Uzgoj kivija

Kivi (Aktinidija) se kod nas gaji sporadično uglavnom na okućnicama. Pripada grupi jagodastog voća. Dobro uspeva u toplijim vinogradarskim oblastima. Kivi je po osobinama stabla povijuša ili lijana i uglavnom se sastoji u vidu pergole ili u špalirnom obliku. Cveta u maju a plodovi sazrevaju u oktobru stim da se ne mogu konzumirati odmah posle berbe, već morati odstojati određeno vreme čime dobijaju na ukusu i kvalitetu. Cvetovi su jednopolni (osim kod sorti Dženi i Arguta), uglavnom ženski, pa je u cilju oplodnje i zametanje plodova neophodno prisustvo sorti koje imaju muške cvetove i služe kao oprašivači. Pri zasnivanju zasada na svakih 8 stabala sa ženskim cvetovima (koji donose plodove) sadi se po jedno stablo sa muškim cvetovima koje služi kao oprašivač. Korenove žile kivija su jako osetljive na oštećenja izazvana prilikom okopavanja zbog čega cela biljka može da se osuši o čemu treba strogo voditi računa. Princip orezivanja je mnogo sličan rezidbi vinove loze, jer radja na letorastima iz prethodne godine ali ima nekih razlika.

Zbog velike lisne mase kivi ima povećanu potrebu za azotom a nešto manje za fosforom, kalijumom i magnezijumom. Sadi se na rastojanju između redova 6 do 8 m (što zavisi od načina uzgoja), a rastojanje između biljaka u redu može biti 6 m. Rastojanje je veće jer kivi ima bujnu i razgranatu krošnju. U trećoj godini starosti daje oko 10 kg po stablu, a u devetoj godini može dati i do 100 kg po stablu ili 40 t/ha.

Kivi ne napadaju štetočine, a nije osetljiv na bolesti tako da je hemijska zaštita minimalna ili nikakva čime se dobija biološki zdrava hrana.