Orah

SADNICE ORAHA

Opis oraha:

Orah nije veliki probirač zemljišta, tako da moze da uspeva čak i na kamenitom zemljištu. Ipak, najbolje uspeva na dubokim i rastresitim zemljištima koja sadrže dovoljno kreča, kao i na ilovačastim i peskovitim zemljištima koja su umereno vlažna i povoljnom vazdušnom vlagom. Za orah su veoma povoljne doline reka. Koren oraha je snažan i prodire duboko u zemlju. Za djubrenje oraha pogodno je NPK djubrivo 10:20:30 koje se baca u jesen po otpadanju lista, a u proleće je najbolje baciti kan 27% azota

Kod nas postoji veliko šarenilo sorti koje se gaje počevši od starijih sorti sitnijih plodova, pa do novih sorti. Pri zasnivanju većih zasada pod orahom (što je do sada u našoj zemlji retkost) treba pri izboru sorti obratiti pažnju na:

  • Birati sorte poznijeg listanja i cvetanja u cilju izbegavanja opasnosti od poznih prolećnih mrazeva ako se zasad zasniva u oblastima gde je ova pojava česta.
  • Birati sorte sa ranijim završetkom vegetacije čime se izbegava oasnost od oštecenja od ranih mrazeva.
  • Birati sorte brzog razvoja, rane rodnosti, što manje dihogramije, (DIHOGARMIJA JE VREMENSKI RAZLIČITO CVETANJE MUŠKIH I ŽENSKIH CVETOVA ) i bolje otpornosti na bolesti, dobrog kvaliteta ploda i td.
  • Izbegavati zasnivanje homogenih zasada ( sa samo jednom sortom ) vec saditi nekoliko sorti. Orah voli sunce (heliofitna vocka).

Najpoznatije štetocine oraha su: orahov smotavac, orahov savijač, orahova grinja, smedja orahova lisna vaš, štitaste vaši, gusenice, potkornjaci, drvotočci itd.
Najpoznatije bolesti oraha su: pegavost lišća i plodova (gnomonija), flekavost lišća mladara i plodova, pegavost ljuske i jezgra oraha, bakteriozna crna pegavost, itd.

Ako se proizvede iz semena kasno prorodi (od 8.do 11.godine starosti) i ne prenosi verno osobine sa roditelja na potomka. Izuzetak su apogamne ( APOGAMIJA JE SKLONOST NEKIH SORTI DA BEZ OPRAŠIVANJA I OPLODJENJA ZAMEĆU PLODOVE ) sorte koje proizvedene iz semena prorode u 4-5.godini i verno prenose svoje osobine na potomke.

Ako se proizvode i razmnožavaju kalemljenjem, kao podloge se najvise koriste sejanci crnog i običnog oraha a prorod i u 3-4 god.

1. Sejanac crnog oraha se više koristi kao podloga od sejanca običnog oraha jer daje kaleme umerene bujnosti, ranije prorodi, daje dobru krupnoću plodova i visok prinos jezgre i otporna je na mastiljavost. Mane ove podloge su: javlja se inkompatibilnost u kasnijim godinama, kraći joj je vek (30-40 godina) i ne podnosi krečna zemljista. Pogodan za plantazne zasade .

2. Sejanac običnog oraha ima tu prednost da su stabla kalemljena na ovoj podlozi dugovečnija, korisnija je za iskorišćenje stabla oraha kao tehničkog drveta od crnog oraha. dobro podnosi krečna i siromašnija zemljišta,otporan je na hloroze. Nedostatak mu je veća osetljivost na bolest mastiljavost.

Analizirajući statističke podatke kupovine i potražnje sadnica oraha u našem rasadniku, došli smo do rezultata najtraženijih sorti oraha. Najtraženija sorta je Rasna, dok je za nijansu manje tražen Gazenhajm 139 koji je na drugom mestu, potom slede Šejnovo i ostale sorte.

