Stručnjaci smatraju da se gajenjem višnje u gustom sklopu može povećati prinos po hektaru u odnosu na prosečne vrednosti za 2,5 do 3,5 puta. Ulaganja nisu značajno veća, pa je ovakva proizvodnja isplativa. Rezidba i berba su takođe jednostavnije, brže i jeftinije. Iako je prinos najvažniji pokazatelj, uvođenje gustog sklopa opravdava i kvalitet ploda.
U Srbiji se godišnje proizvede preko 70.000 tona višnje. Prosečan prinos po stablu iznosi osam kilograma, odnosno deset tona po hektaru, što je daleko ispod optimalnog roda dobrog kvaliteta, koji iznosi oko 20 tona po hektaru. Najzastupljenija sorta je “oblačinska”, uglavnom kao izdanačka, dok se spontano raširena “cigančica” pojavljuje u manjoj meri. Krupnoplode sorte poput “hajmanove konzervne”, “reksele” i “šumadinke” obično su kalemljene na divlju trešnju, dok su vegetativne podloge manje zastupljene.
Najčešće se formira piramidalna kruna, ređe polupljosnata vaza, a vrlo retko palmeta ili vitko vreteno. Razmaci sadnje variraju od 6×5 do 4×2,5 metara, što znači da se po hektaru sadi između 333 i 1.000 stabala. Gajenjem novih sorti i primenom odgovarajuće agrotehnike mogu se postići znatno bolji rezultati.
Preporuke za unapređenje proizvodnje
U poslednje vreme preporučuje se uvođenje novih sistema gajenja, uključujući odgovarajuće kombinacije sorti, podloga, razmaka sadnje i oblika krošnje. Ispitivanja sprovedena od strane dr Milisava Mitrovića, dipl. inž. Miladina Blagojevića i dipl. inž. Sanje Radičević iz Centra za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku potvrdila su efikasnost ovakvih pristupa.
U jednom proizvodnom zasadu višnje, podignutom jednogodišnjim sadnicama sa prevremenim grančicama, gajene su sorte “šumadinka”, “reksele” i “ujfehertska grozdasta”. Sadnja je izvedena na četiri metra međurednog razmaka, dok je razmak u redu bio 1,5 ili dva metra, čime je ostvarena gustina od 1.666, odnosno 1.250 stabala po hektaru. Sadnice su kalemljene na podlogu “kolt” i formirane kao vitko vreteno sa visinom debla od 40 cm.
Rezultati ispitivanja
Sve tri sorte su pokazale visok rodni potencijal i kvalitet ploda. Veći prinos po stablu ostvaren je pri većem razmaku u redu, dok je veći prinos po jedinici površine postignut pri manjem razmaku. Na primer, “šumadinka” je pri razmaku od dva metra dala prosečan prinos od 31,8 tona po hektaru, dok je na razmaku od 1,5 metara ostvarila čak 34,4 tone. Prosečna masa ploda iznosila je 7,4–7,48 grama, što ukazuje na zadržavanje visokog kvaliteta.
Sorta “reksele” je ostvarila prinos od 26,4 tone, a “ujfehertska grozdasta” 28,6 tona po hektaru pri manjem razmaku. Masa ploda ovih sorti kretala se između 6,07 i 6,45 grama.
Oštećenja od poznih prolećnih mrazeva u jednom delu istraživanja iznosila su 18–30%, pa bi prinosi bili još veći u normalnim vremenskim uslovima.
Opis sorti
“Ujfehertska grozdasta”
Ova mađarska sorta spontano je nastala kao sejanac. Samooplodna je, redovno i obilno rađa. Sazreva krajem juna ili početkom jula. Plod je okruglasto spljošten, svetlo do tamnocrven, sa sočnim i aromatičnim mesom. Peteljka je duga i delimično crvenkasta. Pogodna je za mehanizovanu berbu, stonu upotrebu i preradu.
“Šumadinka”
Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku 1969. godine ukrštanjem sorti “kereška” i “hajmanova konzervna”. Počinje da rađa već u drugoj godini. Zahteva redovnu rezidbu zbog ogoljavanja grana. Plod je tamnocrven, mase preko šest grama, sa glatkom i sjajnom pokožicom. Meso je sočno, polučvrsto, kiselkastog ukusa i prijatne arome. Sazreva kasnije i veoma je rodna, pogodna za jelo i preradu.
“Reksele”
Nemačka sorta poznata po otpornosti na niske temperature. Samooplodna je, redovno rađa i zahteva rezidbu. Plod je tamnocrven, sa tankom, glatkom i sjajnom pokožicom. Meso je srednje čvrsto, aromatično i nakiselo. Pogodna je za mehanizovanu berbu.