je veoma dobra stona šljiva u svojoj epohi sazrevanja.


ČAČANSKA NAJBOLJA – Postala je 1961. godine, ukrštanjem vangenhajmove i požegače. Prorodila je pete godine posle hibridizacije. Priznata je za novu sortu 1975. godine. Sazreva sredinom avgusta, tj. nedelju dana pre stenlija. Bujna je sorta. Polen ima dobru klijavost. Autoinkompatibilna je. Dobro oprašivači za čačansku najbolju su: čačanska rana i čačanska lepotica. Plod je vrlo krupan (oko 48 g.), jajast, tamnoplave boje sa izraženim pepeljkom i vrlo privlačne spoljašnosti. Meso je zelenkastožuto, vrlo čvrsto, dosta sočno, aromatično i vrlo ukusno. Koštica se odvaja od mesa. Plod može dugo (2-3 nedelje) da se održi na grani a da pri tom ne izgubi u kvalitetu. Čačanska najbolja preporučuje se za gajenje kao stona sorta zbog kavalitetnih i vrlo krupnih plodova, odlične transportabilnosti, ranog početka rađanja, redovne i obilne rodnosti, otpornosti prema moniliji i tolerantnosti prema plamenjači i rđi. To je odlična stona sorta šljiva i svojoj epohi sazrevanja.


ČAČANSKA RODNA – Postala je 1961. g. ukrštanjem stenlija I požegače. Prorodila je pete godine posle hibridizacije. Priznata je za novu sortu 1975. Sazreva u trećoj dekadi avgusta, to jest približno istovremeno kad i Stenli. Slabo je do srednje bujna. Samobesplodna je (44,8 %). Rano prorodi a zatim redovno i obilno radja. Plod je srednje krupan do krupan (28 do 42 g), jajast tamnoplav, privlačan. Meso je žućkasto, čvrsto, srednje sočno, aromatično, slatko. Koštica se odvaja od mesa. Plod je svestrane upotrebne vrednosti, a naročito pogodan za sušenje. Preporučuje se za gajenje zbog obilne rodnosti, relativne otpornosti prema mrazu i pogodnosti za sušenje. Zahteva redovnu obnovu rodnog drveta.


POŽEGAČA – Smatra se da potiče iz Azije. U Evropu je došla preko Grčke. Jedna je od vodećih šljiva. Zauzimala je oko 40% površina pod šljivom u bivšoj Jugoslaviji. Sazreva u prvoj polovini sptembra a na većim nadmorskim visinama do kraja septembra. Srednje je bujna, koren plitak. Deblo je osetljivo prema oštećenjima od mraza, naročito sa jugozapadne strane. Kruna je piramidalna, ramene grane su duge vitke i dobro obrasle rodnim drvetom. Kruna se odlikuje velikom nosivošću, a pod teretom roda se retko lomi. Cveta kasno (sredinom aprila) i eksplozivno. Pozni mrazevi retko joj pričinjavaju štete. Samoplodna je pa može da se gaji u jednosortnim zasadima. Požegača je osetljiva prema plamenjači, rdji, rogaču, šarki šljive i štitastoj vaši. Manje strada od monilije i šljivinih osa nego druge sorte šljiva. Strada od jačih mrazeva. Počinje da radja u petoj godini posle sadjenja. U pun rod stupa u osmoj godini. U povoljnim uslovima redovno i obilno radja. Plod je sitan (oko 17 g), nepravilno jajast, modro plave boje i pokriven sivim pepeljkom. Plitka brazda pruža se po dužini ploda. Meso je zlatnožute boje, čvrsto,sočno,prijatnoaromatično, slatkonakiselo i vrlo ukusno. Sadrži 11 do 12 % šećera i 0,5 do0,6 % organskih kiselina. Koštica je srazmerno sitna (650 mg) i odvija se od mesa ( cepača ). Radjeno je na klonskoj selekciji požegače krupnijeg ploda ali mnogi od njih nisu se dobro pokazali.


