Jabuka

SADNICE JABUKE

Opis jabuke:

Za uzgoj jabuke je značajnije više vlažno nego suvo podneblje, mada se ona kao voćka prilagodila različitim geografskim i klimatskim uslovima. Ipak za jabuku su najbolja plodna, umereno vlažna i duboka zemljišta. Za uspešan rast ove voćke kao i za njenu produktivnos u rađanju važne su obilne padavine u zimskom periodu i dvoljna količina padavina u vegetaciji izuzev u periodu cvetanja kada postoje uslovi za zarazu čadjavom krastavošću i opsanost od mogucnosti slabe oplodnje.
Za jabuku su najbolja osunčana i promajna mesta, bez jakih, suvih i hladnih vetrova pogotovu u vreme cvetanja. Ako su voćke u nekoj zaseni obojenost plodova i kvalitet nece biti zadovoljavajući.
Jabuka teže podnosi jake letnje vrućine, dok je na zimske mrazeve u osnovi otporna. Osetljiva je na slane i pozno prolećne mrazeve u kretanju vegetacije. A posebno u periodu cvetanja sto moze značajno da utiče na rod. Ova osetljivost na pozne mrazeve je najizraženija kod sorti najranijeg perioda cvetanja. Neke sorte jabuke su osetljive i na rane jesenje mrazeve pri čemu moze doći do oštećenja vrhova lastara (Zlatni I Ružičasti delišes). Koren jabuke moze biti generativnog porekla (iz semena).ili vegetativnog (iz adventivnog pupoljka). Najveći deo korenove mase (oko 70%), nalazi se na dubini do 30 cm i razvija se u širinu obima krune, a kod starijih voćaka i prelazi širinu obima krune, tako da je u povoljnim uslovima nege stariji jabučnjak po celoj površini prožet žilama. Koren generativnog porekla znatno dublje prodire u zemlju od korena vegetativnog porekla. Jabuka nepovoljno reaguje na višak azota u zemljištu, dok su joj potrebe za kalijumom izražene. Preporučuje se komleksno đubrivo koje se naziva jabukan sa sledećim odnosima hraniva: NPK 8: 4: 20.

Jabuka je u suštini samobesplodna voćka izuzev nekih sorti koje u veoma povoljnim uslovima i nege mogu dati plodove samooprašivanjem i to u ograničenim količinama. Međusobno oprašivanje mnogome zavisi od klijavosti polena pri cvetanju, sto je klijavost polena slabija to je voćka lošiji oprašivac i obrnuto. Ako je jabuka diploidna moraju se obezbediti bar još jedna sorta oprašivač u blizini, dok se za triploidne sorte mora obezbediti prisustvo od najmanje dve sorte dobrih oprašivača.  Navešćemo nazive sorti koje su dobri oprašivači: Ajdared, Ružicasti i Zlatni delišes, Starkrimson, Džems griv. Mantet, Bdimka , Šumatovka, Šampanjska renata, Greni smit, Lepocvetka, Astrahan crveni i tako dalje. U nekim slučajevima sorta dobra oprašivač ne može oploditi sortu koja od nje vodi poreklo. Na primer: Sorta Džonagold je nastala ukrštanjem roditelja i to Zlatnog delišesa i Jomatana, tako da Zlatni delišes iako je dobar oprašivač ne može oprašiti sortu Džonagold jer su istog porekla.
Sorte jabuke loši oprašivači: Kloz, Kolačara, Crvena i stndardna Boskovka, Džonagold, Timočanka, Starking, Mucu…
Najpoznatije štetočine jabuke su: jabukin smotavac, jabukin surlaš, jabukin cvetojed, jabukin moljac, smotavac pupoljka, staklokrilac, jabukina osa, kalifornijska štitasta vaš, lisne vaši, jabukina krvava vaš, pregljevi (grinje), voćne pipe, nematode, glodari ( zečevi, poljski miševi, voluharice) itd.
Najpoznatije bolesti jabuke: Čađava krastavost, pepelnica, plamenjača, kruške i jabuke, bakteriozni rak jabuke, viroze, mikroplazmoze, metličavost, gumasto drvo itd.
Bolesti skladištenja: jonatanove pege, gorke pege, plutaste pege, ožegotine , posmeđivanje pokožice, plare, brašnjivost, staklavost, gorka trulež, trulež semene kućice i td.
Podloge za jabuke mogu biti generativnog i vegetativnog porekla.