  • Čendler
  • Franket
  • Rasna
  • G-139
  • Šejnovo
  • Šampion
  • Ostale sorte

Sorte oraha domaće selekcije:

ŠAMPION (B.Z.H.) – Plod je lep, krupan prosečne mase oko 14 grama. Ljuska dobro zatvara lepu i svetlu jezgru. Randman jezgre je oko 58%. (RANDMAN JE PROCENTUALNI SADRŽAJ JEZGRE U LJUSCI PLODA ) Drvo je bujno kratke vegetacije koja pocinje 2-3 dana posle šejnova, odnosno od 20-25.aprila a završava se 10-ak dana pre Šejnova. Na sivu pegavost i ostale bolesti oraha je dosta otporna. Protandičan je, oprašuju ga Jupiter, Rasna, Gajzenhajm 139 zbog kratkog vegetacionog razdoblja moze se gajiti u hladnijim oblastima.


KASNI RODNI (B.Z.H.) – Plod je srednje krupnoće, prosečne mase oko10,5g. Jezgra je veoma lepa i svetla, randman oko 45%. Kasnije kreće sa vegetacijiom od drugih sorti čime izbegava pozne mrazeve i primarnu zarazu lisnom pegavošću. Vrlo je rodan, daje rod i na bočnim letorastima. Izražena homogamija. (HOMOGAMIJA JE ISTOVREMENO CVETANJE MUŠKIH I ŽENSKIH CVETOVA, REDJA POJAVA KOD ORAHA) Ukupan vegetacioni period je kratak. Preporučuje se za gajenje u hladnijim oblastima. Oprašuju ga Kasni grozdasti i Novosadski kasni.


NOVOSADSKI KASNI (B.Z.H) – Plod je srednje krupnoće, prosecne mase oko10,5g,Jezgra je svetla. kvalitetna, randman iznosi 54,4%. Ukupan vegetacioni period je kratak, vegetacija mu počinje krajem aprila. Kasnijim kretanjem izbegava pozne mrazeve čime postiže stalnu i dobru rodnost. Ova selekcija stručnjaka novosadskog poljoprivrednog fakulteta se preporučuje za gajenje i u hladnijim oblastima. Otporan na sivu pegavost.


SREM – Plod je krupan do veoma krupan, mase od 14-15 grama. Ljuska je tanka I malo manje glatka u odnosu na sortu Sampion. Takodje mu je jezgra nesto tamnija sto se delimicno smatra nedostatkom. Randman jezgre je oko 57%. Drvo je srednje bujno I rodno, radja u grozdovima koji mogu sadrzati I po 7-8 plodova u grozdu. Vegetacija mu je iste duzine kao I kod Sejnova. Otporan je na sivu pegavost, osetljiv na mrazeve u cvetanju pa se preporucuje za gajenje u toplijim vinogradarskim oblastima. Protandrican je.


TISA – Plod je veoma krupan, masa oko 15 grama. Okruglastog oblika. Ljuska je tanka a jezgra je ne ispunjava najbolje. Randmanje oko 51 %. Jezgra nije dovoljno svetla. Drvo je bujno sa vegetacijom Krece priblizno kretanju sorte sampion. Pocinje da resa oko 5 juna. Radja u grozdovima koji mogu imati 7-8 plodova, osetljiva je na kasne prolecne mrazeve pa se preporucuje za gajenje u toplijim oblastima. Dobro radja, izrazena homogamija.


BAČKA – Plod je srednje krupan, prosecne mase oko 12 grama. Kupastog oblika, ljuske svetle glatke, jezgra lepa, svetla, radman 54%. Drvo je srednje bujno, veoma dobre rodnosti, daje rod I na letorastima sa strane. Sa vegetacijom krece kada I sorta Sejnovo a zavrsava 10 dana pre nje. Osetljiva je na pozne mrazeve pa se preporucuje za gajenje u toplijim vinogradarskim oblastima. Protandricna je sorta.


MIRE – Plod je srednje krupan prosecne mase oko 12 grama. Ima tanku ljusku I lepu jezgru ciji je randman 55%. Nesto ranije pocinje sa vegetacijom u odnosu na Sejnovo a zavrsava desetak dana ranije. Drvo je srednje bujnosti I veoma je rodno narocito u oblastima bez prolecnih mrazeva. Preporucuje se za gajenje u toplijim oblastima. Protandican je.


RASNA – Plod je krupan prosecne mase oko 13 grama. Dobrog kvaliteta, svelte jezgre koja ima randman oko 51%. Istice se kasnim kretanjem vegetacije cime izbegava pozno prolecne mrazeve I primarnu infekciju gnomonijom koja izaziva oboljenje pegavost lisca samim tim hemijska zastita ove sorte je nepotrebna. Rano prorodi I ima veliku rodnost, pa se preporucuje za gajenje I u hladnijim oblastima. Oprasuju ga Jupiter, Gazenhajm 139.

