Breskva

SADNICE BRESKVE

Za uspešnu negu breskve zemljište treba da je duboko rastresito i toplo. Peskovita ilovača je idealna za gajenje breskve i to slabokisele reakcije PH od 6-7. Breskva je osetljiva na nedostatak mikroelemenata u zemljištu, a pogotovo na nedostatak gvožđa na koji reaguje pojavom hloroze (žutilo i odumiranje lišća), što je prisutan problem u mnogim breskvicima. Zbog toga su osobine zemljišta značajne pri opredeljenju za uzgoj ove voćke. Koren breskve se uglavnom razvija po površinskom delu zemljišta, jer se do 30cm dubine nalazi 60% ukupnog korenovog sistema.
Breskva prorodi rano, obilno rađa tako da već u trećoj godini pokriva troškove proizvodnje i počinje donositi dobit. U zavisnosti od uslova gajenja, nege, osetljivosti sorte itd. breskva u proseku živi oko 13, a ponekad i 20 godina. Štetočine breskve su: Lisne vaši, štitaste vaši, breskvin moljac, breskvin savijač, pregljevi, voćna mušica, itd. Breskvine bolesti su tafrina ili kovrdžavost lišća (najopasnije oboljenje breskve od koje pate više-manje sve sorte), zatim rupičavost lišća, čađava pegavost lišća, siva truležplodova (monilija), pepelnica, bakterioze, smolotočina (na teškim i zbijenim zemljištima), itd. Kao podloge pri kalemljenju breskve koriste se: vinogradarska breskva, badem, kajsija, šljiva, džanarika i to kao generativne, odnosno kao sejanci. Najbolji afinitet (slaganje podloge i kalema) pri kalemljenju sa breskvom ima vinogradarska breskva koja se u praksi najviše i koristi kao podloga.

Razmak pri sadjenju breskve u zavisnosti od bujnosti i oblika krune

Oblik kruneBujnost sorteRastojanje
Vazabujna5×5.5 m
Vazasrednje bujna5×4.5 m
Vazaslabo bujna5×4 m
Palmetabujna4×5 m
Palmetasrednje bujna4×4.5 m
Palmetaslabo bujna4×4 m
Pilarslabo bujna4×2 m

Prvi broj označava razmak između redova, a drugi između voćaka u redu.

Sorte bresaka i njihove osobine:

ROJAL GEM – Stvorena je u SAD-u. Sazreva prosečno 10 dana pre sore Redhaven. Stablo je srednje bujnosti i dobre, redovne rodnosti. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase 170-190g, okruglasto blago spljoštanog oblika. Osnovna boja pokožice je Žuta. Dopunska, sjajna tamnocrvena boja prekriva skoro šitavu površinu ploda. Meso ploda je žućkastonarandžasto, mestimično prožeto crvenilom, kiselkastog ukusa. Delimiča kalanka i sitne koštice. Zadovoljavajuce je transportabilnosi i manipulativnosti.


ROJAL GLORI – Stvorena je u SAD-u. Sazreva 5 dana pre Redhevena. Stablo je bujno i vrlo rodno. Radja redovno i obilno. Cveta srednje rano. Relativno je osetljiva prema prolećnim mrazevima. Plod je krupan, prosečne mase 160-180g, pretežno okruglastog oblika. Osnovna boja pokožice je žuta, a dopunska intenzivno crvena prekriva 80-100% površine ploda. Meso je žuto, čvrsto, prijatnog ukusa. Srednjeg kvaliteta. Ovo je tipična glodjuša. Odlične je otpornosti na manipulaciju i transportabilnost.


ROM STAR – Stvorena je u Italiji. Sazreva prosečno 19 dana posle sorte Redhaven. Stablo je bujno, visoke i redovne rodnosti. Relativno je otporna prema niskim temperaturama. Bolje proizvodne rezultate postiže u severnijim područjima. Srednjeg je vremena cvetanja. Samooplodna je. Plod je krupan, prosečne mase 180-200g, pravilnog okruglastog oblika. Pokožica je žute osnovne boje. Dopunska boja je vrlo lepa, intezivnocrvena, sjajna i čitavu površinu ploda prekriva znatno pre zrenja. Meso ploda je žuto, sočno, slatkog ukusa. Kalanka je. Dobre je transportabilnosti i manipulativnosti.