Generativne podloge se dobijaju iz semena šumskih divljih jabuka pri cemu treba imati u vidu da postoji veliki broj divljaka koje se razlikuju po bujnosti, rodnosti i otpornosti na bolesti pri čemu se mora voditi računa pri izboru divljih jabuka za generativne podloge. Pošto ove podloge daju bujna stabla sve ređe se koriste u praksi.
Vegetativne podloge su dobijene selekcionisanjem u voćarskim institutima u svetu i imaju otpornosti na bolesti, ujednačen rast, dugovečnost, otpornost na sušu i mraz, dobar afinitet ( srastanje) pri kalemljenju i željenu bujnost.
Vegetativne podloge za jabuku se dele po bujnosti na: slabobujne, srednje bujne, bujne i vrlo bujne.
Najpoznatije podloge i najviše raširene kod nas i u svetu su:
-Ist maling, označene slovom M i arapskim brojem I
-Maling merton, označene slovima MM I arapskim brojevima od 101 do 115
Slabobujne podloge: M 9, M 26, M 27.
Srednje bujne podloge: M 2, M 4, M 7, MM 104 i MM 106
Bujne podloge: M 11, MM 109, MM 111 i sejanac divlje jabuke.
Veoma bujne podloge: M 16 i M 25.
Za podizanje savremenih plantažnih zasada kod nas najviše se preporučuju podloge:M 9, M 26 i MM 106. Podloge M 9 i M 26 su podloge za gustu sadnju bez koje nema intenzivne proizvodnje. Na žalost ove dve podloge se slabo ukorenjavaju, pa je neophodno obezbediti im naslon u toku čitavog života što poskupljuje proizvodnju. U zadnje vreme se pokušava kalemljenjem preko posrednika da reši ovaj problem. Na srednje bujnu ili bujnu podlogu koja ima razvijen koren kao posrednik se kalemi slabobujna podloga, a na nju željena plemenita sorta. Mala su iskustva u ovakvom rešavanju problema ukorenjavanja, pa se nalaže opreznos u njegovom korišćenju.

Orijentaciona rastojanja pri zasnivanju zasada bezvirusnim kalemovima jabuke u zavisnosti od uzgojnog oblika i bujnosti sorti i podloga:

Oblik krune Bujnost sorte Podloga Razmak
Poboljš. piramida bujna sejanac div. 7×6 m
Poboljš. piramida slabo bujna sejanac div. 5.5×4.5 m
Kosa palmeta bujna sejanac div. 5.5×4.5 m
Kosa palmeta slabo bujna sejanac div. 4.5×3.5 m
Vretenasti žbun bujna M 9 4×1.8 m
Vretenasti žbun slabo bujna M 9 4×1.2 m
Vitko vreteno bujna M 9 3.8×1.6 m
Vitko vreteno slabo bujna M 9 3.8×1.1 m
Vretenasti žbun bujna M 26 4×2.1 m
Vretenasti žbun slabo bujna M 26 4×1.6 m
Vitko vreteno bujna M 26 3.8×1.8 m
Vitko vreteno slabo bujna M 26 3.8×1.4 m
Pilar slabo bujna M 26 3.0×1.0 m

U koloni “Razmak ” prvi broj označava rastojanje između redova, a drugi rastojanje između kalemova u redu.

Sorte jabuka i njhove osobine:

ZLATNI DELIŠES – Plod srednje krupan do krupan, mase od 120-200g konicnog obliak,pokozica zelenozuta u skladistu prelazi u slamastozutu. Meso zuto,slatko,desertno,ali ne bas sjajnog ukusa zbog dominacije secera nad kiselinama. Plod osetljiv na transport. Sazreva u drugoj polovini septembra. Kao stablo u pocetku je bujan kasnije pod rodom srednje bujan. Cveta srednje pozno. Cvet otporan na mraz osetljiv je na cadjavu krastavost, viruse,mikroplazme, rdjastu mrezavost pokozice. Kod nas se dosta gaji plantazno,jedna od vodecih sorti. Osetljiv je na prskanje preparatima na bazi S i CU. Rano prorodi i obilno radja na podlogama M9 i M26 kao i na MM106. Diploidna je sorta,dobar oprasivac a nju oprasuju: Ajdared,Akane,Gloster,Greni smit,Jonatan,Melroz, Ricared. Plodovi se proredjuju. Postoje mutanti i sper-tipovi Zlatni delises Klon “B”.


