Kruška

SADNICE KRUŠKE

Kruška je posle šljive i jabuke najvažnija voćka u Srbiji. Godišnje se u našoj zemlji proizvede oko 50.300 t (2010/12. god.) na površini od oko 12.333 ha, sa prosečnim prinosom od 4,24 t/ha, što ukazuje na ekstenzivni karakter proizvodnje. U ukupnoj proizvodnji voća, na krušku otpada oko 7%. Mali prosečan prinos koji beleži statistika može se objasniti činjenicom da se više od 80% površina pod kruškom nalazi na privatnom sektoru, na kome dominiraju u gajenju tzv. autohtone sorte, koje vrlo osciliraju po rodnosti usled izrazito enstenzivnog načina gajenja. Kruška gajena na društvenom posedu do 90-tih godina je spadala u grupu rentabilnih voćaka. Prinosi u dobrim plantažnim zasadima u našoj zemlji (kao što su oni u Sremskoj Mitrovici, Beloj Crkvi, Porečju iz Vučja i dr.), kretali su se i do 30 t/ha. U komercijalnom gajenju dominiraju visoko kvalitetne evropske sorte: Vilijamovka, Boskova bočica, Fetelova, Pakhams trijumf, Krasanka i dr. Međutim, povoljni prirodni uslovi za gajenje kruške u našoj zemlji mogu u budućnosti rezultirati i intenzivnom proizvodnjom, ako bi se izvršila rejonizacija sorti, uvele u proizvodnju nove otpornije sorte i podloge, inovirala tehnologija gajenja uvodenjem intenzivnih sistema i povećanjem gustine sadnje i povela permanentna i organizovana borba protiv prevremenog sušenja kruške, koju izaziva bakterijska plamenjača.

 

FIZIČKE OSOBINE ZEMLJIŠTA ZA GAJENJE SADNICE KRUŠKE

Za uspešno gajenje sadnice kruške vrlo su važne fizičke osobine zemljišta, jer se one teško mogu popravljati. Od fizičkih osobina najvažnije su dubina i struktura zemljišta. S obzirom daje kruška, sa razvijenim korenom, čija se mreža prostire u dublje slojeve do 120 i više cm, to je prirodno da bi zemljište trebalo da ima što dublji sloj u kojem se razvija korenova mreža kruške. Treba imati na umu da se koren kruške različito razvija u dubinu, odnosno širinu, u zavisnosti od tipa podloge. Aktivan sloj zemljišta treba da bude dovoljno dubok, propustljiv, rastresit i strukturan, a da se ispod oraničnog sloja, nalazi propusna zdravica sa povoljnim vodno-vazdušnim režimom (50% vode: 50% vazduha). To su, značajna svojstva od kojih zavisi opšti porast i prostiranje korena u zemljištu. Zemljišta sa visokom podzemnom vodom (višom od 120–150 cm), nepovoljnim toplotnim i vazdušnim režimom, nisu podesna za najveći broj voćaka, pa ni za krušku.

Upozorenje: Zbog nepovoljnog kišnog perioda posledice bolesti kruške su znatno veće. Obavezne su povećane mere zaštite. Najopasnija i najučestalija bolest je čadjava krastavost koja napada sve zelene delove biljke i plodove. Najefikasniji način suzbijanja je preventivno prskanje fungicidima. U ovakvim periodima prskanja moraju da budu češća, a doziranje fungicida pojačano. Potrebna su prskanja na bazi bakra koja dobro sprečavaju lisnu pegavost i rdju kruške. Preparate na bazi bakra ne mešati sa ostalima.

Oblik krunePodlogaBujnostRastojanje
Palmetasej. divljakesrednje bujna4×3 m
PalmetaDunja MAbujna3×2.5 m
PalmetaDunja MAsrednje bujna3×2 m
PalmetaDunja MAslabo bujna3×1.5 m
Piramidasej. divljakesrednje bujna5.5×4.5 m
PiramidaDunja MAsrednje bujna3×2.5 m
Njutajms i PilarDunja MAslabo bujna3×1 m

Prvi broj označava rastojanje izmedju redova, a drugi izmedju voćaka u redu.

