Uzgoj kestena

Kesten je voćna vrsta koju u zadnjih nekoliko godina ne proizvodimo jer je malo zastupljen. Sadnice kestena se slabije traže tako da su više puta ostajale neprodate. Ipak ljubiteljima ove jezgraste voćne vrste opisaćemo sve što bi trebalo da znaju jer u suprotnom sigurno će se naći u problemu. Razmnožava se izdancima, iz semena i kalemljenjem. Najbolje su kalemljene sadnice kestena na podozi proizvedene iz semena. Kalemljeni kesten proradja u petoj ili šestoj godini dok sejanac prorodi sa 15 do 20 godina. Na tržištu se najčešće mogu naći sadnice proizvedene iz semena sa kojima kupac sigurno ne bi bio zadovoljan osobinama. Sadnice proizvedene iz semena često ne prenose genetske osobine a njihov rod stiže prekasno. Moram da napomenem da i neki proizvodjači malo znaju o osobinama ove voćne vrste. Plod kestena je velike hranljive vrednosti, drvo je cenjeno kao gradjevinsko i tehničko a cvet kestena je odličan za pčelinju pašu i proizvodnju meda. Stablo je veoma dekorativno i dugovečno. Može da uspeva i na većim visinama. Ne podnosi glinovitu ili slabo ocednu zemlju kao i krečna i kalijumom siromašna zemljišta. Osetljiv je na rane prolećne mrazeve i veća temperaturna kolebanja. Traži dosta sunčeve svetlosti, povoljnu vlažnost i blagu klimu. Osetljiv je na jače vetrove i sušu. Umerene je bujnosti i razgranate i okruglaste krune. Dugovečna je voćka može da živi i do 1000 godina. Poželjno je povremeno i umereno orezivanje i proredjivanje grana pri čemu treba voditi računa da se ova mera ne sprovodi u kasnijem periodu vegetacije. Stablo treba povremeno podmladjivati i odstranjivati izdanke koji izbijaju iz korena. Sadi se oko 12 do 15 metara medjuredno a u redu rastojanje bi trebalo da bude od 8 do 10 metara. Berba je u septembru i oktobru. U zrenju ljuska puca a plodovi sami ispadaju. Berba se izvodi mlaćenjem u vreće pošto dobro podnosi transport. Čuva se na temperaturi od 0 C i vlažnosti vazduha od oko 80%.