RED ČIF – Poreklom je iz SAD. Plodovi su krupni do vrlo krupni. Plod je izdužen, pokriven crvenom bojom, u punoj zrelosti do tamno crvene boje. Meso ploda je zelenkasto – belo, hrskavo. Vrlo je slatka, aromatična i sočna sorta. Vreme zrenja (berbe) je prva polovina septembra. Čuva se od septembra do aprila ULO atmosferi (ekstremno nizak nivo kiseonika).


GRENI SMIT (AUSTRALIJA) – Plod je krupan, zarubljenokupast, mase oko 200g. Pokozica debela, cvrsta, zelena sa krupnim belim tackama. Meso je cvrsto, rskavo, socno, belicasto, slatkonakiselo, osvezavajuce slabe arome,osrednjeg kvaliteta. Sazreva u drugoj polovini X meseca. Stablo srednje bujno do bujno. Cveta pozno i dugo i ima veoma du period vegetacije. Otporna sorta na mrazeve, umereno osetljiva na cadjavu krastavost i pepelnicu,otporna na plamenjacu,udare gradaosetljiva ja na viruse i mikroplazme. Sa bezvirusnim kalemovima i podlogama M9 i M27 pogodna za zasnivanje gustih zasada ,gde rano prorodi i radja veoma dobro i redovno. Diploidna je sorta i dobar oprasivac a nju oprasuju: Spartan, Gloster, Jonatan, Ruz i Zl delises, Ricared, Ajdared, Melroz. Plod se cuva do februara,
meso ploda sklono slatkavosti.


RIČARED (S.A.D.) – Plod srednje krupan do krupan, zarubljenokupast, boja pokožice svetlozelena do bledožuta, jarkocrvena boja pokriva celu površinu ploda. Meso žuckasto, sočno, sladunjavo i aromatično. Ričared ima nejkvalitetnije plodove u grupi Ruž delišesa.
Sazreva u drugoj polovini IX meseca. Bujno stablo naročito u prvim godinama. Cveta srednje rano i kratko. Osetljiv je na zimske i prolećne mrazeve. č. krastavost, nedostatak Mg, Mn i Zn, gušenje korena, a otporan je na pepelnicu. Dobre rezultate daje na podlogama M 9 i M 26, plodnom zemljištu i pri visokoj agrotehnici rađa vrlo dobro. Diploidna sorta, oprašuju ga: Akane, Jonatan, Zl delišes, Merloze, Ajdared, Greni smit. U hladnjači se čuva do aprila. Na trzištu postiže povoljnu cenu.


AJDARED (S.A.D.) – Plod je krupan loptastokolačast, pokožica žuto zelena prekrivena većim delom sa privlačnim crvenilom. Meso čvrsto, sočno, beličasto, vinastonakiselo, kvalitetno. Plod dobro podnosi rukovanje i transport odležavanjem dobija na sočnosti i ukusu. Sazreva krajem IX početkom X meseca. Stablo je do srednje bujno, srednje rano cveta pogodna za formu vretenast žbun. Cvet je osetljiv na pozni mraz. Dosta je osetljiva na pepelnicu, srednje osetljiva na plamenjaču, otporna na čadjavu krastavost. Moguća pojava jonatanovih pega. Jedna od vodećih i ekonomski značajnih sorti kod nas. Uvek ima dobru tržišnu cenu, Na podlogama slabe i srednje bujnosti (M 9, M 26, MM 106) uz dobru negu daje visoke i redovne prinose. Dobar je oprašivac mnogih sorti, a njega oprašuju: Koks, Oranž, Jonatan, Čadel, Ričared, Starking, Zlatni delišes, Merloz, Greni smit, Gloster. Na rano obranim plodovima može se javiti posmeđivanje pokožice. Plod ne otpada.


