Sadnice jabuke
Najavljujemo početak prodaje sadnica jabuke za sezonu 2023/24. U ponudi imamo širok asortiman sorti, uključujući Zlatni Deliš, Crveni Deliš, Greni Smit, Ajdared, Red Čif i druge. Sve sadnice su kalemljene i imaju sertifikat. Cena sadnice je 150 dinara. Za veće količine moguć je dogovor oko cene.
Napomena: Sadnice se mogu poručiti i pre početka sezone, a isporuka sadnica će se vršiti od 15. oktobra 2023. godine.
Uzgoj jabuke
Navešćemo nazive sorti koje su dobri oprašivači: Ajdared, Ružicasti i Zlatni delišes, Starkrimson, Džems griv. Mantet, Bdimka , Šumatovka, Šampanjska renata, Greni smit, Lepocvetka, Astrahan crveni i tako dalje. U nekim slučajevima sorta dobra oprašivač ne može oploditi sortu koja od nje vodi poreklo. Na primer: Sorta Džonagold je nastala ukrštanjem roditelja i to Zlatnog delišesa i Jomatana, tako da Zlatni delišes iako je dobar oprašivač ne može oprašiti sortu Džonagold jer su istog porekla.
Bolesti
Najpoznatije štetočine jabuke su: jabukin smotavac, jabukin surlaš, jabukin cvetojed, jabukin moljac, smotavac pupoljka, staklokrilac, jabukina osa, kalifornijska štitasta vaš, lisne vaši, jabukina krvava vaš, pregljevi (grinje), voćne pipe, nematode, glodari ( zečevi, poljski miševi, voluharice) itd.
Najpoznatije bolesti jabuke: Čađava krastavost, pepelnica, plamenjača, kruške i jabuke, bakteriozni rak jabuke, viroze, mikroplazmoze, metličavost, gumasto drvo itd.
Bolesti skladištenja: jonatanove pege, gorke pege, plutaste pege, ožegotine , posmeđivanje pokožice, plare, brašnjivost, staklavost, gorka trulež, trulež semene kućice i td.
Zemljište
Sadnice jabuke traže više vlažno nego suvo podneblje, mada se jabuka kao voćka prilagodila različitim geografskim i klimatskim uslovima. Ipak za sadnice jabuke su najbolja plodna, umereno vlažna i duboka zemljišta. Za uspešan rast ove voćke kao i za njenu produktivnos u rađanju važne su obilne padavine u zimskom periodu i dvoljna količina padavina u vegetaciji izuzev u periodu cvetanja kada postoje uslovi za zarazu čadjavom krastavošću i opsanost od mogucnosti slabe oplodnje. Za jabuku su najbolja osunčana i promajna mesta, bez jakih, suvih i hladnih vetrova pogotovu u vreme cvetanja. Ako su voćke u nekoj zaseni obojenost plodova i kvalitet nece biti zadovoljavajući.
Jabuka teže podnosi jake letnje vrućine, dok je na zimske mrazeve u osnovi otporna. Osetljiva je na slane i pozno prolećne mrazeve u kretanju vegetacije. A posebno u periodu cvetanja sto moze značajno da utiče na rod. Ova osetljivost na pozne mrazeve je najizraženija kod sorti najranijeg perioda cvetanja. Neke sorte sadnice jabuke su osetljive i na rane jesenje mrazeve pri čemu može doći do oštećenja vrhova lastara (Zlatni I Ružičasti delišes). Koren sadnice jabuke moze biti generativnog porekla (iz semena).ili vegetativnog (iz adventivnog pupoljka). Najveći deo korenove mase (oko 70%), nalazi se na dubini do 30 cm i razvija se u širinu obima krune, a kod starijih voćaka i prelazi širinu obima krune, tako da je u povoljnim uslovima nege stariji jabučnjak po celoj površini prožet žilama.
Koren generativnog porekla znatno dublje prodire u zemlju od korena vegetativnog porekla. Jabuka nepovoljno reaguje na višak azota u zemljištu, dok su joj potrebe za kalijumom izražene. Preporučuje se komleksno đubrivo koje se naziva jabukan sa sledećim odnosima hraniva: NPK 8: 4: 20.
Podloge
Generativne podloge se dobijaju iz semena šumskih divljih jabuka pri cemu treba imati u vidu da postoji veliki broj divljaka koje se razlikuju po bujnosti, rodnosti i otpornosti na bolesti pri čemu se mora voditi računa pri izboru divljih jabuka za generativne podloge. Pošto ove podloge daju bujna stabla sve ređe se koriste u praksi. Vegetativne podloge su dobijene selekcionisanjem u voćarskim institutima u svetu i imaju otpornosti na bolesti, ujednačen rast, dugovečnost, otpornost na sušu i mraz, dobar afinitet ( srastanje) pri kalemljenju i željenu bujnost.
