Sadnice kruške
Ove sezone (2023/24) smo pripremili širok asortiman sadnica krušaka, uključujući Viljamovku, Santa Mariju, Junsku lepoticu, Boskovu bočicu, Kaludjerku i Fetelovu. Cena sadnice je 180,00 dinara. Sadni materijal poseduje sertifikat i kompletnu prateću dokumentaciju za ostvarivanje subvencija. Za veće količine moguć je dogovor oko cene.
Napomena: Sadnice se mogu poručiti i pre početka sezone, a isporuka sadnica će se vršiti od 15. oktobra 2023. godine.
Sadnja kruške
Sadnice kruške ne uspevaju na svim tipovima zemljišta. Preporučujemo analizu zemljišta pre sadnje. Suviše krečna zemljišta sa više od 3% kreča nisu pogodna za krušku jer se javlja hloroza. Kruška najbolje uspeva na dubokom i rastresitom zemljištu. Sadnice kruške koje su kalemljene na dunji podnose malo teža zemljišta, ali neke sorte nemaju dobar afinitet sa dunjom, posebno sa dunjom MA. Sorte koje nemaju dobar afinitet sa dunjom kao što su Vilijamovka, Boskova bočica i dr. kaleme se preko posrednika, a za posrednik se koriste sorte koje su odličnog afiniteta sa dunjom, kao što su: Kaludjerka, Lubeničarka i druge. Za sadnice kruške, kao i za starije zasade voditi računa prilikom odabira sredstava za prskanje, jer neka sredstva nepovoljno deluju na krušku i stvaraju ožegotine i izazivaju odbacanje plodova.
Zaštita kruške
Kruške su ukusno i zdravo voće koje je popularno u mnogim zemljama sveta. Međutim, kruške su takođe podložne raznim bolestima i štetočinama, koje mogu značajno smanjiti prinos i kvalitet plodova.
- Najčešće bolesti kruške su: Monilija, Pepelnica, Bakterijska pegavost, Bakterijska krasta, Trulež plodova.
- Najčešće štetočine kruške su: Sjajnica kruške, Lisna uš, Grinje, Štitovci.
Da bi se kruške zaštitile od bolesti i štetočina, potrebno je primeniti preventivne mere. Ove mere uključuju:
- Sadnju krušaka na dobro dreniranom zemljištu
- Orezivanje krušaka kako bi se omogućilo dobro provetravanje
- Uklanjanje zaraženih delova biljke
- Primenu fungicida i insekticida prema uputstvu
Preventivne mere su najvažniji način zaštite krušaka od bolesti i štetočina. Ako se primenjuju na vreme, mogu značajno smanjiti rizik od pojave bolesti i štetočina.
Ukoliko se bolesti i štetočine ipak pojave, potrebno je primeniti odgovarajuće tretmane. Tretmani se mogu primeniti hemijskim ili biološkim preparatima. Hemikalije su efikasnije, ali mogu biti i štetne po zdravlje ljudi i životinja. Biološki preparati su manje efikasni, ali su i bezbedniji po zdravlje ljudi i životinja.
Prilikom odabira preparata, potrebno je voditi računa o vrsti bolesti ili štetočine koja se javlja. Takođe je potrebno voditi računa o vremenu primene preparata. Preparati se ne smeju primenjivati u vreme kada je cvetanje kruške, jer mogu oštetiti cvetove i plodove.
Pravilnom zaštitom kruške, moguće je da se dobiju zdravi i kvalitetni plodovi.
Evo nekih dodatnih saveta za zaštitu kruške:
- Izaberite otporne sorte kruške.
- Redovno pregledavajte drvo kruške i uklanjajte zaražene delove.
- Primenite fungicide i insekticide prema uputstvu.
- Održavajte zemljište oko drveta kruške čistim i urednim.
- Ne sadite kruške u blizini drugih voćaka koje su podložne istim bolestima i štetočinama.
Pravilnom negom i zaštitom, možete imati zdravo i plodno drvo kruške koje će vam godinama pružati ukusne i zdrave plodove.
Rastojanje pri sađenju sadnica kruške
| Oblik krune | Podloga | Bujnost | Rastojanje |
|---|---|---|---|
| Palmeta | sej. divljake | srednje bujna | 4×3 m |
| Palmeta | Dunja MA | bujna | 3×2.5 m |
| Palmeta | Dunja MA | srednje bujna | 3×2 m |
| Palmeta | Dunja MA | slabo bujna | 3×1.5 m |
| Piramida | sej. divljake | srednje bujna | 5.5×4.5 m |
| Piramida | Dunja MA | srednje bujna | 3×2.5 m |
| Njutajms i Pilar | Dunja MA | slabo bujna | 3×1 m |
Prvi broj označava rastojanje između redova, a drugi između voćaka u redu.