KALIFORNIJSKA PLAVA – Nastala je u SAD kao spontani sejanac breskvolike šljive. Raširena je u Kaliforniji (SAD). Sazreva sredinom jula. Srednje je bujna. Nije uvek dovoljno kompatibilna sa džanarikom kao podlogom. Kruna je rastresita. Cveta srednje pozno. Dosta je osetljiva prema poznim mrazevima. Polen ima slabu klijavost (13,5%). Delimično je samoplodna. Plod je vrlo krupan (oko 47 g), loptast, ljubičasto plave boje. Meso je srednje čvrsto, sočno, osvežavajuće, aromatično i vrlo ukusno. Vostani pepeljak se lako skida sa pokožice ploda. Koštica je srazmerno sitna i odvaja se od mesa. U punoj zrelosti plodovi lako otpadaju. Radja dobro. Transport podnosi osrednje, pa je treba brati 2 do 3 dana pre pune zrelosti. Preporučuje se za razmnožavanje zbog ranog dozrevanja, krupnih i ukusnih plodova. Dolazi u obzir za stonu potrosnju.


RUT GERŠTETER – Ova sorta stvorena je u Nemačkoj 1920 g. Sazreva krajem juna i početkom jula. To je najranija cepača medju sortama domaće šljive. Slabo je do srednje bujna. Cveta rano. Osetljiva je prema prolećnim zahladjenjima. Polen ima slabu klijavost ( 5,5% ). Autoinkompatibilna je. Za rut geršteter su relativno dobri oprašivači sadnice sljive: ersingerova, rana, kenigsbaherova rana, azenka 707 i stenli. Ne strada u većoj meri od monilije i plamenjače. Plod je srednje krupan ( oko 30 g ), loptasto-izdužen, ljubičasto plave boje. Koštica se odvaja od mesa. Meso je zeleno-žuto, dosta cvrsto, sočno, osvežavajuće, aromatično i vrlo ukusno. Kvalitetna je rana sorta šljiva. Transport dobro podnosi. Rano počinje da radja, a zatim redovno i dobro radja. Traži plodna zemljišta i punu agrotehniku. Prednosti rut gerštetera jače dolaze do izražaja pri gajenju na dobro osunčanim ekspozicijama. Obim proizvodnje treba podesiti prema apsorcionoj mogućnosti tržišta.


TIMOČANKA – Dobijena je ukrštanjem stenleja i kalifornijske plave. To je još jedna sorta Čačanske selekcije koja je možda manje poznata ali se njena potražnja u zadnje vreme povećava. Za sortu je priznata 2004 godine. Tolerantna je na šarku i spada u otpornije sorte šljiva prema bolestima sadnice sljive. Rana je sorta, sazreva krajem jula, početkom avgusta. Timočanka se odlikuje veoma krupnim i atraktivnim plodovoma plave boje vrlo privlačne spoljašnosti, koštica je sitna. Meso je izuzetno ukusno i sočno. Dobra je za upotrebu u svežem stanju što je i bio cilj instituta Čačak.


ČAČANSKI ŠEĆER – Postao je 1959 g. ukrštanjem azenke 707 i pacifika. Priznat je za novu sortu 1975 g. Sazreva krajem avgusta-početkom septembra. Srednje je bujan. Polen ima dobru klijavost. Autoinkompatibilan je. Rano prorodi. Radja redovno i dobro. Osetljiv je prema moniliji. Plod je krupan (oko 41 g), jajast, purpurno plav, privlačan. Meso je zlatnožuto, čvrsto, slatko, aromatično i vrlo ukusno. Koštica je mala i odvaja se od mesa. Plod je izvanredno pogodan za sušenje, kvalitetan je i u svežem stanju.


