Lešnik je, nakon oraha, najznačajnija vrsta iz grupe jezgrastih voćaka. Iako je leska rasprostranjena širom sveta, bilo kao šumska sastojina ili gajena kultura, i spada u najstarije voćke uvedene u kultivaciju pre više od 2000 godina, proizvodnja lešnika je deficitarna. U Srbiji se pokriva manje od 20% realne potražnje. Nedostatak znanja o ovim dugovečnim voćkama, čiji životni vek može biti preko 100 godina, kao i nedovoljna primena savremenih agrotehničkih mera, doprineli su ograničenom širenju plantaža lešnika.
Sve veća potražnja u prehrambenoj industriji i značajna tolerantnost leske prema agroekološkim uslovima (zadovoljava se skromnijim staništem) doprineli su promeni pristupa njenom gajenju. Uz stručne i maksimalno mehanizovane pomotehničke operacije, gajenje leske postaje sve privlačnije. Projektovana rentabilna proizvodnja, koja zahteva primenu savremenih agrotehničkih mera, kao i visoka otkupna cena u poređenju sa drugim plodovima, omogućili su vodećim zemljama proizvođačima poput Turske, Italije, Španije i SAD-a prelazak sa ekstenzivnog na intenzivni način proizvodnje.
U Srbiji je ovakav pristup preko potreban, budući da uvozimo čak 95–97% plodova kako bismo zadovoljili sopstvene potrebe. Lešnik daje zdrave i kvalitetne plodove, a visokoprinosne sorte mogu se gajiti kao stablašice, ako se kaleme na mečju lesku (uz obavezno navodnjavanje i maksimalno mehanizovanu obradu), ili kao žbun, ako se sade izdanci. Kalemljene sadnice su pogodne za sadnju na okućnicama. Pre listanja leske, rese se izdužuju, pa se golo stablo ističe svojom dekorativnošću krajem zime i početkom proleća, pre nego što druge biljke olistaju.
Jedna od najdugovečnijih voćaka, leska počinje da rađa u proseku u trećoj ili četvrtoj godini, dok plodonosi između 50 i 80 godina. Pun rod dostiže sa 7–8 godina, a on obično traje 30–50 godina. U tom periodu jedno stablo prosečno daje 8–12 kg plodova, pri čemu oko 50% čini ljuska. Uz pravilan izbor sorti, gustine sadnje, navodnjavanja i primenu drugih mera, zasad leske može prosečno doneti prinos od 2,5 do 3,5 t/ha svežih plodova.
Leska nije zahtevna prema zemljištu, ali za komercijalnu proizvodnju najpogodnija su rastresita, propustljiva i plodna zemljišta sa pH vrednostima od 5 do 8. Močvarne parcele, zemljišta sa visokim nivoom podzemnih voda i jako zbijena zemljišta ne pogoduju njenom razvoju. Lešnik je heliofitna voćka koja formira reproduktivne organe na periferiji krošnje, pa bi trebalo birati osvetljene položaje i pravilno regulisati gustinu sadnje. Leska zahteva i dovoljnu količinu vlage u zemljištu (oko 700–800 mm padavina godišnje) i relativnu vlažnost vazduha, naročito tokom intenzivnog rasta plodova i izdanaka. Za uspešno gajenje u Srbiji potrebno je obezbediti i sistem za navodnjavanje.
Većina sorti leske su stranooplodne, dok je manji broj samooplodan. Za isplativu proizvodnju, u zavisnosti od podneblja i namene plodova, presudan je pravilan izbor sorti. Preporučuju se sorte kao što su: Enis, Istarski dugi, Rimski, Halški džin (dobri oprašivači), Okrugli lešnik od Rima, Pijemontski, Beli lambertski, Istarski okrugli, Tonda Gentile Romana, kao i Negret i Cosford (takođe dobri oprašivači).
Varijetet „Contorta“ karakteriše se uvijenim stablom, granama i lišćem. Mlada stabla imaju uspravne grane koje kasnije poprimaju kišobranastu formu. Dekorativne sorte crvenog lista, poput Lambert crvenolisnog i „Purpurea“, imaju estetsku vrednost i sitne, ukusne plodove. Ukrasna stabla treba saditi na vidljivim mestima – u parkovima, na uzvišenjima ili pored staza, kako bi njihova lepota došla do izražaja.
Sorta Halški džin sazreva krajem avgusta i početkom septembra, samooplodna je, ali je i odličan oprašivač za druge sorte. Engleska sorta Cosford sazreva sredinom septembra, stranooplodna je, ali sa veoma dobrim polenom, što je čini pogodnom za oprašivanje većine drugih sorti.