Nakon berbe i uskladištenja ili prodaje plodova, sezona za voćare još uvek nije završena. U ovom periodu potrebno je obaviti radove u voćnjaku koji imaju za cilj da pripreme biljke za predstojeću zimu i smanje infekcioni potencijal prezimljujućih bolesti i štetočina za narednu proizvodnu sezonu.
Sa postepenim zahlađenjem i smanjenjem temperaturnih vrednosti, i biljke bi trebalo da zaustave vegetativni rast, smanje proces fotosinteze, stvorene hranljive materije usmere i uskladište u koren, smanje, odnosno uspore, protok biljnih sokova i odbace lišće. Kada je jesen topla i sunčana, sa temperaturama iznad višegodišnjeg proseka, biljke jednostavno ne prepoznaju da nastupa period pripreme za zimsko mirovanje. U tom slučaju može doći do veoma štetnih pojava, kao što su bubrenje pupoljaka i ponovno prolistavanje voćaka. U slučaju naglog zahlađenja i pada temperature, dolazi do izmrzavanja nabubrelih pupoljaka, pucanja kore i smrzavanja debla.
U slučaju da, zbog vremenskih uslova, biljke ne odbace list, a da bi sprečili napred navedene negativne posledice, preporuka je proizvođačima da prskaju voćnjake sa ureom. Ureu treba rastvoriti u vodi u koncentraciji od 5% i primeniti je kao da je u pitanju pesticid. Urea će naterati biljku da odbaci lisnu masu – list će spržiti i opasti, a biljka će početi sa fiziološkim procesima koji će je pripremiti za zimu. Ovako primenjen rastvor uree ima dopunsko fungicidno delovanje na prouzrokovače bolesti koji prezimljuju na voćkama, a posebno na prouzrokovača čađave krastavosti ploda jabuka. Najbolji efekat se postiže ako se rastvor uree primeni pre nego što lišće promeni boju, odnosno najkasnije u trenutku kada lišće počne da menja zelenu boju u svetlo bledo zelenu ili žutu. Naime, biljka će uspeti da usvoji azot iz uree i transportuje ga u koren, grane i pupoljke. Usvojeni i uskladišteni azot biljka će iskoristiti u proleće za bubrenje pupoljaka, početni porast mladara i razvoj cvetnih pupoljaka.
Kada biljka zbaci list, treba obaviti uklanjanje svih bolesnih, suvih, polomljenih i oštećenih grana. Na ovaj način sprečavamo prezimljavanje bolesti i štetočina, kojih najviše ima upravo na takvim granama. Naravno, ova mera je izvodljiva na manjim površinama. Na većim površinama, uklanjanje oštećenih grana će se obaviti u sklopu zimske rezidbe.
U ovom periodu bi trebalo obaviti osnovno đubrenje voćnjaka. Za tu namenu najbolje je koristiti kompleksna mineralna đubriva sa većim sadržajem fosfora u odnosu na azot.
Jesenje plavo prskanje voća bi trebalo obaviti nakon berbe, kada biljka počne sa odbacivanjem lista. Treba koristiti preparate na bazi bakra u koncentracijama preporučenim za ovo prskanje. Utrošak vode po hektaru treba da bude 600 litara za vinograde i 1200-1500 za voćnjake. Ova povećana količina vode je potrebna kako bi se što bolje okupale voćke, odnosno pokrili svi delovi biljaka i na taj način obezbedilo što bolje i efikasnije delovanje bakarnih preparata. Plavo prskanje može da se izvede i nakon što biljka odbaci celokupnu lisnu masu. Treba voditi računa da se prskanje izvede po što stabilnijem vremenu – bez vetra ili po slabom vetru, kao i da temperatura vazduha u vreme prskanja nije ispod 10 stepeni.