Sadnice kivija

Kivi (Aktinidija) se kod nas gaji sporadično uglavnom na okućnicama. Pripada grupi jagodastog voća. Dobro uspeva u toplijim vinogradarskim oblastima. Kivi je po osobinama stabla povijuša ili lijana i uglavnom se sastoji u vidu pergole ili u špalirnom obliku. Cveta u maju a plodovi sazrevaju u oktobru stim da se ne mogu konzumirati odmah posle berbe, već morati odstojati određeno vreme čime dobijaju na ukusu i kvalitetu. Cvetovi su jednopolni (osim kod sorti Dženi i Arguta), uglavnom ženski, pa je u cilju oplodnje i zametanje plodova neophodno prisustvo sorti koje imaju muške cvetove i služe kao oprašivači. Pri zasnivanju zasada na svakih 8 stabala sa ženskim cvetovima (koji donose plodove) sadi se po jedno stablo sa muškim cvetovima koje služi kao oprašivač. Korenove žile kivija su jako osetljive na oštećenja izazvana prilikom okopavanja zbog čega cela biljka može da se osuši o čemu treba strogo voditi računa. Princip orezivanja je mnogo sličan rezidbi vinove loze, jer radja na letorastima iz prethodne godine ali ima nekih razlika.

Zbog velike lisne mase kivi ima povećanu potrebu za azotom a nešto manje za fosforom, kalijumom i magnezijumom. Sadi se na rastojanju između redova 6 do 8 m (što zavisi od načina uzgoja), a rastojanje između biljaka u redu može biti 6 m. Rastojanje je veće jer kivi ima bujnu i razgranatu krošnju. U trećoj godini starosti daje oko 10 kg po stablu, a u devetoj godini može dati i do 100 kg po stablu ili 40 t/ha.

Kivi ne napadaju štetočine, a nije osetljiv na bolesti tako da je hemijska zaštita minimalna ili nikakva čime se dobija biološki zdrava hrana.

Sorte kivija i njihove osobine:

DžENI

Plod prekriven dlačicama dostiže težinu i do 80g. Meso sočno, slatko nakiselo, lepe arome. Sazreva krajem X / početkom XI meseca. Dobro podnosi niske temperature, pri jačim mrazevima utopliti je. Cvet je dvopolan, što je retko kod kivija, tako da ovoj sorti ne treba oprašivač. Hemijska zaštita je nepotrebna, jer je ne napadaju bolesti i štetočine.

ARGUTA – Plod veličine oraha, bez dlačica, bogat C vitaminom. Meso slatkonakiselo, sočno. Sazreva krajem X / početkom XI meseca. Podnosi temperature i do -30 stepeni, tako da je ne treba utopljavati. Takodje samooplodna kao i sorta Dženi. List nazubljen sa veštačkom prevlakom, vrlo dekorativan. Traži naslon od 3 reda žice. Preporučuje se.

BRUNO – Plod izduženo valjkast, prekriven dlačicama i srednje krupnoće. Meso slatko nakiselo i aromatično. Sazreva polovinom XI. Dobro podnosi sušu. Ne napadaju je bolesti i štetočine. Ima redovnu i solidnu rodnost. Preporučuje se za suvija područja. Osetljiva na mrazeve, traži utopljavanje. Samobesplodna je, oprašivači: Tomuri, Matua i Čiko.

MONTI – Plod sitan, mase oko 65 g, prekriven dlačicama. Pokožica je žute boje. Meso je slatkonakiselog ukusa. Sazreva krajem X / početkom XI meseca. Nije otporna na niske temperature, obavezno utopljavanje zimi. Veoma rodna, nužno proređivanje plodova koji posle branja mogu dugo da se čuvaju. Samobesplodna je. Oprašuju je: Tomuri, Matua i Čiko.

ABOT – Plod težak oko 80g, prekriven dlačicama. Meso ploda je slatkonakiselo, najlepše arome od svih sorata (aroma ananasa i jagode). Sazreva krajem X / početkom XI meseca. Veoma otporna na mrazeve, posebno ako se gaji u niskom špaliru. Dobre je rodnosti. Samobesplodna je, a oprašuju je: Tomuri, Matua i Čiko. Plodovi su dobri za transportabilnost i dugo se čuvaju.