Amelanchier sp. (merala) je srednje tolerantna podloga prema niskoj i visokoj pH-vrednosti zemljišta. Sorte dunje okalemljene na njoj pokazuju vrlo malu bujnost i ne formiraju izdanke. Ima osrednji afinitet prema sortama dunje i otpornija je na bakterijsku plamenjaču, mikoplazmatičnu sušu i nematode.
Crataegus oxyacantha L. (crveni glog) je srednje tolerantan prema pH-vrednostima zemljišta, što znači da nije probirač u pogledu kvaliteta zemljišta. Tolerira i veću vlažnost. Okalemljene sorte dunje na ovoj podlozi imaju dobar afinitet i bujna stabla (do 10 m visine) sa dobrom rodnošću. Srednje slabo formira izdanke, a otpornija je na bakterijsku plamenjaču, krvavu vaši i nematode.
Sorbus (domestica, torminalis) je osetljiv prema niskoj pH-vrednosti, dok je srednje tolerantan prema visokoj. Ima srednji afinitet prema sortama dunje. Stabla su velike bujnosti, ali sa osrednjom rodnošću, a srednje slabo formiraju izdanke. Pokazuje izraženu otpornost prema bakterijskoj plamenjači i krvavoj vaši, a stabla dunje na ovoj podlozi su dugovečna.
Chaenomelis japonica (japanska dunja) – sorte dunje na ovoj podlozi imaju kržljav porast i uglavnom se gaje kao dekorativne biljke. Imaju osrednji afinitet prema sortama dunje.
Japanska dunja je nisko rastući žbun, visine 70-80 cm. Naročito je lepa u proleće kada je gusto prekrivena jarkocrvenim krupnim cvetovima, koji se dugo drže na granama. Sejanci počinju da plodonose u drugoj godini, dok u trećoj godini donose 5-10 plodova prečnika 4-5 cm, i od tada redovno rađaju.
Plodovi su trpki tokom berbe, ali u punoj zrelosti postaju sočni i prijatnog mirisa. Mogu se čuvati 1-2 meseca, a proizvodi od japanske dunje imaju prijatan ukus, sličan pravoj dunji.
Za uspešno gajenje zahteva plodna i umereno vlažna zemljišta, a bolje rezultate daje na južnim ekspozicijama, gde plodovi bolje dozrevaju. Relativno je osetljiva prema zimskim mrazevima. Razmnožava se semenom i izdancima.