Podizanje zasada ribizle
Izbor mesta
Ribizla zahteva prohladno mesto zaštićeno od vetrova. Najpogodniji su planinski i priplaninski rejoni s godišnjom količinom padavina od 800 mm i više. Za uspešnu obradu i primenu mehanizacije idealni su tereni s nagibom od 5%, a maksimalno do 8%. Ribizla spada u grupu zahtevnijih jagodastih voćaka kada je reč o zemljištu. Najviše joj odgovaraju sveža, dobro drenirana i duboka zemljišta bogata humusom, poput gajnjača, aluvijalnih i deluvijalnih ledina. Uz dobru pripremu, pogodna su i černozemi, lakše smonice i sveža planinska zemljišta s dubljim oraničnim slojem. Prethodne kulture koje su pogodne za ribizlu su krmne biljke (lucerka, detelina, veštačke livade) i strna žita (ovas, raž, ječam, pšenica), odnosno biljke koje nemaju zajedničke bolesti i štetočine, posebno one koje napadaju korenov sistem.
Organizacija terena
Zasadi ribizle trebalo bi da budu u blizini kvalitetnih puteva, većih tržnih centara ili hladnjača, te sa obezbeđenim izvorom vode za navodnjavanje. Dužina reda ne treba da prelazi 100 do 150 m. Na svakih 150 do 200 m ostavlja se put širine 3 do 4 m paralelno s redovima, dok se između parcela ostavlja put upravno na redove, širine 5 do 6 m, kako bi mašine mogle da se okreću.
Priprema zemljišta za podizanje zasada
Način pripreme zemljišta zavisi od njegovih osobina i načina dotadašnje upotrebe. Ako je zemljište zapušteno i zakorovljeno, potrebno je još tokom leta uništiti korov upotrebom totalnih herbicida na bazi glifosata (6–10 l/ha). Za zemljište koje je ranije korišćeno za ratarsku ili povrtarsku proizvodnju, priprema je jednostavnija i može se započeti 1,5 do 2 meseca pre planirane sadnje ribizle. Ukoliko je zemljište neravno, s depresijama i uzvišenjima, treba ga izravnati pre početka pripreme. Pre rigolovanja preporučuje se rasturanje fosfornih i kalijumovih đubriva, uzimajući u obzir potrebe ribizle za kalijumom. Stajnjak (30–50 t/ha) takođe se unosi i zaorava na dubinu od 20 do 25 cm.
Rigolovanje ili duboka obrada
Duboko oranje obavlja se nakon uklanjanja korova i rasturanja organskog i mineralnog đubriva. Korenski sistem ribizle uglavnom se prostire na dubini od 10 do 50 cm, a manji deo žila doseže do 70 cm, pa rigolovanje nije potrebno na većim dubinama od 50 cm.
Sistemi gajenja ribizle
Ribizla se može gajiti kao:
- Žbun (kvadratni ili pravougaoni raspored sadnje):
- Kvadratni raspored: 2 x 2 m do 3 x 3 m
- Pravougaoni raspored: 2,5–3 m između redova i 1,5–2 m u redu.
- Živa ograda: Sličan sistemu žbunova, ali je rastojanje u redu manje, pa žbunovi formiraju gust zasad.
- Špalir: Gaji se uz naslon od stubova i tri reda žice (na 100 cm, 150 cm i 200 cm visine). Rastojanje između stubova je 5 m, a sadnja se obavlja na 3 x 1 m. Ovaj sistem najviše se koristi u plastenicima i staklenicima.
- Stablašica: Formiranje ribizle na stablima za specifične uslove uzgoja.
Sadnja ribizle
Sadnja ribizle može se obaviti u jesen, nakon opadanja lišća, pa do početka vegetacije u proleće. Jesenja sadnja daje bolje rezultate, jer omogućava regeneraciju korenovog sistema pre zime. Ako jesenja sadnja nije moguća, prolećna treba da se obavi što ranije (krajem februara ili početkom marta).
Ribizlu treba saditi 4–5 cm dublje nego što je bila u rasadniku. Dublja sadnja omogućava da donji pupoljci budu pod zemljom, iz kojih će se razviti grane i sopstveni korenov sistem. To povećava bujnost i vitalnost biljke.