ITALIJANKA – Postala je u severnoj italiji. Sazreva od kraja avgusta do sredine septembra to jest 3 do 4 dana pre požegače. Slabo je do srednje bujna. Kruna je ambrelasta. Ramene grane su srednje razvijene i dobro obrasle rodnim drvetom. Cveta srednje pozno. Polen ima dobru klijavost (37 %). Delimično je samoplodna, dobar oprašivač je požegača. Relativno je otporna prema rdji i plamenjači. Osetljiva je prema moniliji. Italijanka postiže dobre rezultate na strukturnim, dovoljno vlažnim i plodnim zemljištima i na toplijim položajima. Počinje da radja nešto kasnije 4 do 5 godina posle sadnje na stalno mesto, u povoljnoj sredini obilno. Plod je srednje krupan do krupan (oko 30 g), jajast tamnoplave boje i vrlo privlačne spoljašnosti. Meso je svetložuto, čvrsto, sočno, slatkonakiselo i vrlo kvalitetno. Plod italijanke ima svestranu upotrebnu vrednost, za potrošnju u svežem stanju, sušenje, knzervnu industriju i za rakiju. Ako se pred berbu pojavi period suše plodovi italijanke otpadaju. U institutu za voćarstvo u Čačku odabrana je 1965 g. selekcija italijanke, koja se odlikuje krupnijim plodom nego standardna italijanka.


CRVENA RANKA (ŠUMADINKA, CRVENJAČA) – Spada medju najstarije domaće rakijske sorte šljiva. Raširena je u Srbiji. Cveta nekoliko dana pre Požegace. Samobesplodna je. Cvet nema razvijene prašnike. Kao oprašivaći mogu da posluže: Crnosljiva i ostale rakijske sorte. Sazreva u prvoj polovini avgusta. Plod ranke je sitan (oko 17g), sličnog oblika kao u požegači, plavocrven, sočan, prijatnog ukusa, pa moze da se koristi i u svežem stanju. Nije cepača. Spada medju najbolje i najrodnije sorte rakijskih šljiva.


VALJEVKA (BZH) – Ima krupne plodove prosečne mase oko 32 g. Pokožica je tamnoplava prekrivena bogatim pepeljkom. Meso je žuto, slatko nakiselo, sočno, prijatne arome, odlična za raznovrsnu preradu, sušenje i proizvodnju rakije. Cepača je. Sazreva krajem avgusta – početkom septembra. Stablo srednje bujnosti, grane savitljive i elastične i ne lome se u rodu. Otporna na šarku šljive i ostale značajne bolesti šljive. Radja redovno i obilno. Samoplodna je. Zbog otpornosti na najopasniju bolest šarku šljive i kvalitetnih plodova zaslužuje pažnju.


HANITA (Ovu sortu ne proizvodimo i nemamo je u prodaji) – Sadnice sljive stvorene u Nemačkoj. Selekcionar je dr W. Hartmann. U proizvodnji je od 1991. godine. Sazreva u trećoj u trećoj dekadi avgusta i početkom septembra, oko 1 do 2 nedelje pre požegače. Hanita je samooplodna sorta. Rano počinje da radja, a potom radja uredno i vrlo dobro. Plod Hanite je srednje krupan (30 do 40 g), vrlo ukusan. Pogodan je za stonu upotrebu i industrijsku preradu.


GROSE FELCIJA – Sorta italijanskog porekla. Plod je vrlo krupan, spada u sorte sa najkrupnijim plodom. Boja ploda je plavoljubičasta, meso je žute boje, čvrsto i vrlo ukusno. Stona je sorta. Sazreva kasno (desetak dana posle Stenleja). Nova sorta na našem području.


RUSKA DŽANARIKA – Postoje dve sorte: crvena i žuta. Spadaju u srednje krupne sorte, velike rodnosti. Ova sorta šljive traži minimalnu ili nikakvu zaštitu pa je najviše koriste pčelari. Kvalitet ploda osrednji, koristi se za rakiju i industriju. Spada u ranije sorte šljiva. Odlikuje se velikom rodnošću. Samooplodna je sorta. Dobro podnosi sušu. Rano stupa na rod, redovno i obilno radja.