Sorte sadnica krušaka i njihove osobine:

-JUNSKA LEPOTICA ( ITALIJA) – Italijanska sorta, koja je kod nas počela da se širi sedamdesetih godina. Sazreva od druge dekade do kraja juna. Stablo je umereno bujno, piramidalne krune. Cveta rano, te često strada od poznih mrazeva. Diploidnaje sorta i ima dobru klijavost polena. Rano prorodi i rada dobro i redovno. Nema dobar afinitet sa dunjom, pa je treba kalemiti preko posrednika.Plodje sitan (00—70 g), izduženo-kruškastog oblika. Čašica je otvorena, a peteljka tanka, dugačka, pravilno nasadena na vrhu ploda. Dopunska intenzivno crvena boja prekriva oko 1/3 površine ploda. Odlično je obojena. Meso je beličasto, srednje čvrsto, umereno sočno, slatko-nakiselog, praznog ukusa. Kao najraniju sortu, treba je gajiti u blizini većih tržišnih centara i na okućnici.


-SANTA MARIJA – Poreklom je iz Italije. Nastala je ukrštanjem Williams x Coscia. Sazreva sredinom avgusta, — 2 do 3 dana posle Starkrimsona, a nekoliko dana pre vilijamovke. Stablo je srednje bujno do bujno, široko-piramidalne krune. Diploidna je sorta. Dobro je oprašuju: Košija, Rana moretinijeva, Vilijamovka, Hardijeva, Fetelova i Krasanka. Cveta srednje rano. Osetljiva je prema poznim prolećnim mrazevima. Rada obilno i redovno. Plodje krupan (250 g), kruškastog oblika, sa blago izraženim neravninama u donjoj trećini ploda. Pokožica je limunasto-žute osnovne boje, sa dopunskom crvenom koja se javlja sa sunčane strane ploda. Spada u vrlo loše obojene sorte. Meso ploda je belo, srednje zrnasto, sočno, kiselkasto-slatkog, prilično praznog ukusa, bez izražene arome.


-VILIJAMOVKA, BARTLET – Stara engleska sorta. Pronađena je kao spontani sejanac 1796. godine. To je najrasprostranjenija sorta kruške u svetu, a kod nas je vodeća. Sadnice kruške ove sorte sazrevaju u drugoj polovini avgusta. Može da se čuva u NA hladnjači 2—3 meseca, a u CA hladnjači 4—5 meseci. Stablo je srednje bujno, iako se razvija vrlo bujno dok ne prorodi, kruna je piramidalnog oblika. Cveta srednje pozno i to je jedna od najotpornijih sorti prema poznim prolećnim mrazevima. Rano prorodi i rada obilno i redovno. Plod je srednje krupan do krupan (oko 180 g), izduženo-kruškastog oblika. Pokožica je tanka, glatka i sjajna. Osnovna boja je zelenkasto-žućkasta u tehnološkoj, a slamasto-žuta u puno) zrelosti. Po plodu su izražene sitne mnogobrojne lenticele braon boje. U predelu čašice ima izražena rebra. Meso ploda je belo, sočno, fine, sitno zrnaste strukture, slatko-blago-nakiselog, harmoničnog ukusa, sa prijatnim izraženim muskatnim mirisom. To je jedna od najkvalitetnijih sorti krušaka, a neki autori smatraju da je ona najkvalitetnija sorta voća uopšte. Nema dobar afinitet sa dunjom, te je treba kalemiti preko posrednika. Pronađeno je više crveno obojenih mutanata vilijamovke: Red Bartlett i Williams Rouge, Delbard, Sensacion i dr. U našim zasadima sreće se ovaj prvi mutant — Crvena vilijamovka.