MUCU (JAPAN) – Plod krupan do vrlo krupan, zarubljenokupast mase oko 180-360 g. liči na zlatni delišes, ali je daleko kvalitetniji. Pokožica je žutozelena, pojedini plodovi na sunčanoj strani imaju blago rumenilo. Meso čvrso, sočno, slatkonakiselo. Sazreva krajem IX početkom X meseca. Stablo je bujno širokopiramidalne krune, cveta srednje pozno. Osetljiva je na zimske mrazeve čadjavu krastavost , plamenjaču a otporna na pepelnicu i sušu. Triploidna je sorta uz najmanje dva oprašivaca pored sebe, rano prorodi i redovno i obilno radja. Pošto je bujna koristi slabo bujne podloge M 9 i M 27. Oprašivači: Koks oranž, Merloz, Greni smit, Jonatan, Ruž. delišes, Starking, Starkrimson, Ajdared i Greni smit.


KOLAČARA (NEPOZNATO POREKLO) B.Z.H. – Plod srednje krupan kolačastog (pljosnatog) oblika, mase oko 120-150g. pokožica tanka, sjajna, masna zelene boje koja zrenjem prelazi u žutu. Veci deo ploda prekriven jarkocrvenim prugama i mrkim tačkicama. Meso belo, čvrsto, kiselo, blago aromaticno, pogodno u ishrani dijabeticara. Sazreva polovinom X meseca. Bujna je i dugovečna retke i loptaste krune, srednje rano cveta, ima krupne, bele cvetove. Otporna je prema zimskim mrazevima, a vrlo osetljiva na č. krastavost, zreli plodovi lako otpadaju. Ima slabo klijav pollen, triploidna je, treba joj dva oprašivača od sledećih: Zlatna parmenka, Jonatan, Ruž delišes. Sklona je naizmeničnom radjanju. Kod nas je još uvek dosta rasprostranjena. Plodovi se čuvaju do aprila.


ČAČANSKA POZNA – Plod krupan, loptastokolacast. Mase oko 210g. Pokozica u berbi zelenozuta a preko 80% ploda prekriveno intenzivnim crvenilom. Meso bledozuto, cvrsto,socno, vinastokiselo, aromaicno i ukusno. u cuvanju se poboljsava kvalitet ploda. Transportabilna. Sazreva krajem IX i pocetkom X meseca. Stablo je bujno cveta srednje pozno blago se orezuje. Nije osetljiva na cadjavu krastavost i pepelnicu. Umereno osetljiva na mraz. Ima pojave gorkih pega. Na slabobujnim podlogama M9 i M26 umereno radja. Bolje rezultate daje na plodnoj zemlji i vecoj nadmorskoj visini. Dobro je oprasuju Zlatni delises,Jonatan i Melroz.


ČADEL – Sorta Cacanske selekcije. Plod srednje krupan do krupan, loptastokupast. Pokozica u berbi zutozelena, prekrivena prugastom svetlocrvenom bojom po skoro celoj povrsini ploda. Meso svetlozuto, vinastonakiselo aromaticno, desrtno, kvalitetno. Dobro podnosi manipulacije. Vreme zrenja je treca dekada IX meseca. Srednje je bujna sorta, cveta srednje rano. Umereno je osetljiva na cadjavu krastavost i pepelnicu. Dobro radja, cuva se do aprila. Na podlogama M9 i M26 i u obliku vretenastog zbuna pogodna za gustu sadnju. Dobro je oprasuje ajdared. Zbog dobrih odlika ova nasa zimska sorta zasluzuje paznju.