     


IDEAL GROZDASTI – Plod sitan do srednje krupan, masa ploda varira od 6-12 grama. Randman jezgre je veliki I iznosi 57%. Stablo je umerene bujnosti I velike rodnosti. Prorodi rano, vec u drugoj godini po sadnji sa duzim periodom zametanja plodova I moze da ih bude I po 15 komada u grozdu. Ova sorta daje rod I u sredini krune sto je retkost kod oraha. Moze se gajiti I na manjem razmaku od 5-6m X 4,5m. Mana ove sorte je sto rano cveta pa strada od poznih mrazeva te nije za gajenje u hladnom podneblju.


KASNI GROZDASTI – Plod sitan do srednje krupan prosecne mase oko 10 grama. Jezgra je veoma lepa I svetla, randman oko 45%. Kasnije krece sa vegetacijom cime izbegava pozno prolecne mrazeve a ranije zavrsava vegetacioni period sto je dobro zbog odrvenjavanja letorasta. Veoma je rodan, radja u grozdovima koji mogu imati I do 12 plodova po grozdu. Moze se gajiti I u hladnijim oblastima. Oprasuju ga : Novosadski kasni I Kasni rodni.


Sorte bugarske selekcije:

ŠEJNOVO (B.Z.H.) – Plod je krupan, prosečne mase oko 8-12g. Ovalnog oblika, tanke i meke ljuske iz koje se lako vadi jezgra dobrog kvaliteta. Randman jezgra 53-57%. Drvo je bujno, vegetacija mu kreće ranije, početkom aprila a cvetanje pocinje 20. aprila. Protandričan je,(PROTANDRIJA JE RANIJE CVETANJE MUŠKIH CVETOVA U ODNOSU NA ŽENSKE) zbog izvesne osetljivosti na kasne prolećne mrazeve preporučuje se za gajenje u toplijim, prisojnijim oblastima. Radja dobro otporan na pegavost lišća.


DŽINOVSKI – Plod je krupan,prosečne mase 12,8g. Izduzenog je oblika, ljuska srednje čvrstoće, lako se lomi. Jezgra je kvalitetna, odlicnog ukusa. Randman 56%. Drvo je bujno, snažno i robusno, rano prorodi i dobro i redovno radja. Ima dug period vegetacije, sorta ranijeg kretanja. Protaginičan je. ( PROTAGINIJA JE RANIJE CVETANJE ŽENSKIH U ODNOSU NA MUŠKE CVETOVE) Preporučuje se za gajenje u vinogradskim oblastima.


Ostale sorte oraha:

JUPITER – Plod je krupan, prosečne mase oko 12g. Jezgra je nešto tamnija što se smatra nedostatkom. Randman oko 50%. Ima kraći vegetacioni period i nešto kasnije cveta. Protandričan je. Preporučuje se za gajenje u ravničarskim nevinogradskim zonama.


CRVENI ORAH (G – 1239) – Vreme zrenja: pocetak oktobra. Potice iz Nemacke, vegetacija pocinje srednje rano, pogodna sorta za vinogradarska podrucja. Plod je srednje krupan, okruglo-ovalnog oblika, ljuska je glatka. Jezgra je atraktivnog izgleda. Spoljasnost jezgra intezivno crvene boje, iznutra svetle. Pogodna sorta za dekoraciju i poslasticarske proizvode.


GAZENHAJM 139 – Nemačka sorta, sa relativno kratkom vegetacijom. Plod je krupan, prosecno 14 g. Sa radmanom jezgra do 50%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Oblik je izduzenp-ovalni, sa tankom i glatkom ljuskom, svele boje. Spada u sorte kasnije vegetacije.


FRANKET (FRANQUETTE) – Sorta Francuskog porekla, sigurno najpoznatija i najraširenija sorta u svetu. Odlikuje se kasnim početkom vegetacije tako da izbegava prolećne mrazeve. Spada u najkasnije sorte, pa mogu je oštetiti jaki zimski mrazevi. Stablo je srednje bujno, visoke i redovne rodnosti. Randman jezgre oko 48%. Plod je srednje krupan (oko 12 g), izdužen, sa hrapavom ljuskom. Jezgra je lepa, svetla, odličnog kvaliteta. Najviše se gaji u Francuskoj i SAD.