-CRVENA VILIJAMOVKA, RED BARTLED – Poreklom je iz SAD. Nastala je mutacijom vilijamovke. Sazreva istovremeno sa vilijamovkom ili 3—4 dana kasnije. Kalendarski to je u trećoj dekadi avgusta. Može da se čuva u hladenom skladištu dugo, kao i vilijamovka. Stablo je srednje bujno do bujno, prilično retke i razgranate krune. Pogodno je za sve oblike krune i sisteme gajenja. S dunjom nema dobar afinitet, te se mora kalemiti preko posrednika. Na sejancu P communis daje dobre rezultate. Cvetanje je srednje pozno. Diploidna je sorta, vrlo dobre klijavosti polena. Rano prorodi i rada obilato i redovno. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 190 g. Oblika je izduženo—kruškastog sa izraženim neravninama po površini ploda isto kao kod vilijamovke. Čašicaje srednje velika i zatvorena. Smeštenaje u plitkom, okruglastom, blago rebrastom udubljenju, žuto crvene boje. Peteljkaje srednje dugačka i srednje debela. Delimičnoje mesnata. Pokožicaje tanka, glatka i sjajna. Osnovna boja je slamaso-žuta, a dopunska jarko crvena prekriva čitavu površinu ploda. Meso ploda je žućkasto, sočno, veoma topljivo, slatko nakiselog ukusa, izrazito prijatne arome. Po kvalitetu ploda ne zaostaje za običnom Vilijamovkom. Crvena vilijamovka ima sve dobre proizvodne osobine kao i obična Vilijamovka. Zbog atraktivnog izgleda ploda više se preporučuje za stonu potrošnju, dobra je i za sve vidove prerade. Nedostatak joj je pojava reverzibilnosti dopunske boje, odnosno pojava povlačenja crvene boje ploda na ponekom stablu ili nekoj grani.


-ŠAMPIONKA – Ovo je prva jugoslovenska sorta kruške, stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Selekcionar je prof. dr. Asen Stančević. Nastala je ukrštanjem Vilijamovke i Druardove maslovke. Priznata je za sortu 1977. godine. Sazreva početkom oktobra. Može da se čuva u običnim uslovima vrlo dugo, do aprila. Čuvana u takvim uslovima bolje se ponaša od kaluderke. Stablo je srednje bujno, robusno i prilično razgranato, dok je kruna srednje široka (kao u Vilijamovke). Nije probirač prema zemljištima. Sa dunjom ima veoma dobar afinitet, pa se sve više koristi kao posrednik pri kalemljenju inkopatibilnih sorti. Cveta srednje rano. Diploidna je sorta, dobre klijavosti polena (oko 66% — Stančević, 1980. Plod je vrlo krupan, prosečne mase oko 300 g. Oblika je kruškastog, sa najvećom širinom na oko 1/3 od čašice. Površina ploda je neravna (kao u vilijamovke). Čašica je otvorena. Peteljka je srednje dugačka i debela. Pokožica ploda je srednje debela, glatka i sjajna. Osnovna boja je zelenkasto žućkasta, u punoj zrelosti limunasto-žuta, a dopunska intenzivno crvena prisutna je samo sa sunčane strane ploda. Meso ploda je beličasto-žućkasto, sočno i veoma topljivo, slatko nakiselog ukusa, prijatne arome, drugog kvaliteta. Prorodi rano, u trećoj godini po sadnji, rada obilato i redovno. Šampionka je dobra sorta za industrijsku preradu, a i kao stona za lokalno tržište.


-BOSKOVA BOČICA – Poreklom je iz Belgije. Nastala je kao spontani sejanac početkom XIX veka. Vodeća je sorta kod nas. Sazreva krajem septembra, a čuva se u NA hladnjači do kraja decembra — početka januara, a u CA hladnjači 2—3 meseca duže. Stablo je srednje bujno do bujno, široko piramidalne, razgranate krune. Diploidnaje sorta, odlične klijavosti polena. Dobro je oprašuju: Vilijamovka, Fetelova, Hardijeva i Konferans. Cveta pozno, rada dobro i redovno. Otporna je prema mrazu, suši i čađavoj krastavosti. Plod je krupan (mase oko 200—250 g), pravilnog bocastog oblika. Čašica je poluotvorena, smeštena u srednje širokom i plitkom udubljenju. Peteljka je dugačka, srednje debela i koso nakrivljena. Pokožica je srednje debela, transportabilna i manipulativna. Osnovna boja je zelenkasto-žuta. Po pokožici je izražena rdjasta prevlaka koja prekriva mrežasto od 1/4 do 100% površine ploda. Meso je beličasto, topljivo, fine sitnozrnaste strukture, slatko-nakiselog, osvežavajućeg ukusa, prijatne arome. Kvalitet ploda je visok, najsličniji plodu vilijamovke. Pokazuje veću osetljivost prema kruškinoj buvi (Psyllapyricola) .


