Sadnice smokve
Sadnice smokve za proleće 2025. u prvoj klasi. Na raspolaganju su dve sorte, Konarddija i Smena. Cena sadnice smokve je 600,00 dinara.
Uzgoj smokve
Smokva je najranije počela da se gaji u južnoj Arabiji, pa se odatle proširila po zemljama Mediterana. Smokva je kao i maslina tipična mediteranska biljka. Ipak smokva se sporadično sreće i u kontinentalnim područjima mediteranskih zemalja.
Portugal je najveći proizvodjač smokve. Veliki proizvodjači smokve su i: Italija, Turska, Španija i Grčka. Smokva se kod nas u Srbiji gaji veoma skromno. Što se tiče agrotehnike smokva je skromna voćka. Ona daje zadovoljavajuće prinose i na slabijim zemljičtima bez posebne agrotehnike. Plod smokve koristi se u svežem stanju u vreme zrenja, a suv ili preradjen na druge načine tokom cele godine. Plod smokve za potročnju u svežem stanju bere se u potpunoj zrelosti. Takav plod je osetljiv pri rukovanju pa mora da se potroši ubrzo posle berbe. Prezreli plodovi ne mogu se koristiti za sušenje i moraju se brati sa peteljkom. Takodje treba obratiti pažnju da se plodovi prilikom branja ne ostete, čak ni pokožica jer se tada brzo kvare. Smokve neravnomerno sazrevaju pa je potrebno desetak berbi. Postoje više sorti smokve. Sorte koje su pogodnjie za sušenje i sorte koje su pogodne samo za stonu upotrebu.
Sorte sadnica smokve i njihove osobine
KONARDIJA
Stvorena je u SAD. U proizvodnji je jos od 1955 god. Dvorodna je sorta. Prvi rod stize u junu a drugi u avgustu. Bujna je sorta, listovi su po pravilu petodelni, rano prorodi. Prvi rod je umeren, a drugi veoma dobar i obilan. Plod je srednje krupan do krupan (oko 50 g), Kruškolik i vrlo čvrst. Sadrži više šećera i ima otvoreniju boju pokožice (svetložutuzelenu). Meso je beličasto, a središnji deo ploda bledoružičast. Plod ne puca. Sluzi prvenstveno
SMENA
Stvorena je u SSSR. Pogodna je za hladnije krajeve, sazreva od kraja avgusta do kraja septembra. Voćka je buna, a kruna loptasta. Otporna je prema niskim temperaturama. Plod je srednje krupan do krupan (60 do 65 g), loptasto ovalan. Pokožica je tanka ali čvrsta, krem žute boje, sjajna. Meso je svetložuto, nežno vrlo slatko, izvrsnog kvaliteta. Daje veoma kvalitetnu suvu smokvu.
DIREDO
Stvorena je u SAD. Gaji se najviše u Kaliforniji. Plod je krupan (55 g) i loptast. Pokožica je žutozelena. Meso je beličasto, a središnji deo ploda je boje ćilibara. Orašice u plodu su sitne. Pogodna je za toplije predele. Mana joj je pucanje plodova u nepovoljnim vremenskim prilikama.
PETROVAČA BELA
Dvorodna je sorta. Bujna sorta brzog porasta, plodovi su vrlo krupni u prvom rodu. Prvi rod daje od druge polovine jula do kraja jula. Drugi rod daje od druge polovine avgusta do do kraja oktobra. Plodovi u drugom rodu su sitniji. Dobra je konzumna sorta, povoljna je i za sušenje.