Sadnice dunje

Sadnice dunje ne traže posebno zemljište. Dunja najbolje uspeva na propustljivim, ocednim, rastresitim, plodnim i dubokim zemljištima. Isuviše krecna zemljišta sa preko 5% kreca su nepogodna za dunju, jer na takvim zemljištima pati od hloroze. Dunji takode ne odgovaraju suvise vlažna i hladna, zaslanjena i zabarena zemljišta. Dunja dobro podnosi sušu. Prevelika vlažnost vazduha negativno utice na kvalitet plodova. Koren dunje žiličast vecim delom se razvija u gornjem sloju zemljišta do dubine od 30cm.

Najpoznatije štetocine sandice dunje su: Pepelnica dunje, lisna crna pegavost dunje, smedavost lista dunje, trulež plodova. Dunja se kalemi na dunju MA ili BA 29 (pored toga može se kalemiti na podlogama belog gloga i oskoruše). Dunja okalemljena na podlogama MA ili BA 29 se sadi na rastojanju 4m x 3m. Prvi broj oznacava razmak izmedu redova, a drugi izmedju stabala. Za dunju okalemljenu na sejancu rastojanje je nešto vece i iznosi 4m x 5m.

Sorte sadnica dunja i njihove osobine:

LESKOVAČKA

Plodovi krupni od 300-500g. Jabucastog oblika, okruglasti, glatke pokožice, slabo izraženih rebara, bez malja. Pokožica ploda svetložuta I mirišljava, meso belo, cvrsto socno, aromaticno. Sazreva X meseca. Stablo je srednje bujno okruglaste krune. Osetljiva je na štetne insekte smotavce plodova, otporna na mraz. Leskovačka dunja spada u red najboljih sorti na svetu. Dobra je za industrijsku preradu, od nje se spravlja vocni sir kintikes. Sadnice dunje ove sorte kasno cvetaju, a radjaju redovno. Oprašuju je vranjska dunja.

VRANJSKA, DUNJAC

Plodovi su vrlo krupni, od 500-1000g kruškolikog oblika sa izraženim gukama pokožica maljava zlatnožute boje. Meso žuto kiselkasto slatko, sundjerasto slabijeg kvaliteta od leskovacke. Sazreva X meseca. Stablo bujno krupnog lišća, dekorativno. Osetljiva na štetne insekte smotavce plodova a plod osetljiv na uboje. Oprašivač joj je Leskovačka dunja.

ŠAMPION

Ima krupne plodove prosecne mase oko 360g. Oblik ploda kruškast, pokožica limun žute boje. Meso umerene socnosti slatkonakiselo I mirišljavo. Sazreva X meseca. Stablo sadnice dunje Šampion je bujnog rasta. Osetljiva je ne smotavce plodova. Rada redovno I obilno, oprašuju je Leskovacka I Pazardžijska.

TRIJUMF

Sadnice dunje koje vode poreklo iz Bugarske. Nastala je ukrštanjem Pazardžijske sa Ceškom dunjom. Sazreva kasno, u drugoj polovini oktobra. Stablo je umereno bujno, sa jakim deblom i okruglastom krunom. Razgranatost krune je dobra, kao i obucenost rodnim drvetom. Cveta srednje rano (istovremeno sa Portugalskom dunjom). Ima polen dobre klijavosti.  Samobesplodna je. Dobro je oprašuju sorte: Asenica, Portugalska dunja, Trimoncijum i Hemus. Pocinje rano da plodonosi i izuzetno dobro i redovno rada, što potvrduju i preliminarni rezultati na podrucju beogradskog Podunavlja (Mratinic isar., 2009).

Zbog kasnijeg sazrevanja plodova nije pogodna za gajenje na podrucjima van vinogradarske zone (gde se javljaju rani jesenji mrazevi). Plod je krupan, prosecne mase oko 470 g, zatupasto kruškastog oblika, prave, glatke površine, bez izraženih rebara, sem u delu prema čašici. Pokožica je tanka, glatka, zelenkastožute boje, slabo maljava.

