Pon - Ned: 08:00 - 20:00
Voćne sadnice .:ARGUS:. Voćni rasadnikVoćne sadnice .:ARGUS:. Voćni rasadnikVoćne sadnice .:ARGUS:. Voćni rasadnik
Pon-Ned: 08:00 – 20:00
sadniceargus@gmail.com
Kruševac, Srbija

Sadnice lešnika

Kao i prethonih godina, cena žbunastog lešnika (dvogodišnji, dobro ožiljen) za predstojeću sezonu (2021/22) biće 240,00 din, dok će sadnica kelemljenog lešnika (dvogodišnji) biti 600 din, uz mogućnost korigovanja cene za veće količine. Sadni materijal prati kompletna dokumentacija potrebna za ostvarivanje subvencija.

Za uzgoj sadnica lešnika dobra su brdskoplaninska područja sa dovoljno vazdušne vlage, mada se gaji i u ravničarskim oblastima. Lešnik nije neki probirač zemljišta, pa dobro radja i na skromnijem zemljištu. Kritičan je period cvetanja, jer su u tom periodu temperature niže od -6° C nepovoljne za zametanje plodova. Leska kao i orah ženski i muški svetovi cvetaju nejednovremeno (dihogamija). Za sigurniju i obilniju rodnost lešnika, preopručuje se pored najmanje 3 sorte lešnika u istom zasadu. Najbojle sadjenje lešnika je u jesen ili zimi, ako to vreme dozvoljava.

Rastojanja pri sađenju sadnice lešnika:

Način gajenjaBujnostRastojanje
Žbunbujne sorte5×5 m
srednje bujne5×4 m
slabo bujne4×4 m
Stablobujne sorte6×5 m
srednje bujne5×5 m
slabo bujne5×4 m

Prvi broj označava rastojanje izmedju redova, a drugi broj označava rastojanje izmedu sadnica u redu.

Sadnice lešnika koje su kalemljene i biće na stanju za sezonu 2021/22 su:

  • Tonda Gentile Romana
  • Tonda Gentile delle Lange
  • Tonda di Giffoni
  • Halski Džin
  • Kosford
  • Enis
  • Lambertov beli
  • Istarski okrugli

Mlada matična stabla za kalem pupoljke. Poslednja slika Mečja leska.

Sorte sadnica lešnika okruglastog ploda

PIJEMONTSKI (Tonda Gentile delie Langhe)

Ovo je italijanska sorta koja se najviše gaji u oblasti Pijemonta. Nedavno je introdukovana (unesena), pa se gaji i kod nas na području Gornjeg Milanovca.  Ima srednje razvijen žbun, formira dosta izdanaka. Formira rese u grupi (2—3). Cvetanje je vrlo rano. Rano resa i to mnogo ranije (više od mesec dana) tako da se resanje i zrenje ženskih gametofita nikad ne podudara, te je izražena protaginija (nikad homogamija). Samosterilna je i sa slabom klijavošću polena, zbog čega je loš oprašivač. Oprašivači za tu sortu su kosford, halski džin. Plodovi su okruglasti sa zaoštrenim vrhom. U našim uslovima sazreva rano u avgustu i nije mnogo rodna. Plodovi su sitni (u proseku 2,5 g). U grupi ih ima 2—3, omotač ploda je koliko i plod, pri vrhu je malo otvoren, pa plodovi lako ispadaju iz njega. Ljuska ploda je tanka, ali tvrda. Randman ploda je oko 57%. Jezgra je vrlo ukusno i sadrži 72,3% ulja i 13,2% belančevina.


APOLDA

Sadnice lešnika ove sorte su nepoznatog porekla. Plod je krupan, okruglast, prosecne mase oko 3,2g. Ravan omotac, pri vrhu ploda. Ljuska u zrenju prugasto mrke boje. Ima u proseku par plodova u racvici. Randman jezgre 41%. Stablo je srednje razvijeno, osrednje rodnosti, razvijene krune, srednje faze cvetanja. Oprasuje ga kosford. Protandican je.

(Protandrija je ranije cvetanje muskih cvetova u odnosu na zenske).


RIMSKI

Plod krupan, mase oko 3,1 g. Okruglast, rebrast, neznatno izdužen. Omotač je ravan sa vrhom ploda, plodovi zreli lako ispadaju iz njega, ljuska je debela, teško se lomi. Randman jezgre 42%. Žbun je vrlo bujan, uspravnog rasta. Daje malo izdanaka. Pojedinih godina prerodi, da bi naredne godine podbacio u rodu (alternativno ili naizmenično radjanje). Sadnice lešnika ove sorte rano cvetaju ženskim cvetom, još u decembru (protaginicna). Daje do tri ploda u račvici, samosterilna je (treba joj oprašivač).