Kalkulator broja sadnica
Izračunavanje broja sadnica kruške potrebnih za sadnju po hektaru na osnovu površine parcele i rastojanja prilikom sadnje.
Sorte krušaka i njihove osobine
JUNSKA LEPOTICA
Italijanska sorta, koja je kod nas počela da se širi sedamdesetih godina. Sazreva od druge dekade do kraja juna. Stablo je umereno bujno, piramidalne krune. Cveta rano, te često strada od poznih mrazeva. Diploidna je sorta i ima dobru klijavost polena. Rano prorodi i rađa dobro i redovno. Nema dobar afinitet sa dunjom, pa je treba kalemiti preko posrednika. Plod je sitan (170 g), izduženo-kruškastog oblika. Čašica je otvorena, a peteljka tanka, dugačka, pravilno nasadena na vrhu ploda. Dopunska intenzivno crvena boja prekriva oko 1/3 površine ploda. Odlično je obojena. Meso je beličasto, srednje čvrsto, umereno sočno, slatko-nakiselog, praznog ukusa. Kao najraniju sortu, treba je gajiti u blizini većih tržišnih centara i na okućnici.
SANTA MARIJA
Poreklo joj je iz Italije. Nastala je ukrštanjem sorti Williams i Coscia. Sazreva sredinom avgusta, 2 do 3 dana posle Starkrimsona, a nekoliko dana pre Vilijamovke. Stablo je srednje bujno do bujno, široko-piramidalne krune. Ova sorta je diploidna. Dobro je oprašuju: Košija, Rana moretinijeva, Vilijamovka, Hardijeva, Fetelova i Krasanka. Cveta srednje rano. Osetljiva je prema poznim prolećnim mrazevima. Obilno i redovno rađa. Plod je krupan (250 g), kruškastog oblika, sa blago izraženim neravninama u donjoj trećini ploda. Pokožica je limunasto-žute osnovne boje, sa dodatnim crvenim nijansama koje se javljaju na sunčanoj strani ploda. Spada u vrlo slabo obojene sorte. Meso ploda je belo, srednje zrnasto, sočno, kiselkasto-slatkog, prilično blagog ukusa, bez izražene arome.
VILJAMOVKA
Sadnice kruške ove sorte sazrevaju u drugoj polovini avgusta. Stablo je srednje bujno, iako se razvija vrlo bujno dok ne prorodi, kruna je piramidalnog oblika. Cveta srednje pozno i to je jedna od najotpornijih sorti prema kasnim prolećnim mrazevima. Rano prorodi i rađa obilno i redovno. Plod je srednje krupan do krupan (oko 180 g), izduženo-kruškastog oblika. Kožica je tanka, glatka i sjajna. Osnovna boja je zelenkasto-žućkasta u tehnološkoj zrelosti, a slamasto-žuta u punoj zrelosti. Meso ploda je belo, sočno, fine, sitno zrnaste strukture, slatko-blago-kiselkastog, harmoničnog ukusa, sa prijatnim izraženim muskatnim mirisom. To je jedna od najkvalitetnijih sorti krušaka, a neki autori smatraju da je ona najkvalitetnija sorta voća uopšte. Nema dobar afinitet sa dunjom, te je treba kalemiti preko posrednika.
CRVENA VILIJAMOVKA
Poreklom je iz SAD-a. Sazreva istovremeno s vilijamovkom ili 3—4 dana kasnije. Kalendarski je to u trećoj dekadi avgusta. Može da se čuva u hladnom skladištu dugo, kao i vilijamovka. Stablo je srednje bujno do bujno, prilično retke i razgranate krune. Pogodno je za sve oblike krune i sisteme gajenja. S dunjom nema dobar afinitet, te se mora kalemiti preko posrednika. Cvetanje je srednje pozno. Diploidna je sorta, vrlo dobre klijavosti polena. Rano prorodi i rađa obilato i redovno. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 190 g. Oblika je izduženo-kruškastog sa izraženim neravninama po površini ploda isto kao kod vilijamovke. Pokožica je tanka, glatka i sjajna. Osnovna boja je slamasto-žuta, a dopunska jarko crvena prekriva čitavu površinu ploda isto kao kod vilijamovke. Meso ploda je žućkasto, sočno, veoma topljivo, slatko-nakiselog ukusa, izrazito prijatne arome. Po kvalitetu ploda ne zaostaje za običnom Vilijamovkom.