Meso je belicastožuckasto, krto, umereno socno, izrazito nakiselo, prijatne arome, bez prisustva kamenih celija, izuzetno dobrog kvaliteta. Plod sadrži oko 14,30% suve materije, 9,36% ukupnih šećera i 1,34% ukupnih kiselina.

HEMUS

Poreklom iz Bugarske. Nastala je ukrstanjem Pazardzijske i Ceske dunje. Sazreva krajem septembra do prve polovine Oktobra. Stable je umereno bujno, siroko razgranate krune. Plod je krupan, prosecne mase oko 420-460g. Pokozica je tanka (ne oseca se pri konzumu), bledo zelenkasto zute boje. Prekrivena je finim sivo-zuckastim maljama. Meso ploda je krem-belicasto, krto, nezno, umereno socno, kiselkasto prijatnog ukusa, izrazene arome. U obicnim uslovima plodovi se cuvaju do decembra bez pojave gorkih pega. Plod je srednje transportabilnosti i manipulativnosti. Odlicni su za sve vidove prerade, a mogu da se konzumiraju i u svezem stanju.ve gorkih pega i prozuklosti ploda. Srednje je transportabilnosti. Plodovi se mogu koristiti kao stono voce i za sve vidove prerade. Sadnice dunje Hemus imaju dobar porast.

RUSKA RUŽA

(nije na stanju) – Poreklom je iz Rusije, gde je pronadjena kao spontani sejanac nepoznatih roditelja. Kod nas je introdukovana i nalazi se samo u kolekcijama. Sazreva u prvoj polovini oktobra, u isto vreme kao Leskovacka dunja. Plodovi se na grani odlično drže. Stablo je srednje bujno do bujno, pravog debla i srednje razgranate krune, jakih grana koje su dobro obrasle rodnim drvetom. Cveta srednje rano. Prorodi u trećoj godini i obilno radja svake godine.

Plod je sitan do srednje krupan, prosečne mase oko 140 g (90-130-210), okruglastog do okruglasto čigrastog oblika, sa najširim srednjim delom i glatkom površinom. Čašica je mala do srednje velika, smeštena u srednje dubokom i blago rebrastom udubljenju, tamnožute boje. Ima izražene krupne šiljate čašične listiće. Peteljka je kratka, smeštena u srednje dubokom i rebrastom udubljenju. Pokožica je tanka, glatka, sjajna, limunastožute do slamastožute, privlačne boje. Meso ploda je čvrsto, sočno, žućkaste boje, kiselkasto-slatkastog ukusa, prijatne arome. Može se koristiti za konzum u svežem stanju, a dobar kvalitet i svežinu plod zadržava dugo (do sredine marta) i ne smežurava. Semena kućica je zatvorena i u odnosu na plod je mala. Smeštena je bliže čašičnom delu ploda. U zatvorenim komoricama nalazi se po desetak semenki.

Ocena – Ruska ruža je izuzetno kvalitetna sorta (bolja od Leskovačke dunje). Može da se koristi kao stona sorta i za sve vidove prerade. Jedini nedostatak bi joj mogao biti nešto manja krupnoća ploda.

ARTUR KOLBI

(nije na stanju) – Poreklomje iz SAD-a. Nastala je ukrštanjem vrsta Chaenomelis lagenaria i Cydonia japonica. Uvedena je u proizvodnju 1961. godine. Sazreva krajem septembra. Stablo je slabo do srednje bujno, najveće visine do 5 m. Cvet je krupan, svetlo crvene boje. Samooplodna je. Rano prorodi i radja obilno. Plod je krupan, okruglastog oblika, zelenkastožute boje pokožice. Meso ploda je krto, sočno, slatko-nakiselog ukusa, sa izraženom aromom. Ocena – Plod se uglavnom koristi za potropnju u svežem stanju, kao stono voće. Koristi se i kao dekorativna – parkovska biljka.

