Savijač kore (Enarmonia formosana Scop.) prvi put je primećen 1989. godine u Richmondu, British Columbia, dok ga je 1991. godine otkrio Američki Washington State Department za poljoprivredu blizu mesta Blane, Whatcom County. Ovaj štetnik je dugogodišnji problem u Evropi, a podaci o njemu datiraju još iz 1837. godine.
Savijač kore napada drveta, a najčešće se javlja na trešnjama i šljivama, iako može napasti i druge voćne vrste kao što su jabuke, marelice, nektarine, breskve, kruške i dunje.
Ovaj štetnik ima dve generacije godišnje. Leptiri lete od maja do septembra. Raspon krila odraslih leptira iznosi od 15 do 18 mm, a izgledaju kao jabučni savijač, ali su mnogo bogatije ukrašeni, tamnosmeđi do sjajno crno-ljubičasti. Imaju karakteristične crne crte po krilima. Jaja su okrugla, u proseku 0,7 mm, spljoštena i lagano kupolasta, mliječnobela do crvenomrka. Nakon 2-3 dana, jaja se izlegu. Jaja se polažu samostalno ili u grupama, najčešće na mestima prethodnih oštećenja. Svaka ženka izlegne otprilike 90 jaja.
Razvoj do ličinke traje od dva do tri nedelje. Ličinke su blago smeđe do tamnoroze sa tamnijom glavom i dlačicama po telu. Veličina ličinki iznosi od 8 do 11 mm, a prolaze kroz pet razvojnih stadija. Prezimljuju ispod kore između drugog i petog stadija. Pri temperaturama iznad tačke smrzavanja, hrane se tokom zime i potpuno se razvijaju do početka proleća, kada se kukulje u svilenkastom zapredku, najčešće na mestu gde se ličinka prethodno hranila. Zapredak je često isprepleten s spolja formiranom frass-tubom (usitnjena tvorevina izmeta insekta pomiješana s drvenastim prahom).
Kukuljica je dugačka 7-9 mm, svetlosmeđa s dlačicama na dorzalnoj strani abdomena. U Evropi je period kukuljenja moguć od aprila do kasnog avgusta i traje otprilike dva nedelje. Prezimljuje ličinka ispod kore.
Štete
Ličinke prvog stadija hrane se u prostoru između kore i tvrde srži drveta, dok se ličinke drugog i ostalih stadija hrane, praveći nepravilne tunele između kore i kambija, ali ne ulaze u drvo. Zaraze se lako uočavaju iznad debla kao crvenkasto-narančaste tvorevine, nastale kao produkt bušenja i izmeta, obično blizu ulaza ličinke u drvo. Ličinke ishranom direktno nanose štete jer smanjuju i onemogućavaju prolazak hraniva do korena, što uzrokuje pucanje i oslabljivanje kore, kao i izlučivanje gumaste smole na tim mestima. Najviše su napadnuta mesta prethodnih oštećenja. Indirektne štete se očituju u stvaranju pogodnog staništa za sekundarne štetnike, poput potkornjaka i gljiva, čime drvo postaje osetljivo na smrzavanje, što može rezultirati potpunim odumiranjem stabla.
Mere zaštite
Kao preventivna mera zaštite, preporučuje se održavanje dobrog stanja stabala i voćnjaka. Redovno održavanje voćnjaka odstranjivanjem korova oko stabala, kao i izbegavanje sadnje smreke ili sličnog drveća blizu voćnjaka, su takođe ključni. Treba izbegavati mehanička oštećenja pravilnom i pažljivom rezidbom, kao i općenito izbegavati mehanička oštećenja koja mogu nastati od žica u intenzivnim nasadima.
Poznato je da parazitske osice mogu biti vrlo efikasne u biološkom suzbijanju ovog štetnika. Parazitska osica odlaže svoja jaja u ličinke, čime uništava štetnika.
Mješavina feromona za savijače koristi se za detekciju leta leptira, te se u voćnjake postavljaju od aprila do septembra.
U novembru 2014. godine, štetnik je pronađen u voćnjaku trešnje na tri lokaliteta u Varaždinskoj županiji. S obzirom na to da se do tada nije susretao s intenzivnijim napadom ovog štetnika, u narednoj vegetacijskoj sezoni će se pratiti populacija ovog štetnika.