Vegetativne podloge za jabuku se dele po bujnosti na: slabobujne, srednje bujne, bujne i vrlo bujne.
Najpoznatije podloge i najviše raširene kod nas i u svetu su:
- Slabobujne podloge: M 9, M 26, M 27.
- Srednje bujne podloge: M 2, M 4, M 7, MM 104 i MM 106
- Bujne podloge: M 11, MM 109, MM 111 i sejanac divlje jabuke.
- Veoma bujne podloge: M 16 i M 25.
Za podizanje savremenih plantažnih zasada sadnica jabuke kod nas najviše se preporučuju podloge:M 9, M 26 i MM 106. Podloge M 9 i M 26 su podloge za gustu sadnju bez koje nema intenzivne proizvodnje. Na žalost ove dve podloge se slabo ukorenjavaju, pa je neophodno obezbediti im naslon u toku čitavog života što poskupljuje proizvodnju. U zadnje vreme se pokušava kalemljenjem preko posrednika da reši ovaj problem. Na srednje bujnu ili bujnu podlogu koja ima razvijen koren kao posrednik se kalemi slabobujna podloga, a na nju željena plemenita sorta. Mala su iskustva u ovakvom rešavanju problema ukorenjavanja, pa se nalaže opreznos u njegovom korišćenju.
Rastojanja pri sađenju jabuke
| Oblik krune | Bujnost sorte | Podloga | Razmak |
|---|---|---|---|
| Poboljš. piramida | bujna | sejanac div. | 7×6 m |
| Poboljš. piramida | slabo bujna | sejanac div. | 5.5×4.5 m |
| Kosa palmeta | bujna | sejanac div. | 5.5×4.5 m |
| Kosa palmeta | slabo bujna | sejanac div. | 4.5×3.5 m |
| Vretenasti žbun | bujna | M 9 | 4×1.8 m |
| Vretenasti žbun | slabo bujna | M 9 | 4×1.2 m |
| Vitko vreteno | bujna | M 9 | 3.8×1.6 m |
| Vitko vreteno | slabo bujna | M 9 | 3.8×1.1 m |
| Vretenasti žbun | bujna | M 26 | 4×2.1 m |
| Vretenasti žbun | slabo bujna | M 26 | 4×1.6 m |
| Vitko vreteno | bujna | M 26 | 3.8×1.8 m |
| Vitko vreteno | slabo bujna | M 26 | 3.8×1.4 m |
| Pilar | slabo bujna | M 26 | 3.0×1.0 m |
Prvi broj označava rastojanje između redova, a drugi između voćaka u redu.
Kalkulator broja sadnica
Izračunavanje broja sadnica jabuke potrebnih za sadnju po hektaru na osnovu površine parcele i rastojanja prilikom sadnje.
Sorte jabuka i njhove osobine
ZLATNI DELIŠES
Plod je srednje krupan do krupan, mase od 120-200g, koničnog oblika, kožica je zelenožuta i u skladištu prelazi u slamastožutu boju. Meso je žuto, slatko, desertno, ali ne baš sjajnog ukusa zbog dominacije šećera nad kiselinama. Plod je osetljiv na transport. Sazreva u drugoj polovini septembra. Kao stablo, u početku je bujno, kasnije pod rodom srednje bujno. Cveta srednje pozno. Cvet je otporan na mraz, ali osetljiv je na čadjavu krastavost, viruse, mikroplazme i rdjastu mrežavost kože. Kod nas se dosta gaji plantažno i jedna je od vodećih sorti. Osetljiv je na prskanje preparatima na bazi S i CU. Rano prorodi i obilno rađa na podlogama M9 i M26, kao i na MM106. Diploidna je sorta, dobar oprašivač, a oplođuju je sadnice jabuke: Ajdared, Akane, Gloster, Greni Smit, Jonatan, Melroz, i Ricared. Plodovi se proređuju. Postoje mutanti i specijalni tipovi Zlatnog delišesa, kao što je Klon "B".
