GENERATIVNE PODLOGE
U proizvodnoj praksi kod nas najčešće se koriste generativne podloge: trešnja Vrapčara (Prunus avium L.), Magriva ili Rašeljka (Prunus mahaleb L.), kao i sejanci obične višnje (Prunus cerasus L.). U nekim evropskim zemljama se kao generativne podloge za višnje koriste i sejanci sorti trešnje poput Prunus besseyi (peščana višnja), Prunus serrulata L., Prunus pensylvanica L., i Prunus fructicosa L.
Trešnja Vrapčara (Prunus avium L.)
Sejanci trešnje Vrapčare koriste se u rasadničarstvu kao podloga za kalemljenje sorti trešnje i višnje. Ipak, proizvodnja sejanaca trešnje Vrapčare predstavlja izazov u rasadničkoj proizvodnji. Semenski potencijal sakupljen od selekcionisanih voćaka iz spontane populacije je vrlo neujednačen po svojim biološkim vrednostima, što rezultira relativno malim brojem sejanaca pogodnih za kalemljenje. Klijavost semena je često vrlo niska, a sejanci koji se dobijaju su obično neujednačenog porasta.
Ispitivanja klijavosti semena pokazuju značajno variranje unutar jedne individue. Procenat klijavosti semena trešnje Vrapčare kreće se od 0,0 do 78,52%. Stoga je neophodno vršiti individualnu selekciju i odabirati samo trešnje sa visokom klijavošću semena. Korelacija između klijavosti semena i raznih morfoloških osobina ploda, semenke ili embriona ostaje poseban problem. Na osnovu dosadašnjih istraživanja, nije moguće doneti siguran zaključak. Međutim, može se reći da prosečna masa ploda i semenke, kao i boja i oblik ploda, nisu bitni faktori za klijavost semena.
Za sakupljanje semena za razmnožavanje, neki autori preporučuju voćke sa piramidalnom krunom, svetlom korom i svetlo obojenim plodovima, jer one obezbeđuju zdrave i dugovečne podloge. Idealni materijali za proizvodnju podloga su selekcionisani tipovi trešnje Vrapčare koji se razmnožavaju vegetativno.
Sejanci dobijeni od semena trešnje Vrapčare pokazuju varijacije u pogledu visine na kraju prve vegetacije, a njihova prosečna visina se kreće od 52,0 do 97,6 cm. Seme treba uzimati od kasnijih trešanja sitnog ploda, a nikako od ranih, jer njihovo seme ima slabu klijavost.
Trešnja Vrapčara dobro uspeva na zemljištima sa odličnim fizičkim osobinama, koja su propustljiva, zdrava i imaju dobar vodno-vazdušni režim. Preferira umereno plodna i umereno vlažna zemljišta i ne podnosi zemljišta sa viškom kreča. Ova vrsta ispoljava relativnu otpornost prema mrazu, pa na njoj okalemenije sorte manje stradaju od niskih temperatura.
Magriva – Rašeljka (Prunus mahaleb L.)
Prunus mahaleb je vrsta koja se može naći u različitim staništima, na nadmorskim visinama od 130 do 1.200 m. Najčešće se sreće na karbonatnim zemljištima, ali može dobro uspevati i na silikatnim, ukoliko su ova duboka i rastresita.
Magriva se u prirodi razmnožava samo semenom, a u voćarskoj rasadničkoj proizvodnji takođe se razmnožava isključivo semenom. Ovaj način razmnožavanja nosi određene probleme, kao što su klijavost semena, potpuno dozrevanje, kao i vreme i način stratifikacije semena. Postoje podaci koji ukazuju na razlike između semena različitih voćaka u pogledu dužine stratifikacije i procenta klijavosti. Prema Cvetkoviću i Andonovskom (1974), srednja klijavost semena je oko 19,39%, sa variranjem od 0,0 do 77,9%.
Neki autori su primetili vezu između procenta klijavosti semena i oblika koštice. Ipak, istraživanja Cvetkovića i Andonovskog ukazuju da neka stabla Magrive imaju odličnu klijavost semena, bez obzira na oblik koštice. Oni preporučuju da se izvrši selekcija stabala sa dobrom klijavošću semena, kao i praćenje dužine stratifikacije pre nego što se odrede određene voćke Magrive kao matična stabla za proizvodnju generativnih podloga za sorte višnje i trešnje.
Magriva je botanički bliža višnji nego trešnji. Koristi se kao podloga za višnju na suvljim zemljištima, manje plodnim, ali dovoljno dubokim, kao i na izrazito krečnim zemljištima. Ne podnosi zbijena, kisela, vlažna zemljišta i na njima brzo strada. Otpornija je prema suši.
Sorte okalemenje na Magrivi manje su bujne i imaju kraću dugovečnost, posebno ako su rasađene na vlažnim zemljištima. Dobra rasadnička svojstva Magrive obuhvataju lako i brzo odgajanje sadnica u rastilu, otpornost prema bolestima i štetočinama, kao i toleranciju na krečne i suve zemljišta.
Obična višnja (Prunus cerasus L.)
Obična višnja se koristi kao generativna podloga za višnje. Ima dobar afinitet sa sortama koje su na njoj dugovečnije nego na Magrivi. Nije izbirljiva prema zemljištima i dobro podnosi teška, zbijena i blago alkalna zemljišta.
Peščana višnja (Prunus besseyi L.)
Peščana višnja se koristi u Americi kao generativna podloga za višnje i trešnje. Sorte okalemenje na njoj imaju patuljastu bujnost. Kod nas, međutim, nema praktičnog značaja.
Stepska višnja (Prunus fructicosa L.)
Stepska višnja je niski žbun visine do 2 m. Ima dubok korenov sistem i otpornija je prema mrazevima (izdržava čak i do -50 °C), kao i prema suši. Sorte okalemenje na njoj imaju patuljasti rast.
Sejanci sorti trešnje
U Evropi se kao podloga za višnje i trešnje često koriste sejanci različitih sorti trešanja. U nedostatku semena trešnje Vrapčare, za podlogu se bira seme poznih sorti trešnje sa dobro razvijenim i klijavim semenom. Prema Stankoviću (1981), ove podloge se mogu koristiti samo u područjima bez jačih, ekstremnih zima. Američko iskustvo pokazuje da su ove podloge po bujnosti i ujednačenosti lošije od klona selekcije trešnje Vrapčare – Mazzard, a takođe su manje otporne prema gljivičnim bolestima i nematodama.