Podloge

PODLOGA (hipobiot) je voćka proizvedena generativnim ili vegetativnim putem, na koju se kalemi sorta. Od pravilnog izbora podloge umnogome će zavisiti uspeh kalemljenja, kvalitet sadnice, porast, veličina i dugovečnost stabla, odnosno zasada, otpornost prema ekološkim stresovima (mrazu i suši), a takođe i rodnost i kvalitet plodova. Danas se za proizvodnju…

Dobro poznavanje podloga i sorti, njihovih osobina i međusobnog uticaja jedne na drugu, jeste jedan od osnova savremene voćarske proizvodnje. Uticaj podloge na plemku je mnogostruk i ispoljava se na različite načine. Najveći broj sadašnjih zasada trešnje u Srbiji podignut je na bujnim podlogama divlja trešnja (Prunus avium) i magriva…

U proteklih nekoliko godina proizvodnja plodova trešnje doživljava pravi procvat. Sve više je poljoprivrednika koji se okreću proizvodnji ove voćne vrste, čak i onih koji se nisu bavili voćarstvom. Pre podizanja zasada treba imati na umu, da je pored sve veće ponude atraktivnih sorti, veoma proširen i izbor podloga prilagođenih…

Mušmula (Mespilus germanica) je manje listopadno drvo ili žbun. Najbolje rezultate postiže na plodnim, umereno vlažnim i blago kiselim do neutralnim zemljištima. Bolje od dunje podnosi krečna zemljišta, a na teškim i vlažnim zemljištima joj se skraćuje vek. Otporna je prema mrazu, cveta kasno, čak u maju. Razmnožava se semenom…

U proizvodnji sadnica jabuke koriste se dve vrste podloge: generativne i vege­tativne. U svetu se više upotrebljavaju generativne podloge (sejanci = divljačice) za jabuku nego vegetativne. Vegetativna podloga se bolje prilagodjava sejancima raznih vrsta jabuke roda Malus Miller u veoma raznolikim uslovima sredine, zato se više koristi od generativne podloge.  GENERATIVNE PODLOGE…

Generativna proizvodnja sadnica jabuke najstariji je način razmnožavanja. Prve jabuke razmnožene su semenom. Podloge proizvedene iz semena (gene­rativno) nazivaju se sejanci. Njihova proizvodnja obuhvata: sakupljanje plo­dova i vadjenje semena; prosušivanje, klasiranje i čuvanje semena; ispitivanje klijavosti semena; jarovizaciju (stratifikovanje) i setvu semena; negu sejanaca i njihovo vadjenje, klasiranje i trapljenje.…

Da bi se u voćarskoj praksi osobine pojedinih sorti mogle verno da preno­se (koje su po svojoj prirodi heterozigotne), mora se primenjivati vegetativni način razmnožavanja voćaka. Za unapredjenje i intenziviranje voćarske pro­izvodnje vegetativno razmnožavanje je bilo i sada je jedan od osnovnih či­nilaca, tako da se savremeno voćarenje ne može…

U našem voćarstvu, za dobijanje kvalitetnih sejanaca uglavnom se upotrebljava seme šumske divlje kruške (Pirus communis). Divlja kruška razmnožava se semenom. U prvoj godini sejanci obrazuju jaku sržnu žilu sa vrlo malo bočnih žila. Ako nije vršeno pikiranje u semeništu, prilikom presađivanja sejanca u rastilo, treba izvršiti skraćivanje sržne žile…

Glavna vegetativna podloga za krušku je dunja sa svoja tri oblika: anžerska (d’ Angers), fontenejska (de Fontenay) i orleanska (d’ Orliens). Kao i za jabuku, Hatton je sa saradnicima u Ist Malingu izvršio selekciju dunja i obeležio ih velikim slovima M/A, M/B, MIC, MID, M/E i M/F. Za praktično voćarstvo…

GENERATIVNE PODLOGE Generativne podloge još uvek zauzimaju dominantno mesto u proizvodnji kajsije u svetu. U našoj zemlji ove podloge su daleko više zastupljene u odnosu na vegetativne podloge. Kao generativne podloge za kaj siju se mogu koristiti sejanci kaj sije, raznih vrsta šljive (džanarika, trnošljiva, domaća šljiva), breskve i badema.…