DIJANA – Sorta Rumunskog porekla. Sazreva početkom jula, istovremeno sa rut geršteterom. Autoinkompatibilna je. Dobri oprašivači za Dijanu su Rut geršteter, Altanova renkloda, Aženka, Stenli i Ana špet. Dijana je tolerantna prema virusu šarke šljive. Plod je krupan, loptast, plave boje.


VALERIJA – Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku. Roditelji su Hol x Rut geršteter. Priznata je za sortu 1986. godine. Sazreva krajem jula i početkom avgusta, nekoliko dana pre Čačanske lepotice. Slabo je do srednje bujna. Kruna je loptasta i rastresita. Skeletne grane su srednje debele. Grane su elastične i dobro obrasle kratkim rodnim grančicama. Valerija je dosta tolerantna prema virusu šarke. Simptomi na lišću su vidljivi, a promene na plodovima neznatne. Valerija je relativno otporna prema prourokovačima ostalih bolesti šljive. Cveta rano. Osetljiva je prema prohladnom i kišovitom vremenu u toku cvetanja. Samooplodna je i rodna. Plod je krupan (od 46 do 59 g), loptastog oblika. Pokožica je srednje debela, čvrsta, tamnoplava sa obilnim srebrnastim pepeljkom. Meso je čvrsto, sočno, zelenkasto, slatkonakiselo. Koštica je dosta krupna (2,2 g). Cepača je. Monilijia se sporadično javlja na plodovima u kišovitim godinama. Dobro podnosi transport. Valerija je srednja rana stona sorta domaće šljive lakalnog značaja. Bolje rezultate postiže u vinogradarskoj zoni.


ANA ŠPET – Ana špet je stvorena u Nemačkoj oko 1860. godine. Gaji se u Rumuniji, južnim rejonima ZND i Nemačkoj. Sazreva u prvoj polovini septembra, to jest oko 15 dana pre Stenlija, a nekoliko dana posle Požegače. Umereno je bujna do bujna. Ramene grane su jake. Radja na kratkim rodnim grančicama. Otporna je prema niskim zimskim temperaturama, poznim mrazevima i suši. Nije osetljiva prema prouzrokovačima gljivičnih bolesti. Tolerantna je prema virusu šarke šljive. Cveta srednje pozno. Delimično je samooplodna. Dobro je oprašuju aženka, krupna zelena renkloda, italijanka i požegača. Srednje rano počinje da radja, a zatim vrlo dobro i redovno radja. Plod je srednje krupan do krupan (26 do 28 g), loptastojajast. Pokožica je tanka, čvrsta, tamnoljubičasta, pokrivena pepeljkom. Meso je žutozelenkasto, sočno, slatkonakiselo i aromatično. Koštica je srednje krupna (1,42 g). Cepača je. Plodovi su pogodni za potrošnju u svežem stanju i preradu.


ŠLJIVA KAJSIJA – Potiče iz Kine. Šljiva kajsija je žbun ili drvo koje se može pustiti u visinu čak i do 40 m. Cvetovi su beli, 1-2 zajedno. Plodovi su krupni (4,5 g) loptasti, narandžastožuti, slični kajsiji. Biljka je potpuno gola. Berbank je ukrštao šljivu kajsiju s kineskom šljivom i autohtonim američkim šljivama.

Đubrenje šljive u punom rodu

Šljivi u periodu pune rodnosti, za očekivani prinos od 25 t/ha potrebne su sledeće koliline osnovnih makroelemenata, odnosno đubriva:
80 kg/ha N, ili 400 kg/ha 21% nitromonkala,
60 kg/ha P2O5, ili 300 kg/ha 18% superfosfata,
150 kg/ha K2O, ili 300 – 320 kg/ha 48% kalijum fosfata.
Približan odnos ovih elemenata bio bi: 1,4 : 1,0 : 2,5 (N : P2O5 : K2o ).