BOŠKOVA BOČICA
Poreklom je iz Belgije. Vodeća je sorta kod nas. Sazreva krajem septembra. Stablo je srednje bujno do bujno, široko piramidalne, razgranate krune. Diploidna je sorta, odlične klijavosti polena. Dobro je oprašuju: Viljamovka, Karmen, Hardijeva i Konferans. Cveta pozno, rađa dobro i redovno. Otporna je prema mrazu, suši i čađavoj krastavosti. Plod je krupan (mase oko 200—250 g), pravilnog bočastog oblika. Čašica je poluotvorena, smeštena u srednje širokom i plitkom udubljenju. Peteljka je dugačka, srednje debela i koso nakrivljena. Pokožica je srednje debela, transportabilna i manipulativna. Osnovna boja je zelenkasto-žuta. Meso je beličasto, topljivo, fine sitnozrnaste strukture, slatko-nakiselo, osvežavajućeg ukusa, prijatne arome. Kvalitet ploda je visok, najbliži plodu Viljamovke.
FETELOVA
Sazreva polovinom septembra. Stablo je srednje bujno, sa umereno razgranatom krunom. Sa dunjom ima vrlo dobar afinitet. Pogodna je za sve oblike krune i sisteme gajenja. Zahteva nešto plodnija zemljišta i srednje jaku rezidbu. Osetljiva je prema kasnim prolećnim mrazevima. Cveta srednje kasno (istovremeno sa Vilijamovkom). Počinje da rađa u trećoj godini po sadnji. Rodnost joj je dobra i redovna. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase od 170-220 g. Čašica je srednje velika i delimično otvorena. Smeštena je u plitkom do srednje dubokom i prilično širokom udubljenju. Peteljka je srednje dužine i srednje debela, zdepasta, mesnata i najčešće direktno prelazi u plod. Kožica je tanka, glatka, elastična i sjajna. Osnovna boja je zelenkasto-žućkasta, a u punoj zrelosti slamasto-žuta.
KALUĐERKA
Sazreva početkom oktobra, a može da se čuva u običnim uslovima do januara-februara. Stablo je bujno, piramidalne krune. Izuzetno je visoke i redovne rodnosti, jer veliki procenat plodova zameće partenokarpno. I nju nazivaju "fabrikom krušaka". Vrlo je skromnih zahteva, uspeva i na lošijim, težim, zbijenim, siromašnim zemljištima i u drugim manje pogodnim uslovima. Plod je vrlo krupan (200—300 g), izduženo kruškastog oblika, vrlo često sa jače razvijenom jednom polovinom. Osnovna boja je svetlo zelena do žutozelena, išarana sitnim lenticelama braon boje. Većina plodova ima braon kožastu štraftu, koja se pruža duž ploda od peteljke do čašice. To je jedan od karakterističnih elemenata za njenu determinaciju.
KONFERANS
Sazreva sredinom septembra. U hladnom skladištu može da se čuva do januara. Stablo je srednje bujno do bujno, prilično razgranato. Vrlo je osetljiva prema visokim letnjim temperaturama, te nekih godina strada od toplotnog udara. To je i razlog što u našoj zemlji nije mnogo raširena. Međutim, treba je gajiti na nešto većim visinama (500—600 m), u rejonima sa godišnjom sumom padavina iznad 700 mm, ili uz obavezno navodnjavanje. Sa dunjom ima odličan afinitet. Cveta srednje rano do srednje pozno. Plod je srednje krupan, prosečne mase oko 1 g, sa variranjem pojedinih plodova i do 180 g. Oblika je izduženo boceastog (slična Boškovoj bočici). Čašica je srednje velika i otvorena, sa izraženim čašičnim listićima. Peteljka je srednje dugačka i tanka. Kožica je tanka i sjajna, osnovne svetlo zelenkaste do žućkasto zelenkaste boje. Nema dopunske boje. Meso ploda je beličaste do krem žućkaste boje, sočno, topljivo, skladnog, slatkog ukusa i prijatne arome. Rano prorodi (u trećoj godini po sadnji) i rađa obilato i redovno. Dobra je kao stona sorta, kao i za industrijsku preradu. Nedostatak joj je osetljivost prema visokim temperaturama.
STARKRIMSON
Sazreva od sredine do kraja oktobra. Stablo je slabe do srednje bujnosti, s kratkim rodnim grančicama, i krunom polupiramidalnog oblika. Diploidna je sorta. Cveta srednje rano. Rada dobro. Stablo je delimično osetljivo na mraz i sušu, a plodovi na fuzikladijumu. Nespojiva je s dunjom. Plod je varijabilne krupnoće i oblika. Masa ploda se kreće od 150 do 750 g. Izražen je polimorfizam oblika, s dominantnim okruglim oblikom. Kožica je debela, zelene boje u tehnološkoj zrelosti, a ćilibarno-žuta u punoj zrelosti. Po kožici su izražene sitne, mnogobrojne, braon lenticele. Ima dugačku, drvenastu, lako lomljivu peteljku. Meso je belo, fine sitnozrnate strukture, sočno, topljivo, slatko-kiselog, harmoničnog ukusa, aromatično, visoko kvalitetno.
Sadržaj stranice