Broj sorti dunje je relativno mali i ograničen je na korišćenje svega nekoliko sorti u praksi. Kod nas se najčešće koriste leskovačka i vranjska dunja, dok se druge sorte ređe upotrebljavaju.
LESKOVAČKA DUNJA
Ovo je domaća sorta raširena po dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave, kao i u Vojvodini. U narodu je nazivaju “dunja”, za razliku od vranjske dunje koju zovu “dunjac”. Stablo leskovačke dunje je u početnom periodu rasta bujno, ali čim prorodi, bujnost se smanjuje i mogla bi se opisati kao srednja. Kruna je široka, okrugla, s oborenim granama koje pod teretom roda padaju do zemlje. Ova sorta je prilično otporna na bolesti i štetočine (osim na viruse).
Prorodi relativno rano, a potom rađa redovno i obilno, uglavnom na kratkim rodnim grančicama. Oblik ploda je jabučast, okrugao, ravan ili rebrast, krupan do vrlo krupan (200-500 grama). Pokožica ploda je u punoj zrelosti limunasto žuta, dok je meso ploda sitnozrno, kiseloslatko, fine arome. Plodovi su nakon berbe pogodni za transport i obično se za preradu prevoze u rasutom stanju. Sazreva sredinom do kraja oktobra. Kao nedostaci ove sorte navode se lako opadanje plodova na vetru, manji plodovi na lošijim zemljištima i u nepovoljnim godinama.
VRANJSKA DUNJA
Ova sorta, koju narod naziva “dunjac”, je naša stara sorta, raširena u slivu Južne, Zapadne i Velike Morave, a manje u drugim delovima Srbije. Stablo vranjske dunje je do početka rodnosti vrlo bujno, a nakon toga se bujnost nešto smanjuje. Skeletne grane izlaze pod oštrim uglom, a kada prorode, povijaju se u luk ka zemlji, mada ne pucaju. Stablo vranjske dunje je osetljivije na bolesti i štetočine u poređenju s leskovačkom dunjom.
List vranjske dunje je širok, krupan, ovalan ili jajast, nenazubljen, intenzivno zelene boje, sa slabim maljama na naličju. Cvet je krupan i lep. Plod je krupan do vrlo krupan, a težina mu se kreće od 400 do 1.500 grama, ponekad i više. Nisu retki plodovi težine 700-800 grama. Oblik ploda je kruškolik i viši je nego širi. Pokožica ploda je srednje debljine, glatka, žute boje, pokrivena finim maljama, sa izraženim mirisom u punoj zrelosti.
Meso ploda je bledožuto, slabo sočno, trpko, slatko-nakiselo, sa dosta kamenih ćelija, posebno oko semene kućice. Prijatne je arome, a u celini kvalitet ploda je dobar. Bere se od sredine do kraja oktobra za direktnu potrošnju, a za preradu može i nešto kasnije. Kao glavne mane ove sorte navode se brzo raspadanje mesa ploda prilikom kuvanja i nepovoljni oblik ploda za industrijsku preradu.
Sortiment:
- berecki
- šampion
- pazardžijska
- trijumf
- češka dunja
- konstantinopoljska
- lačkadzorska
- portugalska
- zangakeni
- plovdivska
Perspektivne sorte dunje:
- asenica
- hemus
- mamutova
- mehelnica
Oprašivanje
U pogledu odnosa oplodnje sorti, razlikujemo autofertilne (samooplodne), delimično samooplodne i autosterilne (samobesplodne) sorte, kao i prelazne varijante između ovih grupa.
- Samooplodne su: berecki, mamutova, šampion, plovdivska (vranjska?).
- Delimično samooplodne su: portugalska, jelička, leskovačka.
- Samobesplodne su: trijumf, češka, pazardžijska, mehelnica (vranjska).
Zbog ovih karakteristika, za uspešnu polinaciju u savremenoj proizvodnji dunje neophodno je koristiti oprašivače i prilikom podizanja dunjika zastupiti najmanje dve sorte. Čak i sorte koje su samooplodne daju 2–3 puta više plodova prilikom primene oprašivača.
Kao najbolji oprašivači za leskovačku dunju obično se koriste vranjska i pazardžijska dunja. Vranjsku dunju dobro oprašuju leskovačka i pazardžijska dunja.
Da bi se oprašivanje obavilo što sigurnije, potrebno je da se u blizini zasada, ili u samom zasadu, nalaze makar dve košnice medonosnih pčela (Apis mellifera) na hektar zasada.
Proizvodnja sadnica
Dunja može da se razmnožava semenom, reznicama, položnicama, nagrtanjem, izdancima i kalemljenjem.
- Semenom se dunja razmnožava samo u selekcijskom radu, prilikom stvaranja novih sorti.
- Reznicama (prporcima) se više koristi u proizvodnji podloga.
- Položnicama se dunja razmnožava kada se od neke retke sorte žele proizvesti sadnice kojih nema u rasadnicima.
- Nagrtanjem se dunja razmnožava samo u proizvodnji podloga za kalemljenje, obično za dunju, krušku, mušmulu ili oskorušu.
- Izdancima se razmnožava samo ako se željena sorta dunje nalazi na sopstvenom korenu.
- U masovnoj proizvodnji sadnice dunje proizvode se isključivo kalemljenjem.
Dunja se može kalemiti na desetak različitih načina, ali se u praksi najčešće koriste okuliranje (očenje) na spavajući pupoljak, prosto spajanje i spajanje sa strane.
Podloge za dunju
U rasadničkoj praksi sve sorte dunja se kaleme na podlogu dunje MA iz Velike Britanije. Ovaj “East Malling” klon ima veliki značaj u rasadničkoj proizvodnji. Odlično se ožiljava i vrlo dobro ukorenjava. Od svih klonova (od A do G) on je najotporniji prema mrazu. Stabla su na njemu srednje bujna i potrebno im je naslon.
Za postizanje visokih prinosa i odličnog kvaliteta plodova, dunja se sadi na dubokim, plodnim, rastresitim i umereno vlažnim zemljištima.