Sadnice dunje
Najavljujemo početak prodaje sadnica dunje za sezonu 2023/24. Neke od popularnih sorti koje smo kalemili za ovu sezonu su Leskovačka, Vranjska, Trijumf, Hemus i Šampion. Sve sadnice su kalemljene i imaju sertifikat. Cena sadnice je 200,00 dinara. Za veće količine moguć je dogovor oko cene.
Napomena: Sadnice se mogu poručiti i pre početka sezone, a isporuka sadnica će se vršiti od 15. oktobra 2023. godine.
Sadnja dunje
Sadnice dunje ne traže posebno zemljište. Dunja najbolje uspeva na propusnim, ocednim, rastresitim, plodnim i dubokim zemljištima. Previše krečna zemljišta sa preko 5% kreča su nepogodna za dunju, jer na takvim zemljištima pati od hloroze. Dunji takođe ne odgovaraju suviše vlažna i hladna, zaslanjena i zavarena zemljišta. Dunja dobro podnosi sušu. Prevelika vlažnost vazduha negativno utiče na kvalitet plodova. Koren dunje žiličast većim delom se razvija u gornjem sloju zemljišta do dubine od 30 cm.
Dunja se kalemi na dunju MA ili BA 29 (pored toga može se kalemiti na podlogama belog gloga i oskoruše). Dunja okalemljena na podlogama MA ili BA 29 se sadi na rastojanju 4 m x 3 m. Prvi broj označava razmak između redova, a drugi između stabala. Za dunju okalemljenu na sejancu rastojanje je nešto veće i iznosi 4 m x 5 m.
Stručni saveti i konsultacije
Zaštita dunje
Dunja je voćka koja je poznata po svom slatkom i sočnom voću. Međutim, dunja je takođe podložna raznim bolestima i štetočinama, koje mogu značajno smanjiti prinos i kvalitet plodova.
Najčešća bolest dunje je monilija, koja uzrokuje sušenje i propadanje cvetova i plodova. Druga česta bolest je pepelnica, koja uzrokuje oštećenje lišća i plodova. Dunja je takođe podložna raznim štetočinama, kao što su sjajnica dunje, lisna uš i grinje.
Da bi se dunja zaštitila od bolesti i štetočina, potrebno je primeniti preventivne mere. Ove mere uključuju:
- Sadnju dunje na dobro dreniranom zemljištu
- Orezivanje dunje kako bi se omogućilo dobro provetravanje
- Uklanjanje zaraženih delova biljke
- Primenu fungicida i insekticida prema uputstvu
Preventivne mere su najvažniji način zaštite dunje od bolesti i štetočina. Ako se primenjuju na vreme, mogu značajno smanjiti rizik od pojave bolesti i štetočina.
Ukoliko se bolesti i štetočine ipak pojave, potrebno je primeniti odgovarajuće tretmane. Tretmani se mogu primeniti hemijskim ili biološkim preparatima. Hemikalije su efikasnije, ali mogu biti i štetne po zdravlje ljudi i životinja. Biološki preparati su manje efikasni, ali su i bezbedniji po zdravlje ljudi i životinja.
Prilikom odabira preparata, potrebno je voditi računa o vrsti bolesti ili štetočine koja se javlja. Takođe je potrebno voditi računa o vremenu primene preparata. Preparati se ne smeju primenjivati u vreme kada je cvetanje dunje, jer mogu oštetiti cvetove i plodove.
Pravilnom zaštitom dunje, moguće je da se dobiju zdravi i kvalitetni plodovi.
Rezidba dunje
Orezivanje dunje je važno kako bi se drvo održalo zdravim i plodnim. Orezivanje se obično vrši u jesen, nakon što su pali listovi.
Prilikom orezivanja dunje, potrebno je ukloniti sve suve, oštećene ili bolesne grane. Takođe je potrebno ukloniti grane koje se ukrštaju ili se nalaze u blizini zemlje.
Orezivanje dunje se može vršiti i u proleće, ali je važno da se to učini pre nego što počnu da cvetaju pupoljci.
Orezivanje dunje je važan deo nege ove voćke. Pravilno orezano drvo će biti zdravije, plodnije i otpornije na bolesti i štetočine.
Evo nekih saveta za orezivanje dunje:
- Koristite oštre makaze ili nož.
- Oštrim alatom ćete napraviti glatke rezove, koji će se brže zalečiti.
- Rezove pravite iznad pupoljka.
- Ne orezujte previše duboko.
- Ako niste sigurni kako da orezujete, potražite pomoć stručnjaka.
Pravilnim orezivanjem dunje, možete joj pomoći da dugo živi i da vam daje zdrave i ukusne plodove.
Kalkulator broja sadnica
Izračunavanje broja sadnica dunje potrebnih za sadnju po hektaru na osnovu površine parcele i rastojanja prilikom sadnje.
Sorte dunje i njihove osobine
LESKOVAČKA
Plodovi krupni, teški od 300 do 500 g. Jabučastog oblika, okruglasti, sa glatkom pokožicom, slabo izraženih rebara i bez dlačica. Pokožica ploda je svetložuta i mirisna, a meso belo, čvrsto, sočno i aromatično. Sazreva u X mesecu. Stablo je srednje bujno i ima okruglu krunu. Osetljiva je na štetne insekte poput smotavaca plodova, ali otporna na mraz. Leskovačka dunja spada u red najboljih sorti na svetu. Dobro se ponaša u industrijskoj preradi, od nje se pravi voćni sir kintikes. Sadnice dunje ove sorte cvetaju kasno, ali redovno rađaju. Oprašuje je Vranjska dunja.