CRVENI DELIŠES
Plod srednje krupan do krupan, zarubljenokupast, mase od 135-200 g. Kožica ružičasta. Meso žućkasto, sladunjavo specifične arome. Plodovi grupisani u grozdove. Uobičajenim uslovima brzo potamni. U hladnjaku se čuva do marta. Dobro podnosi rukovanje i prevoz. Sazreva u drugoj polovini septembra. Stablo je bujno, posebno u prvim godinama. Cveta srednje rano i kratko. Osetljiv je na zimske i prolećne mrazeve, krastavost kore, nedostatak Mg, Mn i Zn, gušenje korena, ali otporan na pepelnicu. Meso ploda sklono je slatkoći. Postoje mutanti Ružičastog delišesa sa boljim osobinama. Oprašivači ove sadnice jabuke su Zlatni delišes, Jonatan, Akane, Melroze, Greni Smit. Sadnice jabuke ove sorte se gaje na slabobujnim podlogama.
RED ČIF
Poreklom je iz SAD-a. Plodovi su krupni do vrlo krupni. Plod je izdužen, pokriven crvenom bojom, a u punoj zrelosti tamno crvene boje. Meso ploda je zelenkasto-belo i hrskavo. Vrlo je slatka, aromatična i sočna sorta. Vreme zrenja (berbe) je prva polovina septembra. Čuva se od septembra do aprila u ULO atmosferi (sa ekstremno niskim nivoom kiseonika).
GRENI SMIT
Plod je krupan, zarubljeno-kupast, mase oko 200 g. Pokožica je debela, čvrsta, zelena sa krupnim belim tačkama. Meso je čvrsto, hrskavo, sočno, beličasto, slatko-na-kiselo, osvežavajuće slabe arome, srednjeg kvaliteta. Sazreva u drugoj polovini X meseca. Stablo je srednje bujno do bujno. Cveta pozno i dugo i ima veoma dug period vegetacije. Otporna je sorta na mrazeve, umereno osetljiva na čadjavu krastavost i pepelnicu, otporna na plamenjaču, udare grada, osetljiva je na viruse i mikroplazme. Sa bezvirusnim kalemovima i podlogama M9 i M27 pogodna je za zasnivanje gustih zasada, gde rano prorodi i rađa veoma dobro i redovno. Diploidna je sorta i dobar oprašivač, a nju oprašuju: Spartan, Gloster, Jonatan, Ruž i Zlatisuša, Ričared, Ajdared, Melroz. Plod se čuva do februara, meso ploda je sklonoslatkavosti.
RIČARED
Plod srednje krupan do krupan, zarubljeno-kupast, boja kožice svetlozelena do bledožuta, jarkocrvena boja prekriva celu površinu ploda. Meso žućkasto, sočno, slatkasto i aromatično. Ričared ima najkvalitetnije plodove u grupi Ruž delišes. Sazreva u drugoj polovini IX meseca. Bujno stablo, naročito u prvim godinama. Cveta srednje rano i kratko. Osetljiv je na zimske i prolećne mrazeve, često pogođen krastavost, nedostatak Mg, Mn i Zn, gušenje korena, ali je otporan na pepelnicu. Dobre rezultate daje na podlogama M 9 i M 26, plodnom zemljištu i pri visokoj agrotehnici rađa vrlo dobro. Diploidna sorta, oprašuju je sadnice jabuke: Akane, Jonatan, Zlatni delišes, Merloze, Ajdared, Greni smit. U hladnjači se čuva do aprila. Na tržištu postiže povoljnu cenu.
AJDARED
Plod je krupan, loptasto-kolačast, pokožica je žuto-zelena prekrivena većim delom privlačnim crvenilom. Meso je čvrsto, sočno, beličasto, vinasto-na-kiselo, kvalitetno. Plod dobro podnosi rukovanje i transport, a odležavanjem dobija na sočnosti i ukusu. Sazreva krajem IX ili početkom X meseca. Stablo je do srednje bujno, srednje rano cveta, pogodno za formu vretenastog žbuna. Cvet je osetljiv na pozni mraz. Dosta je osetljiv na pepelnicu, srednje osetljiv na plamenjaču, otporan na čadjavu krastavost. Moguća je pojava jonatanovih pega. Jedna je od vodećih i ekonomski značajnih sorti kod nas. Uvek ima dobru tržišnu cenu. Na podlogama slabe i srednje bujnosti (M 9, M 26, MM 106), uz dobru negu, daje visoke i redovne prinose. Dobar je oprašivač mnogih sorti, a njega oprašuju: Koks, Oranž, Jonatan, Čadel, Ričared, Starking, Zlatni delišes, Merloz, Greni Smit, Gloster. Na rano obranim plodovima može se javiti posmeđivanje pokožice. Plod ne otpada.