DE HUSI

(nije na stanju) – Poreklom je iz Rumunije. Nastala je kao spontani sejanac nepoznatih roditelja. Sazreva krajem oktobra. Stablo je bujno i dugovečno. Otporno je prema ekološkim stresovima (mrazu i suši). Rano prorodi i radja obilno i redovno. Plod je krupan, jabučastog do zatupasto cilindričnog oblika, zlatnožute boje pokožice. Meso ploda je bledožuto, umereno sočno, vinastog ukusa, prijatne arome, bez prisustva kamenih ćelija. Ocena – Plodovi mogu da se cuvaju u običnim skladištima do februara, a pogodni su za sve vidove prerade.

VAN DEMAN

(nije na stanju) – Poreklom je iz SAD-a. Nastala je ukrštanjem sorte Orange sa Portugalskom dunjom. Sazreva početkom oktobra. Stablo je umereno bujno, prilično razgranate krune. Izrazito je samooplodna. Radja redovno i obilno. Plod je krupan, jabukolikog oblika, sa pokožicom slamastožute boje. Meso ploda je bledožućkasto, krto, prilično sočno, kiselkastog ukusa, prijatne arome. Oeena – Plodovi se mogu u običnim uslovima čuvati do januara. Dobra je za sve vidove prerade.

MUSKATNAJA

(nije na stanju) Sazreva u uslovima Krima krajem septembra-početkom oktobra. Stablo je umereno bujno do bujno. Počinje sa plodonošenjem u 4-5. godini posle sadnje. U sedmoj godini postiže prinos od 7-10 t/ha. Plod je jabukolikog oblika, sa relativno glatkom površinom ploda. U predelu čašice su naznačena rebra, čašično udubljenje je duboko, a čašica zatvorena. Pokožica je žućkastozelenkaste boje, prekrivena maljama. Meso ploda je kremžućkasto. Sadrži oko 7,89% ukupnih šećera i oko 1,02% ukupnih kiselina. U običnim uslovima plod može da se čuva 60-65 dana.

MORAVA

Domaća sorta stvorena u institutu za voćarstvo u Čačku. Nastala je ukrštanjem sorte Reans Mamouth i Leskovačke dunje. Sazreva početkom oktobra, nešto ranije od Leskovačke i Vranjske dunje. Stablo je srednje bujno, krune okruglastog oblika, snažnih skeletnih grana. Letorasti su srednji tanki, formira dosta kratkih rodnih grančica, a dobar deo roda donosi i na prekraćenim jednogodišnjim letorastima. Lišće je srednje krupno, okruglastvo-ovalnog oblika, sa naličja prikreveno sitnim beličastim maljama. Cvet je srednje krupan, beličaste boje. Ovo je ranocvetna sorta. Cvetanje traje 6-8 dana. Samooplodna je. Relativno je otporna na prouzrokovače bolesti i štetočine. Dobro podnosi ekološke stresove (mraz i sušu). Rano prorodi i radja redovno i oblino.

Plod je krupan prosečne mase oko 330 g, okruglastog-ovalnog oblika, glatke i ravne površine, bez neravnina. Čašica je srednje velika, smeštena u dubokom rebrastom udubljenju. Peteljka je vrlo kratka (oko 5mm). Pokožica ploda je tanka, glatka i sjajna, limunasto žute do slamasto žute boje. Prekrivena je sitnim maljama sivkaste boje. Osrednje je trasnspotabilnosti i manipulativnosti zbog tanke, nežne pokožice, te se sa plodovima mora pažljivo postupati. Dobrog je kaliteta. Plod sadrži prosečno oko 13,8 % suve materije, 8,6 % šećera i 0,96% ukupnih kiselina. Plodovi mogu relativno dugo da se čuvaju, što im produžava vreme upotrebe. Ima visoku i redovnu rodnost kao i dobar kvalitet ploda, posebno dobra osobina ove sorte je glatka površina ploda i odsustvo u mesu ploda kamenih ćelija, što je izuzetno povoljno pri proizvodnji kompota, marmelada i dr.