RODNI KUTARD (FRANCUSKA)

Plod je krupan, okruglast, mase oko 3-4g. Omotač je duži za trećinu od ploda, jezgra je ukusna, ljuska je nešto deblja, randman jezgra je 39-44%. Stablo je bujno, dobre rodnosti, rano cveta. Protandrican je oprašuju ga: Davijana, Negret, i španski dugi. Sazreva pozno.


BOLIVIJEROV (HALSKI DŽIN)

Sadnice lešnika poreklom iz Holandije. Plod je veoma krupan, mase oko 3,6g. Okruglasto konicnog oblika. Omotac u ravni ploda ili malo duzi. Ljuska je svetlo mrka, jezgra ukusna. Randman je 36,5%. Plodovi do 5 komada u gronji (grozdu). Stablo je bujno i veoma rodno. Otporna sorta na niske zimske temperature zbog cega se moze gajiti i u oblastima sa hladnijom klimom. Cveta kasno, krajem januara. Bogat je polenom. Protandrican je (protandrija je ranije cvetanje muskih cvetova u odnosu na zenske). Sazreva u septembru. Preporucuje se za gajenje u drustvu sa jos 2-3 sorte u cilju medjusobnog orpasivanja.


ENIS

Nova sorta iz SAD. Spontani je sejanac pronadjen u Oregonu. Stablo je uspravno, bujno i vrlo rodno. Nije osetljiv prema niskim temperaturama. Ima lepe, vrlo krupne plodove (oko 4,7g) loptasto do malo izduzenog oblika, svetle i prugaste ljuske. Sazreva kasno. Randman jezgre je oko 49%. Kasno cveta.Rese a i zenski gametofiti su zreli najcesce u martu. Dobro je oprasuju Lambert Crveni, Halski dzin idr. Omotac ploda je umereno razvijen, a plodovi pri tresenju lako ispadaju pa se preporucuje za masovno gajenje u plantazama i na okucnicama.


CRVENI LAMBERT

Plod je sitan mase oko 1,3g. Omotač je duži od ploda, ljuska je srednje tvrdoce, lepe prugaste površine. Randman 48,5%. Ova sorta iz lambert grupe je srednje bujnosti, dobro radja. Može da ima 1-7 plodova u grupi. Posebno je atraktivna zbog crvenog lišća koje je veoma lepo I dekorativno.


OKRUGLI DJIFONSKI (TONDA DI GIFFONI)

Poreklom iz Italije. Plod je srednje krupan, mase 2.4g. Okruglast omotač je duži od ploda. Ljuske je srednje tanka obojena kestenjastim prugama. Randman jezgre 46%. Italijanska sorta, stablo nije bujno, plodovi su joj dosta traženi u konditorskoj industriji. Osetljiva je na pozno prolećne mrazeve, tako da se preporucuje za gajenje u toplijim i mediteranskim područjima.


RIMSKI UKUSNI (TONDA GENTILE ROMANA)

Poreklom iz Italije, plod srednje krupan do krupan, mase 2,7g. Okruglast omotač je duži od ravni ploda. Ljuska tanka, kestenjastoprugasta, jezgra veoma kvalitetna, randman 45%. Žbun je srednje bujan, dobro radja. Izražene je homogamije (Homogamija je istovremeno cvetanje muških i ženskih cvetova). Prosečno u račvici može biti 2-3 ploda. Oprašuju ga: Okrugli Djifonski i Mortarela. Tražen je u industriji slatkiša, dobro podnose hladnoće pa se može gajiti i u hladnijim kontinentalnim oblastima. Sazreva krajem VIII.


LUDOLF

Plod srednje krupnoće, jezgra kvalitetna, žbun je bujan i vrlo rodan. Poznija sorta.

Sorte lešnika duguljastog ploda
KOSFORD

Plod srednje krupnoce, masa oko 2.5g. Duguljast, omotac u ravni ploda ili malo duze. Plodovi 2 do 4 u gronji (u racvici). Jezgra kvalitetna, randman 50-53%. Stablo je srednje bujnosti, razgranato. Cveta i zri kasno. Vrlo dobro radja, srednje je otpornosti na niske zimske temperature. Oprasuje ga rimski.


ISTARSKI DUGI

Sorta lesnika poreklom iz Hrvatske tacnije iz Istre. Rasprostranjena je u nasim krajevima. Stablo je vrlo bujno i vrlo rodno. Radja obilno i redovno svake godine. Cveta rano, protandrican je. Za nju su dobi oprasivaci Davijana, Rimski i dr. Plodovi su krupni (prosecno 3,5g), duguljasti i lepi. Radja u grozdovima oko 5 ploda u grozdu. Randman jezgra je oko 46%. Sazreva relativno rano (krajem avgusta). Omotac ploda je veoma razvijen – duzi od ploda i plodovi iz njega tesko ispadaju. Kao nedostatak sorte smatra se tesko ispadanje sorte iz omotaca, pa se berba ne moze mehanizovati. Sorta je dosta osetljiva na susu.

Rodnost kalemljenog lešnika u prvoj godini

Jednogodišnje sadnice mečje leske.