      
Sorta Franket pokazala rod već u drugom mesecu života.


ČENDLER (CHANDLER) – Američka sorta nastala na univerzitetu u Kaliforniji 1979. godine. Nazvana je profesoru voćarstva V.H. Čendler. Danas je najistaknutija sorta na svetu. Najviše se gaji u Kaliforniji. Kasna je sorta, stablo je srednje bujnosti. Plod je krupan, ljuska je glatka, tanka i ovalnog oblika. Mrezgra je svetla i odličnog kvaliteta. Čendler orasi daju najviše prinosa od bilo koje sorte. Oprašuje se medjusobno sa Franquette, a oprašuju ga Gazenhajm 139 i druge kasne sorte oraha.

    
Sorta Čendler rodila u 2. mesecu od kalemljenja.


LARA – Lara je nova francuska sorta, koja je u proizvodnji od 1981. godine. Nastala je selekcijom sejanaca sorte Pejn. Stablo je srednje bujno, radja redovno. Vegetacija počinje početkom aprila. Cveta protandrično. Plod je srednje krupan (12 g). Randman jezgre je 55%. Jezgro je kvalitetno, ljuska srednje mekana. Sazrevanje ploda je rano. Dobijena je odabiranjem hibrida iz veštačke populacije severnoameričke sorte Raune.


HARTLI – Hartli je stara i vodeća sort u SAD. Vegetacija joj počinje kasnije tako da izbegava pozne prolećne mrazeve, ali kasno završava vegetaciju pa u zimsko mirovanje ulazi dosta nepripremljena, što joj se ubraja u manu. Stablo je srednje bujno i rodno. Ima sposobnost da iz lateralnih pupoljaka razvije cvetove, cveta protandrično i formira plodove. Vrlo je rasprostranjena sorta (24.000 ha) u SAD. Poslužila je kao jedan od roditelja za stvaranje više sorti. Plod je srednje kurpan(oko 12 g), kupastog oblika. Randman jezgra nije zadovoljavajući (oko 45%), mada je jezgro svetle i lepe boje. Stvorena je planskom hibridizacijom (Payne x PI 159568).


SER – Ser je nova američka sorta. Cveta protaginično. Vegetaciju počinje dosta rano, pa često strada od poznih prolećnih mrazeva u kontinentalnom delu SAD. Posebna mana joj je prerano otpadanje plodova, tako da nema veliku rodnost. Plod je srednje krupan (oko 13 g) sa izraženim vrhom. Randman jezgre je visok (oko 59%). Jezgro je svetle boje, odličnog kvaliteta i pripada ekstra klasi. Interensatna je jer ima najkvalitetnije plodove.


LOMPOK – Nova američka sorta. Postala je hibridizacijom Natarelo x Pejn. Vrlo je rodna, rodni su joj lateralni pupoljci. Vegetaciju počinje dosta rano, pa se preporučuje za gajenje u toplijim rejonima. Plod je srednje krupan (oko 14 g), sa izraženim vrhom. Randman jezgre je oko 54%.


PEJN – Stara američka sorta, koja u sortimentu učestvuje sa oko 17%. Vegetacija počinje pre sorte hartli, ali to ranije i završava. Stablo je manje bujno. Vrlo je rodna. Rodni su i lateralni pupoljci. U rejonima sa umerenom klimom to je jedna od najrodnijih sorti. Cveta protandrično (muški cvetovi se otvaraju pre ženskih). Poslužila je kao jedan od roditelja za stvaranje više sorti (Serr, Lampos, Vina, Gustina i dr.).


TEHAMA – Tehama je američka sorta nastala hibridizacijom sorti vaterlo i pejn. U proizvodnji je od 1968. godine. Vrlo je rodna. Rodni su i lateralni pupoljci. Cveta proandrično. Vegetaciju počinje u prvoj polovini aprila, a završava je početkom novembra. Plod je srednje krupan (oko 12 g). Randman jezgra je oko 53%.

Izvođenje oraha 2017.

Sorta oraha Čendler – 6. godina.