-FETELOVA – Stara francuska sorta, pronadena je još 1866. godine, kao spontani sejanac. Sazreva polovinom septembra. Može da se čuva u običnim skladištima mesec dana, u NA hladnjači do polovine janura, a u CA hladnjači 4—5 meseci. Stablo je srednje bujno, sa osrednje razgranatom krunom. Sa dunjom ima vrlo dobar afinitet. Pogodna je za sve oblike krune i sisteme gajenja. Traži nešto plodnija zemljišta i srednje jaku rezidbu. Osetljiva je prema poznim prolećnim mrazevima. Cveta srednje pozno (istovremeno sa Vilijamovkom). Počinje da plodonosi u trećoj godini po sadnji. Rodnosti je dobre i redovne. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase od 170-220 g. Čašica je srednje velika i polu otvorena. Smeštena je u plitkom do srednje dubokom i prilično širokom udubljenju. Peteljka je srednje dugačak i srednje debela, zdepasta, mesnata i najčešće direktno prelazi u plod. Pokožica je tanka, glatka, elastična i sjajna. Osnovna boja je zelenkasto-žućkasta, a u punoj zrelosti slamasto-žuta. Po pokožici su prisutne mnogobrojne, sitne lenticele, braonkaste boje. Oko peteljke i čašice javlja se rdasta prevlaka u vidu mreže. Meso ploda je beličasto-žućkasto, meko, sočno, srednje topljivo, slatkosto-nakiselog ukusa, bez izražene arome. U ponudi mlade sadnice kruške vrhunskog kvaliteta.


-KALUDJERKA – Poreklom je iz Francuske.  Kod nas se gaji od kraja XIX veka. Sazreva početkom oktobra, a može da se čuva u običnim uslovima do januara—februara. Stablo je bujno, piramidalne krune. Izuzetno je visoke i redovne rodnosti, jer veliki procenat plodova zameće partenokarpno. I nju nazivaju „fabrikom krušaka”. Vrlo je skromnih zahteva, uspeva i na lošijim, težim, zbijenim, siromašnim zemljištima i u drugim manje pogodnim uslovima. Plod je vrlo krupan (200—300 g), izduženo kruškastog oblika, vrlo često sa jače razvijenom jednom polovinom. Osnovna boja je svetlo-0 zelena do žutozelena, išarana sitnim lenticelama braon boje. Većina plodova ima braon kožastu štraftu, koja se pruža duž ploda od peteljke do čašice. To je jedan od karakterističnih elemenata za njenu determinaciju. Kvaliteta je osrednjeg (trećeg). Ima odličan afinitet sa dunjom, te se u našim uslovima najčešće koristi kao posrednik.


KLAPOVA – Poreklomje iz SAD. Nastala je kao spontani sejanac. Sazreva početkom, do prve dekade avgusta. Stablo je srednje bujno do bujno, široko-piramidalne krune, dobre i redovne rodnosti. Rano prorodi. Diploidna je sorta, odlične klijavosti polena. Dobro je oprašuju: Vilijamovka, Konferans, Hardijeva maslovka i dr. Prema Stančeviću (1980), odličan je oprašivač za sve sorte približno istog vremena cvetanja. Cveta pozno, te izbegava pozne prolećne mrazeve. Plodje krupan (180—200 g), jajasto-trbušastog oblika. Čašica je srednje velika, najčešće poluotvorena, smeštena u blago talasastom, plitkom udubljenju. Peteljka je dugačka i debela, mrko smeđe boje, koso nasađena na plodu. Pokožica je tanka, glatka, sjajna, zelenkasto-žute osnovne boje sa dopunskim difuznim crvenilom sa sunčane strane ploda. Spada u slabo obojene sorte. Meso je bele boje, topivo, slatko-nakiselog ukusa, prijatne arome. Dobrog je kvaliteta. Nema dobar afinitet sa dunjom. Plodovi se kratko čuvaju jer su skloni unutrašnjem razlaganju.