VRANJSKA
Plodovi su vrlo krupni, od 500-1000g kruškolikog oblika sa izraženim gušćama, pokožica maljavog zlatnožutog izgleda. Meso je žuto, kiselkasto slatko, sundjerasto, slabijeg kvaliteta od leskovačke. Sazreva za X meseci. Stablo je bujno s krupnim lišćem, dekorativno. Osetljiva je na štetne insekte poput smotavaca plodova, a plod je osetljiv na udarce. Njen oprašivač je Leskovačka dunja.
ŠAMPION
Ima krupne plodove prosečne mase oko 360 g. Oblik ploda je kruškast, pokožica limun-žute boje. Meso je umerene sočnosti, slatko-na-kiselo i mirisno. Sazreva za X meseci. Stablo sadnice dunje Šampion je bujnog rasta. Osetljiva je na smotavce plodova. Redovno i obilno rađa, oprašuju je Leskovačka i Pazarđijska.
TRIJUMF
Sadnice dunje koje vode poreklo iz Bugarske nastale su ukrštanjem Pazardžijske sa Češkom dunjom. Sazrevaju kasno, u drugoj polovini oktobra. Stablo je umereno bujno, sa jakim deblom i okruglastom krunom. Razgranatost krune je dobra, kao i obučenost rodnim drvom. Cvetaju srednje rano (istovremeno sa Portugalskom dunjom). Imaju polen dobre klijavosti. Samobesplodne su. Dobro ih oprašuju sorte: Asenica, Portugalska dunja, Trimoncijum i Hemus. Počinju rano da plodonose i izuzetno dobro i redovno rađaju, što potvrđuju i preliminarni rezultati na području beogradskog Podunavlja (Mratinić i sar., 2009).Zbog kasnijeg sazrevanja plodova, nisu pogodne za gajenje na područjima van vinogradarske zone (gde se javljaju rani jesenji mrazevi). Plodovi su krupni, prosečne mase oko 470 g, tupasto kruškastog oblika, prave i glatke površine, bez izraženih rebara, osim u delu prema čašici. Pokožica je tanka, glatka, zelenkasto-žute boje, slabo maljava.Meso je belo-žućkasto, krto, umereno sočno, izrazito kiselo, prijatne arome, bez prisustva kamenih ćelija, izuzetno dobrog kvaliteta. Plodovi sadrže oko 14,30% suve materije, 9,36% ukupnih šećera i 1,34% ukupnih kiselina.
HEMUS
Poreklom je iz Bugarske. Nastala je ukrštanjem Pazardžijske i Češke dunje. Sazreva krajem septembra do prve polovine oktobra. Stablo je umereno bujno, široko razgranate krune. Plod je krupan, prosečne mase oko 420-460g. Pokožica je tanka (ne oseća se pri konzumiranju), bledo zelenkasto žute boje. Prekrivena je finim sivo-žućkastim maljama. Meso ploda je krem-belkasto, krto, nežno, umereno sočno, kiselkasto prijatnog ukusa, izražene arome. U običnim uslovima plodovi se čuvaju do decembra bez pojave gorkih pega. Plod je srednje transportabilnosti i manipulativnosti. Odlični su za sve vidove prerade, a mogu da se konzumiraju i u svežem stanju. Plod ima srednju transportabilnost i prozuklost. Plodovi se mogu koristiti kao stono voće i za sve vidove prerade. Sadnice dunje Hemus imaju dobar porast.
MORAVA
Domaća sorta stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku. Nastala je ukrštanjem sorti Reans Mamouth i Leskovačke dunje. Sazreva početkom oktobra, nešto ranije od Leskovačke i Vranjske dunje. Stablo je srednje bujno, krune okruglastog oblika, snažnih skeletnih grana. Letorasti su srednje tanki, formira se dosta kratkih rodnih grančica, a dobar deo roda donosi i na prekraćenim jednogodišnjim letorastima. Lišće je srednje krupno, okruglasto-ovalnog oblika, sa naličja prekriveno sitnim beličastim dlačicama. Cvet je srednje krupan, beličaste boje. Ovo je ranocvetna sorta. Cvetanje traje 6-8 dana. Samooplodna je. Relativno je otporna na prouzrokovače bolesti i štetočine. Dobro podnosi ekološke stresove (mraz i sušu). Rano prorodi i redovno rađa obilno.Plod je krupan prosečne mase oko 330 g, okruglasto-ovalnog oblika, glatke i ravne površine, bez neravnina. Čašica je srednje velika, smeštena u dubokom rebrastom udubljenju. Peteljka je vrlo kratka (oko 5 mm). Pokožica ploda je tanka, glatka i sjajna, limunasto žute do slamasto žute boje. Prekrivena je sitnim dlačicama sivkaste boje. Osrednje je transportabilnosti i manipulativnosti zbog tanke, nežne pokožice, te se sa plodovima mora pažljivo postupati. Dobrog je kvaliteta. Plod sadrži prosečno oko 13,8% suve materije, 8,6% šećera i 0,96% ukupnih kiselina. Plodovi mogu relativno dugo da se čuvaju, što im produžava vreme upotrebe. Ima visoku i redovnu rodnost, kao i dobar kvalitet ploda. Posebno dobra osobina ove sorte je glatka površina ploda i odsustvo u mesu ploda kamenih ćelija, što je izuzetno povoljno pri proizvodnji kompota, marmelada i dr.