MUCU
Plod krupan do vrlo krupan, zarubljenog kupastog oblika, mase oko 180-360 g. Liči na zlatni delišes, ali je daleko kvalitetniji. Kožica je žutozelena, pojedini plodovi na sunčanoj strani imaju blago rumenilo. Meso je čvrsto, sočno, slatko-nakiselo. Sazreva krajem IX ili početkom X meseca. Stablo je bujno, široko piramidalne krune, cveta srednje pozno. Osetljiva je na zimske mrazeve, čadjavu krastavost, plamenjaču, ali je otporna na pepelnicu i sušu. Triploidna je sorta, zahteva prisustvo najmanje dva oprašivača u blizini kako bi redovno i obilno rađala. Pošto je bujna, koriste se slabo bujne podloge M 9 i M 27. Oprašivači: Koks oranž, Merloz, Greni Smit, Jonatan, Ruž Delišes, Starking, Starkrimson, Ajdared i Greni Smit.
ČADEL
Sorta Čačanske selekcije. Plod srednje krupan do krupan, loptasto-kupast. Pokožica u berbi žutozelena, prekrivena prugastom svetlocrvenom bojom skoro po celoj površini ploda. Meso svetložuto, vinasto-nakiselo, aromatično, desertno, kvalitetno. Dobro podnosi manipulacije. Vreme zrenja ove sadnice jabuke je treća dekada IX meseca. Srednje je bujna sorta, cveta srednje rano. Umereno je osetljiva na čadjavu krastavost i pepelnicu. Dobro rađa, čuva se do aprila. Na podlogama M9 i M26, i u obliku vretenastog zbuna, sadnice jabuke ove sorte su pogodne za gustu sadnju. Dobro je oprašuje ajdared. Zbog dobrih osobina, ova naša zimska sorta zaslužuje pažnju.
MELROZ
Plod je krupan, izduženokolasta, blagorebrasta. Kožica ploda je glatka, elastična, žutozelena. Na sunčanoj strani dobija dopunsku crvenu boju čiji intenzitet zavisi od podloge, nadmorske visine i osunčanosti. Meso je bledožuto, čvrsto, sočno, slatko-nakiselo. Sazreva krajem IX ili početkom X meseca. Stablo je srednje bujno, srednje pozno do pozno cveta. Cvet je relativno otporan prema poznim mrazevima, a list i plod su srednje otporni na čadjavu krastavost, pepelnicu i plamenjaču. Plod je osetljiv na gorke pege. Veoma je rodna, a plodovi lako otpadaju pre berbe. Ako se ne čuva u povoljnim uslovima, plod brzo brašnjava. Na podlogama slabije bujnosti M9 i M27 pogodna je za gustu sadnju. Diploidna je. Oprašuju je: Zlatni delišes, Koks oranž, Ajdared i Greni Smit. Plod se čuva u hladnjačama do kraja maja na temperaturi od 2-3 stepena Celzijusa do marta.
JONAGOLD
Pogodna je za niže i srednje terene. Spada među najkasnije sorte. Plodovi su krupni i vrlo sočni, crvene boje, veoma dobrog ukusa. Odlične je rodnosti. Mnoge sorte su dobijene od nje.
JONATAN
Plod srednje krupnoće, loptasto koničan, blago rebrast, privlačan. Pokožica tačna, bledo zelena, značajan deo površine prekriven crvenilom slabijeg intenziteta od Crvenog Jonatana. Meso bledo žuto, vinsko-kiselo, izvrsno. Dobro podnosi prevoz. Bere se polovinom septembra, 3-4 dana posle Crvenog Jonatana. Stablo umereno bujno, redovno se orezuje, srednje pozno cveta. Manje osetljiv na čadjavu krastavost, osetljiv na pepelnicu i gorke pege. Zečevi i glodari zimi rado napadaju koru drveta. Rodnost, kao kod Crvenog Jonatana, rano prorodi redovno i obilno rađa na podlogama M9, M26, MM106, A2. Lišće i mladari osetljivi na pepelnicu, plod na gorke pege. Oprašivači: Ajdared, Rikared, Melrouz, Greni Smit, Zlatni Delišes.
GLOSTER
Plod krupan do vrlo krupan, mase od 180-260 g, zarubljeno-kupastog oblika, sličan je Ričaredu. Pokožica je svetlo zelena, u berbi svetlo žuta, veći deo ploda je prekriven ružičasto-svetlocrvenom bojom, meso je bledožuto, sočno, slatko, blago nakiselo i aromatično. Sazreva polovinom IX meseca. Bujno je uskopiramidalne krune, cveta srednje rano i dugo. Osetljiv je na čađavost, posmedjivanje pokožice, srednje osetljiv na plamenjaču, otporan na pepelnicu i mraz. Na slabobujnim podlogama M 9 i M 27 može da rodi i do 40 t/ha. Ponekad rađa naizmenično (alternativno). Rezidbom se sprečava jačanje vrsne krune. Oprašuju ga: Elstar, Akane, Jonatan, Ričared, Spartan, Merloze, Greni smit, Zlatni delišes.