MELROZ – Plod je krupan izduzenokolacast,blagorebrast. Pokozica ploda je glatka, elasticna, zutozelena. Na suncanoj strani dopunska crvena boja ciji intenzitet zavisi od podloge, nadmorske visine i osuncanosti. Meso je bledozuto, cvrsto,socno, slatkonakiselo. Sazreva krajem IX pocetkom X meseca. Stablo je do srednje bujno,srednje pozno do pozno cveta. Cvet je relativno otporan prema poznim mrazevima, a list i plod srednje otporni na cadjavu krastavost, pepelnicu i plamenjacu. Plod je osetljiv na gorke pege. Veoma je rodna, a plodovi lako otpadaju pred berbu. Ako se ne cuva u povoljnim uslovima plod brzo brasnjavi. Na podlogama slabije bujnosti M9 i M27 pogodna za gustu sadnju. Diploidna je. Oprasuju je: Zlatni delises, Koks oranz, Ajdared i Greni smit. Plod se cuva u hladnjacama do kraja maja na temperaturi od 2-3 do marta.


JONAGOLD – Pogodna je za nize i srednje terene. Spada medju najkasnje sorte. Plodovi su krupni i vrlo krupni, crvene boje, veoma dobrog ukusa. Odlicne rodnosti. Mnoge sorte su dobijene od nje.


JONAGORED – Visoko kvalitetna sorta a nastala je kao mutacija od sorte Jonagold. Postoji veliki broj klonova i kolor verzija.


JONATAN – Plod srednj krupnoce,loptasto konican, blago rebrast, privlacan. Pokozica tacna, bledozelena, znatan deo povrsine prekriven crvenilom slabijeg intenziteta od Crvenog jonatana. Meso bledozuto, vinastokiselo izvrsno. Dobro podnosi prevoz. Bere se polovinom Septembra 3-4 dana posle Crvenog jonatana. Stablo umereno bujno redovno se orezuje, srednje pozno cveta. Manje osetljiv na cadjavu krastavost,osetljiv na pepelnicu i gorke pege. Zecevi i glodari zimi rado napadaju koru drveta. Rodnost kao kod Crvenog jonatana rano prorodi redovno i obilno radja podloge M9, M26, MM106, A2. Lisce i mladari osetljivi na pepelnicu,plod na gorke pege. Oprasivaci: Ajdared, Ricared, Melroze, Greni smit, Zl. delises


CRVENI JONATAN (JONARED) – Mutant Jonatana. Plod srednje krupan Loptasto konican prekriven po celoj povrsini jarkim crvenilom, privlacan. Meso bledozuto,cvrsto,socno,vinasto kiselo,aromaticno,veoma kvalitetno. Bere se kada pokozica dobije bledozelenu boju. Dobro podnosi transport.Bere se polovinom avgusta 3-4 dana pre Jonatana. Stablo umereno bujno,srednje poznog cvetanja. Ostro se reze. Manje osetljiv na cadjavu krastavost,osetljiv na pepelnicu i gorke pege,otporan na mraz. Rano prorodi,redovno i obilno radja podloge iste kao i kod Jonatana. Oprasivaci: Ajdared,Ricared,Melroze,Greni smit,Dzems griv,Koks oranz,Spartan,Zl delises. Dobar je oprasivac. Trazi dobru negu i zastitu od pepelnice.


RUŽIČASTI DELIŠES – Plod srednje krupan do krupan, Zarubljenokupasti, mase od 135-200g. Pokozice ruzicaste. Meso zuckasto,sladunjavo specificne arome. Plodovi grupisani u grozdove. U obicnim uslovima brzo brasnjave. U hladnjaci se cuva do marta. Dobro podnosi rukovanje i prevoz. Sazreva u drugoj polovni septembra. Stablo je bujno posebno u prvim godinama. Cveta srednje rano i kratko. Osetljiv je na zimske i prolecne mrazeve, cadjavu krastavost, nedostatak Mg,Mn i Zn,gusenje korena, a otporan na pepelnicu. Meso ploda sklono slatkavosti. Postoje mutanti Ruzicastog delisesa boljih osobina. Oprasivaci: Zl delises, Jonatan, Akane, Melroze, Greni smit. Gaji se na slabobujnim podlogama.


