Sadnja i održavanje drena

Dren je raširen u dobrom delu evrope, najviše ga ima u srednjoj evropi i balkanskom poluostrvu. Ima ga i u maloj aziji. Kod nas se dren najviše vidja u žbunastoj formi kao divlja voćna vrsta. Postoje više sorti drena koje su odvojene selekcijom obično zbog krupnijih plodova. Dren nije probirač zemljišta ali ne voli zemljišta gde se zadržava voda, najbolje uspeva na toplim i suvim staništima. Sporo raste i obično su to manja stabla ali može da dostigne visinu do 7 m. Dugog je veka i obično žive preko 100 godina. Važi za najzdraviju voćku na svetu. Najkorisniji je kada se jede u svežem stanju ali i sok od drena je vrlo koristan i ukusan. Od drena mogu da se prave marmelade, slatka a koristi se i u sušenom stanju. Koristi se kao kompot i liker. Plodovi drena ako se pospu šećerom mogu da se sačuvaju svežim do tri meseca. Sazreva od avgusta do kraja septembra u zavisnosti od sorte i uslova.

Najtvrdje i najžilavije je drvo od drena, zbog svoje gustine spada u najteže drvo. Koren kod samoniklog drena je vrlo razvijen, prodire duboko u zemlju i dobro podnosi sušu. Kalemljeni dren koji se presađuje takođe ima jak koren ali ne kao samonikli.

Plod je najslađi posle mraza ili kada sam počne da opada.

Nekada dren se koristio više u lekovite svrhe. Plod, list i cvet, danas je to zanemareno. 

U našem rasadniku imamo više odličnih sorti drena.