-KONFERANS – Sadnice kruške ove sorte poreklom su iz Engleske. Stvorio ju je selekcionar M. River iz semena nepoznatih roditelja. U proizvodnji je od 1894. godine. To je jedna od najraširenijih sorti kruške u Evropi. U našoj zemlji se malo gaji. Sazreva sredinom septembra. U hladenom skladištu može da se čuva do januara. Stablo je srednje bujno do bujno, prilično razgranato. Vrlo je osetljiva prema visokim letnjim temperaturama, te nekih godina strada od toplotnog udara. To je i razlog da u našoj zemlji nije mnogo raširena. Međutim, treba je gajiti na nešto većim visinama (500—600 m), u rejonima sa godišnjom sumom padavina iznad 700 mm, ili uz obavezno navodnjavanje. Sa dunjom ima odličan afinitet. Cveta srednje rano do srednje pozno. Diploidnaje sorta, sa dobrom klijavošću polena (oko 65%) — Stančević, 1980. Plodje srednje krupan, prosečne mase oko I g, sa variranjem pojedinih plodova i do 180 g. Oblika je izduženo boeastog (slična Boskovoj bočici). Čašica je srednje velika i otvorena, sa izraženim čašičnim lističima. Peteljka je srednje dugačka i tanka. Pokožica je tanka i sjajna., osnovne svetlo zelenkaste do žućkasto zelenkaste boje. Nema dopunsku boju. Meso ploda je beličaste do krem žućkaste boje, sočno, topljivo, skladnog, slatkog ukusa i prijatne arome. Rano prorodi (u trećoj godini po sadnji), i rada obilato i redovno. Dobra je kao stona sorta, kao i za industrijsku preradu. Nedostatak joj je osetljivost prema visokim temperaturama.


-STARKRIMSON -Sadnice kruške ove sorte vode poreklo iz Francuske. Nastala je kao spontani sejanac krajem XVIII. veka. Jedna je od najraširenijih sorti (pored Vilijamovke) u svetu. Kod nas se gaji kao vodeća sorta. Sazreva od sredine do kraja oktobra. U NA hladnjači se čuva do apriIa. Ne može da se čuva u običnim uslovima, jer brzo transpiriše. Stablo je slabe do srednje bujnosti, sa kratkim rodnim drvetom, i krunom polu piramidalnog oblika. Diploidna je sorta. Dobro je oprašuju: Druardova, Hardijeva, Kleržo, Zimska dekantkinja i dr. Cveta srednje rano. Rada dobro. Stablo je delimično osetljivo na mraz i sušu, a plodovi na fuzikladijum. Inkopatibilnaje sa dunjom. Plodje varijabilne krupnoće i oblika. Masa ploda se kreće od 150 do 750 g. Izražen je polimorfizam oblika, sa dominantnim okruglastim oblikom. Pokožica je debela, zelene boje u tehnološkoj, a ćilibarno-žute u punoj zrelosti. Po pokožici su izražene sitne, mnogobrojne, braon lenticele. Ima dugačku, drvenastu, lako lomljivu peteljku. Meso je belo, fine sitnozrne strukture, sočno, topljivo, slatko-nakiselog, harmoničnog ukusa, aromatično, visoko kvalitetno.


-KRASANKA – Sadnice kruške ove sorte su poreklom iz Francuske. Nastala je kao spontani sejanac krajem XVIII. veka. Jedna je od najraširenijih sorti (pored Vilijamovke) u svetu. Kod nas se gaji kao vodeća sorta. Sazreva od sredine do kraja oktobra. U NA hladnjači se čuva do apriIa. Ne može da se čuva u običnim uslovima, jer brzo transpiriše. Stablo je slabe do srednje bujnosti, sa kratkim rodnim drvetom, i krunom polu piramidalnog oblika. Diploidna je sorta. Dobro je oprašuju: Druardova, Hardijeva, Kleržo, Zimska dekantkinja i dr. Cveta srednje rano. Rada dobro. Stablo je delimično osetljivo na mraz i sušu, a plodovi na fuzikladijum. Inkopatibilnaje sa dunjom. Plodje varijabilne krupnoće i oblika. Masa ploda se kreće od 150 do 750 g. Izražen je polimorfizam oblika, sa dominantnim okruglastim oblikom. Pokožica je debela, zelene boje u tehnološkoj, a ćilibarno-žute u punoj zrelosti. Po pokožici su izražene sitne, mnogobrojne, braon lenticele. Ima dugačku, drvenastu, lako lomljivu peteljku. Meso je belo, fine sitnozrne strukture, sočno, topljivo, slatko-nakiselog, harmoničnog ukusa, aromatično, visoko kvalitetno.