Sađenje voćnih sadnica
Voćne sadnice se sade u toku zimskog mirovanja – od otpadanja lišća u jesen do kretanja vegetacije u proleće. Za sadnice voća ipak najbolja je jesenja sadnja. Voćne sadnice zasadjene u jesen su u prednosti nad voćnim sadnicama koje su zasadjene u proleće. Na takvim sadnicama koje su zasadjene u jesen preseci žila kalusiraju i na njima se obrazuju apsorpcione žilice (pijavice) koje rano u proleće, čim se zemljište zagreje, počnu intezivno da obavljaju funkciju. Takve sadnice ranije kreću. brže rastu u proleće i bolje se razvijaju naredne godine. Ako se ne obavi jesenje sadjenje, treba nastojati da sadnice budu posadjene tokom toplih zimskih dana kada zemljište nije zamrznuto. U zimskom periodu sadjenja voća bitno je da u trenutku sadnje temperatura nije u minusu. Ako se ne stigne ni sa zimskim sadjenjem sadnica voća, prolećno sadjenje treba obaviti što ranije, po mogućstvu do sredine marta. Što je sadjenje kasnije, smanjuje se procenat prijema i porast sadnica voća.
Održavanje zemljišta u voćnjaku
Održavanje zemljišta u zasadima predstavlja sistem agrotehničkih mera koje se izvode u cilju povećanja prinosa i poboljšanju kvaliteta plodova. U rodnim voćnjacima skoro ceo površinski sloj zemljišta je prožet žilama korenovog sistema, pa je potrebno da se zemljište stalno održava u obradjenom stanju. Na taj način se čuva zemljišna vlaga, poboljšava vazdušni i toplotni režim zemljišta intezivira rad zemljišnih mikroorganizama, indirektno smanjuje intezitet napada prouzrokovača bolesti i štetočina, smanjuje opasnost od prolećnih mrazeva, povećava iskorišćavanje hranljivih elemenata, uništavaju se korovske biljke, i izbegava upotreba herbicida. Održavanje zemljišta u zasadu ima zadatak da na najbolji način deluje preventivno na fizičke osobine zemljišnog sloja u kojem se razvijaju žile, kako bi se vodni, vazdušni i toplotni režimi održali u što boljem stanju, a posebno da deluju na biohemijske i biološke osobine obradivog sloja. Sledeći važan zadatak je da ibezbedi trajno održavanje plodnosti i vlažnosti zemljišta. Naročito je važno da se olakša aeracija (provetravanje) i izbegne izbijanje zmeljišta. Ukoliko je zemljište po sastavu lošije, utoliko je obrada nužnija i njen značaj veći.