U junu, a u nekim krajevima i krajem maja, počinje drugi talas opadanja plodova. Junsko opadanje je više izraženo kod jabučastih i koštičavih voćnih vrsta, naročito kod mladih voćaka sa većom bujnošću. Opadanje može biti manje ili više izraženo, u zavisnosti od vremenskih uslova i stepena snabdevenosti voćaka odgovarajućim mineralnim materijama. U ovom talasu prvo opadaju plodovi koji sadrže manji broj semenki. Opadanje je intenzivnije sa slabijih nego sa jačih grana, kao i kod sitnijih plodova.
Povećano opadanje plodova može prouzrokovati suša, jer je tada otežano usvajanje hranjiva iz zemljišta. Takođe, kišno, oblačno i hladno vreme smanjuje intenzitet fotosinteze, što dodatno može uticati na opadanje plodova. Drugi uzrok može biti nedovoljna ishranjenost plodova, naročito azotom i ugljenim hidratima.
Protiv junskog opadanja borimo se primenom agrotehničkih mera, kao što su zalivanje, zaštita od bolesti i štetočina, kao i prihranjivanje azotnim đubrivima. Da bi se sprečilo ili značajno umanjilo junsko opadanje plodova, preporučuje se da se u drugoj polovini maja primeni treća prihrana azotnim đubrivom. U ovom periodu đubri se sa 100 kg/ha KAN-a.
Postoji mogućnost primene hormonskih preparata kako bi se podstakao bolji rast ploda i smanjilo opadanje. Međutim, ova praksa je složena i retko se primenjuje. Ako se koristi, neophodno je da to bude pod stručnim nadzorom kako bi se izbegle eventualne štetne posledice.
U pojedinim godinama, prirodno opadanje plodova doprinosi regulisanju rodnosti i postizanju boljeg kvaliteta plodova.