Lepažova palmeta je oblik uzgoja jabuke koji nastaje povijanjem sadnica, čime se smanjuje njihova bujnost i rast u visinu, a istovremeno se podstiče razvoj nižih obrastajućih grana i rodnog drveta. Ovaj uzgojni oblik omogućava gustu sadnju jabuka, naročito kada se koriste slabo bujne podloge, uz smanjenje rezidbe u ranim godinama, što omogućava voćkama rano stupanje u rod.
Lepažova palmeta je prvenstveno namenjena gajenju jabuka na slabo bujnim vegetativnim podlogama. U prošlosti se mnogo više koristila, dok je danas njena upotreba smanjena i koristi se uglavnom za podizanje okućničkih i manjih zasada.
Iako ovaj oblik uzgoja ima prednosti u ranim godinama, kasnije se javljaju određeni nedostaci. Na mestu gde su grane povijene, često izbijaju veliki broj mladara koji se moraju redovno uklanjati, što dovodi do zasenjivanja i ogoljavanja nižih delova krune. Takođe, vršni delovi povijenih grana brzo slabe, pa je potrebno ranije započeti obnavljanje rodnog drveta. U toku vegetacije neophodne su stalne intervencije radi uklanjanja mnogobrojnih vodopija koje rastu na prevojima grana. Za formiranje ove palmete potreban je naslon, što povećava troškove proizvodnje.
Postoje dve varijante Lepažove palmete: jednokraka i dvokraka.
Jednokraka palmeta:
Za formiranje jednokrake palmete koriste se jednogodišnje sadnice jabuke. Iako su posađene na kržljavim podlogama, sade se na rastojanju od oko 1 m, a međuredno rastojanje prilagođava se poljoprivrednoj mehanizaciji. Sadnice se ne prekraćuju, već se povijaju tako da se njihov vrh privezuje za deblo susedne voćke. Da bi se olakšalo povijanje, sadnice se mogu saditi pod uglom od 45-60°. U toku prve vegetacije iz pupoljaka se razvijaju umereno bujni mladari, koji već u drugoj godini mogu formirati cvetne pupoljke. Na najvišem luku, sa gornje strane, formira se nekoliko bujnih letorasta, od kojih se rezidbom ostavlja po jedan najrazvijeniji, koji se, kada dostigne dužinu od 120-150 cm, povija u suprotnom smeru, na visini od 50 cm od prvog luka.
Vrh povijenog mladara povezuje se za susednu granu, a ovaj postupak se ponavlja dok se ne postigne željena visina, koja obično podrazumeva tri serije povijenih grana.
Dvokraka palmeta:
Za formiranje dvokrake palmete koriste se sadnice na umereno bujnim vegetativnim podlogama, koje se sade na rastojanju od 2 metra u redu. U proleće, prve godine posle sadnje, jednogodišnje sadnice se prekrate na 25-30 cm iznad zemlje. U toku vegetacije ispod preseka razvijaju se mladari, od kojih se, kada ojačaju, odaberu dva koja rastu naspramno (u pravcu žice), i vezuju se za žicu kako ih vetar ne bi polomio. U narednoj godini, kada mladari dostignu dužinu od 1,20-1,50 m, savijaju se uz žicu – jedan ulevo, a drugi udesno, tako da najviši deo luka bude na visini od 50 cm iznad zemlje. Nakon savijanja grana, u toku vegetacije razvijaju se novi mladari, od kojih se opet ostavlja po jedan najbujniji. Kada dostigne dužinu od 120-150 cm, savija se kao u prethodnom slučaju i formira drugi sprat. Letorast za treći sprat savija se u suprotnom smeru od prethodnog.
U nepovoljnim uslovima gajenja, i bez navodnjavanja, formiranje drugog i narednih spratova može potrajati i do dve godine, tako da potpuno formiranje krune može trajati 5-6 godina.