VINOGRADARSKA BRESKVA – Domaćeg je porekla. Nastala je kao spontani sejanac. Spada u industrijske sorte breskve. Javlja se u više varijateta. Otpornija je na štetočine i bolesti od stonih sorti. Da bi se dobili krupniji plodovi, potrebno je proredjivanje.


KOLINS (S.A.D.) – Plod je srednje krupan, okrugao sa zaobljenim vrhom, svetložute pokožice, dobrim delom prekriven lepom crvenom bojom. Meso je svetložuto, ružičasto oko koštice, srednje čvrsto, sočno, izvanrednog ukusa i kvaliteta. Meso se delimično odvaja od koštice. Vreme zrenja prva dekada VII meseca. Stablo je dobro razvijeno i ima bujan rast, srednje faze cvetanja. Otporna je na mraz, srednje osetljiva na tafrinu. To je najkvalitetnija rana sorta breskve žutog mesa. Dobro podnosi tezu zemljišta, preporučuje se za gajenje.


ERLIST (S.A.D.) – Plod je srednje krupan pravilnog oblika sa izraženim vrhom, pokožica žućkasta, maljava sa sunčane strane crvena. Meso čvrsto, žuto, sočno, aromatično, pogodna za industrijsku preradu. Vreme zrenja zajedno sa kolinsom. Stablo je bujno i razvijeno, srednje pozno cveta. Otporna je na poznoprolećne mrazeve, osetljiva na tafrinu i delimično na pepelnicu. Ima tu osobinu da joj plodovi dobijaju boju još dok su zeleni što dozvoljava raniju berbu i duži transport bez gubitka. Inače obilno i redovno rađa.


KARDINAL (S.A.D.) Plod srednje krupan do krupan, maljav. Pokožica žućkasta, obojena crvenom bojom u vidu sitnih i isprekidanih pruga po celom plodu. Meso žuto protkano slabim crvenim vlaknima. Sočno, finog ukusa. Koštica se delimično odvaja od mesa. Sazreva nekoliko dana posle kolinsa. Stablo je male bujnosti, cveta srednje rano. Stablo je osetljivo na niske zimske temperature I na tafrinu. Plodovi su joj vrlo atraktivni . Ima slabije klijav polen i oscilacije u rodu, pa je treba gajiti u mešovitom zasadu sa drugim sortama breskve gde će dati obilan rod. Plodovi su osetljivi na duži transport. Zbog osetljivosti na mrazeve gaji se u toplijim krajevima.


REDHEVEN ( S.A.D.) – Plod srednje krupan do krupan, okrugao pokožica srednje maljava, intenzivno žuta, sa sunčane strane jarko crvena. Meso je žuto, srednje čvrsto, sočno, vrlo ukusno, odvaja se od koštice. Dobro podnosi transport, pogodna za stonu potrošnju i industrijsku preradu. Vreme zrenja kraj VII meseca. Stablo je umereno bujno, srednje faze cvetanja, zbog obilnog rađanja stablo ne može mnogo da se razvije. Osetljiva je na lisne vaši, breskvinog savijača i tafrinu. Ima obilnu rodnost, često prerodi, obavezno je proređivanje plodova. Kod je pokazala dobre osobine, tako da je dobro zastupljena, a I dalje se širi. Ima nešto veći sadržaj kiseline u plodu, pa je dobra za sokove.


RANI REDHEVEN ( S.A.D.) – Plod srednje krupan, loptastog ili samo malo izduženog oblika. Pokožica je srednje maljava, žuta, prekrivena lepim crvenilom. Meso je žuto, čvrsto , sočno, protkano crvenim žilicama, oko koštice rumeno, plodovi dobro podnose transport. Vreme zrenja druga polovina VII meseca. Umereno bujna srednje razvijena, srednje faze cvetanja. Osetljiva je na lisne vaši, tafrinu i rupičavost lista. Sklona je proređivanju, obavezno je proređivanje plodova koji u tom sluđaju dobijaju na krupnoći I kvalitetu. Zri od 12 do 14 dana pre Redhevena.