TOPAZ
Češka je sorta, spada u novije. Kasnija je jabuka umerene rodnosti, krupnih, crvenih, atraktivnih plodova, nakiselog ukusa. Otporna je na krastavost i pepelnicu jabuke.
Domaće sorte jabuka
BUDIMKA
Naša domaća sorta. Budimka je dugovečna sorta, najbolje joj odgovaraju brdsko-planinska područja, plodna, laka i umereno vlažna zemljišta. Otporna je prema zimskim i poznim prolećnim mrazevima. Relativno je otporna prema prouzrokovaču čađave krastavosti i pepelnice. Bere se sredinom oktobra, a za jelo je dobra u decembru. Stablo je snažno s razvijenom krunom, velike nosivosti i do stupanja u rod raste piramidalno. Bujna je i diploidna sorta. Dobro oprašuje druge sorte, a nju dobro oprašuju Jonatan, Ružičasti i Zlatni Delišes. Kasno prorodi, tek u desetoj godini, a kada prorodi, rađa vrlo obilno i redovno. Stablo od 20 godina starosti može da donese 250-350 kg plodova. Plod je srednje krupan, okruglasto loptast. Pokožica ploda je zelenkasto-žućkasta, a sa sunčane strane bledo ružičasta. Meso je beličasto, čvrsto, slatko i pomalo kiselo. Koristi se za industrijsku preradu, a u manjoj meri i za stonu upotrebu.
KOLAČARA
Plod je srednje krupan, kolačastog (pljosnatog) oblika, mase oko 120-150g. Pokožica je tanka, sjajna, maslinasto zelene boje koja zrenjem prelazi u žutu. Veći deo ploda je prekriven jarkocrvenim prugama i tamnim tačkicama. Meso je belo, čvrsto, kiselo, blago aromatično, pogodno za ishranu dijabetičara. Sazreva polovinom X meseca. Stablo je bujno i dugovečno, sa retkom i loptastom krunom. Srednje rano cveta, ima krupne, bele cvetove. Otporna je prema zimskim mrazevima, ali vrlo osetljiva na čađavost. Zreli plodovi lako otpadaju. Ima slabo klijav polen i triploidna je, pa joj treba dva oprašivača od sledećih sorti: Zlatna parmenka, Jonatan, Ruž delišes. Sklona je naizmeničnom rađanju. Kod nas je još uvek dosta rasprostranjena. Plodovi se čuvaju do aprila.
Naš sadni materijal zasadjen u Pirotu
Oprašivanje jabuke
U voćarstvu polinacija (prenošenje polena na žig tučka) se vrši spontano, dodirom žiga ili posredništvom različitih prenosilaca, kao što su vetar (anemofilija kod oraha, leske i kestena), insekti (entomofilija kod većine voćnih vrsta) i čovek (u eksperimentima – homofilija). Cvet i polen pojedinih vrsta voćaka su prilagodjeni načinu oprašivanja. Tako je polen anemofolnih biljaka lakši i suv, pa ga vetar lako prenosi a kod entomofilnih je lepljiv i teži, pa se zadržava na telu insekta. Pored toga, u jednoj anteri anemofilnih voćaka ima i po 20.000 polenovih zrna, a kod entomofilnih 1.000-2.000.
Medju skoro 20.000 vrsta insekata vrsta insekata koje oprašuju voćke, najviše se ističe medonosna pčela. Ona živi u pčelinjim društvima a po lepom vremenu odlazi i po 3 km od košnice. Pri svakom izletu pčela poseti oko 70 cvetova. Na njenom maljavom telu se često nalazi i do 100.000 polenovih zrna. Zbog toga je za uspešno oprašivanje voćaka neophodno da se u vreme cvetanja u voćnjacima nalaze po 2 košnice na jedan hektar.
| Mesec | Rokovi i norme zalivanja (u mm) | ||||
| maj | 1×50 | ||||
| jun | 1×50 | 1×50 | 2×50 | ||
| jul | 1×50 | 2×50 | 2×50 | 3×50 | 3×50 |
| avgust | 1×50 | 2×50 | 2×50 | 3×50 | 3×50 |
| septembar | 1×50 | 1×50 | 1×50 | ||
| Ukupan nedostatak padavina u mm | 100 | 200 | 300 | 400 | 500 |