GLOSTER (NEMAČKA) – Plod krupan do vrlo krupan mase od 180-260 g zarubljenokupastog oblika slična je Ričaredu. Pokožica svetlo zelena, u berbi svetlo žuta, veći deo ploda prekriven ružicastom svetlocrvenom bojom, meso bledožuto, sočno, slatko, blagonakiselo, aromatično. Sazreva polovinom IX meseca. Bujna je uskopiramidalne krune, cveta srednje rano i dugo. Osetljiv je na č. krastavost, posmedjivanje pokožice, srednje osetljiv na plamenjaču, otporan na pepelnicu i mraz. Na slabobujnim podlogama M 9 i M 27 moze da rodi i do 40t/ha. Ponekad rađa naizmenično (alternativno). Rezidbom sprečavati jačanje vrsne krune. Oprašuju ga: Elstar, Akane,Jonatan,Ričared, Spartan, Merloze, Greni smit, Zlatni delišes.


GOLD STAR – Vrlo kvalitetna sorta jabuke. Plod krupan do vrlo krupan, oko 220g. Zelenkasto-zute boje,ponekad na obrazu narandzast boje. Sazreva kad i Zlatni delises. Pogodna je za srednje i vislje terene.Otporna na krastavost. Dobar je oprašivač.


LUNA – Podseca na Zlatni delises, meso je socno i jako aromaticno. U skladistenju ima tendenciju uvenuca plodova. Otporna je na krastavost. Pogodna je u toplijim i srednjim terenima.


TOPAZ – Češka je sotra, spada u novije. Kasnija je jabuka umerene rodnosti, krupnih, crvenih, atraktivnih plodova, nakiselog ukusa. Otporna je na krastavost i pepelnicu jabuke.


ŠAMPION – Češka je sorta odlicnog ukusa. Uklapa se u svim oblastima posebno na vecim nadmorskim visinama. Plodovi su krupni crvene boje.


SIRIJUS – Ceska sorta visokog kvaliteta. Srednje rana sorta radja obilno i redovno, plodovi su srednje velicine, zelenkasto-zute do zute boje. Meso je cvrsto i veoma socno,topi se, jako aromaticno, odlicnog ukusa. Plodovi se dobro cuvaju. Sorta je otporna na krastavost i blago osetljiva na budj. Pogodna je za tople i srednje pozicije.


SELENA – Ceska sorta. Odlikuje se dobrim ukusom i atraktivnim izgledom. Otporna na krastavost.


RED TOP – Klon Crvenog delišesa, jesenja je sorta. Jedna je od najpoznatijih američkih sorti. Plod je izvanrednog kvaliteta, spada u vodeće svetske sorte. Ukus je sladak i umereno blag sa hrskavim i sočnim mesom, visokim sadržajem šećera i niskim postotkom kiselina. Plodovi su veliki do vrlo veliki (180-250 gr.). 88% površine ploda prekriveno je tamno crvenom bojom.

Naš sadni materijal zasadjen u Pirotu

Sadnice jabuka, sadnja 2014.

Sadnice jabuka, sadnja jesen 2013.

Solarno napajanje za navodnjavanje voćnjaka.

Oprašivanje jabuke

U voćarstvu polinacija (prenošenje polena na žig tučka) se vrši spontano, dodirom žiga ili posredništvom različitih prenosilaca, kao što su vetar (anemofilija kod oraha, leske i kestena), insekti (entomofilija kod većine voćnih vrsta) i  čovek (u eksperimentima – homofilija). Cvet i polen pojedinih vrsta voćaka su prilagodjeni načinu oprašivanja. Tako je polen anemofolnih biljaka lakši i suv, pa ga vetar lako prenosi a kod entomofilnih je lepljiv i teži, pa se zadržava na telu insekta. Pored toga, u jednoj anteri anemofilnih voćaka ima i po 20.000 polenovih zrna, a kod entomofilnih 1.000-2.000.  Medju skoro 20.000 vrsta insekata vrsta insekata koje oprašuju voćke, najviše se ističe medonosna pčela. Ona živi u pčelinjim društvima a po lepom vremenu odlazi i po 3 km od košnice. Pri svakom izletu pčela poseti oko 70 cvetova. Na njenom maljavom telu se često nalazi i do 100.000 polenovih zrna. Zbog toga je za uspešno oprašivanje voćaka neophodno da se u vreme cvetanja u voćnjacima nalaze po 2 košnice na jedan hektar.