MAJA ( S.R.J ) – Plod je krupan I loptast, ocnovna boja pokožice je žuta prekrivena do dve trećine površine lepom zagasitom crvenom bojom. Meso žuto, čvrsto, sočno, ukusno i kvalitetno. Pogodna je za stonu potrošnju kao i za spravljanje kompota i sokova i za industrijsku preradu. Vreme zrenja od prve dekade do polovine VII meseca. Bujna je, stablo je dobro razvijeno. Otporna je na pozne mrazeve i pojačane je otpornosti na tafrinu pepelnicu u odnosu na ostale sorte, osetljiva je na trulež plodova. Nastale je međusobnim ukrstanjem glohhevena i selekcija je stručnjaka PKB. Vrlo je rodna, daje preko 30 t / ha. Transpotrabilna je, podesna za sve vidove industrijske prerade.


SPRINGGOLD (S.A.D.) – Plod je sitan a akose proredjuje u cvetanju dostze srednju krupnocu. Ima pravilan loptast oblik sa malo izrazenim vrhom. Pokozica slabo maljava,zuta prekrivena jarkim crvenilom. Meso zuto,cvrso,ukusno i socno,glodjusa. Sazreva u drugoj polovini VI meseca. Drvo je bujno i vrlo rodno,obavezno proredjivanje cveta ili roda. Osetljkiva je na tafrinu i Bakteriozu stabla. Vrlo je rodna, plodovi su joj cvrsti i dobro podnose transport. Kao rana sorta postize dobru cenu na trzistu.


KREST HEVEN (S.A.D) – Plod je srednje krupan,loptast,simetrican,pokozica zuta,srednje maljavosti a sa suncane strane prekrivena intenzivnim crvenilom, meso je zuto,cvrsto,socno i prijatnog ukusa. Kalanka.Sazreva u drugoj polovini jula. Stablo je bujno i dobro razvijeno srednje faze cvetanja. Prilicno je otporna na zimske mrazeve,srednje osetljivosti na tafrinu. Ima veoma dobru i redovnu rodnost tako da je neophodno proredjivanje plodova. Zbog otpornosti na hladnoce moze se gajiti i u hladnijim oblastima.


HARANS – Sazreva krajem jula. PLod je krupan krv-crvene boje. Meso zuto socno i vrlo ukusno,odvaja se od kostice. Vrlo je rodna sorta preporucuje se razredjivanje. Zbog svoje otpornosti prema mrazu preporucuje se i u hladnijim oblastima i na vecim nadmorskim visinama.


FEIRHEVEN (S.A.D) – Plod je krupan okrugao,pravilan,zelenastozuckaste pokozice koja je debela i tesko se odvaja od mesa osim kada su plodovi zreli. Gotovo cela povrsina ploda je prekrivena svetlo crvenom prugastom bojom. Meso zuto,protkano crvenim vlaknima,socno,malo zilavo, ukusno. Kalanka je. Sazreva 10 do 15 dana iza Red hevena polovinom avgusta. Stablo je bujno dobro razvijeno,cveta srednje rano. Srednje je osetljiva na hladnoce, osetljiva na lisne vasi i tafrinu. Redovno i obilno radja tako da je neophodno proredjivanje plodova koji su veoma lepi i kvalitetni i mogu se koristiti za stonu potrosnju i preradu u dzemove i slicno. Perspektivna narocito u toplijim oblastima.


RUBRIČ – Stvorena je u SAD-u. Sazreva prosečno 9 dana pre sorte Redheven. Stablo je srednje bujnosti, vrlo visoke i redovne rodnosti. Srednje rano cveta. Samooplodna je. Plod je srednje krupan do krupan prosečne mase 160-180g. Okruglastog oblika. Osnovna boja pokožice je žuta. Dopunska tamnocrvena boja prekriva čitavu površinu ploda, bez obzira na njegovu topografiju u kruni. Meso ploda je žuta, čvrsto, fine strukture, prijatne arome. Odvaja se od koštice samo u punoj zrelosti ploda (polukalanka). Dobre je transportabilnosti i manipulativnosti.

Slike mini bresaka iz našeg rasadnika.