Badem

SADNICE BADEMA

Opis badema:

Badem je uglavnom stranooplodan, pa pri zasnivanju zasada treba posaditi 2-3 sorte pribliznog vremena cvetanja. Badem se najvise gaji u primorskim i mediteranskim oblastima, jer je toploljubljiva vocka. Osetljiva na poznoprolecne mrazeve, jako moze da izdrzi zimske mrazeve i ispod -30 C. Voli sunce, dobeo podnosi susu. Neke sorte poznog cvetanja mogu se uspesno gajiti i u kontinentalnim oblastima bez izrazitih poznoprolecnih mrazeva. Podloge pri kalemljenju mogu biti: Sejanci slatkog i gorkog badema, sljive (razmak u tom slucaju je 6m x 5m; na sejancu breskve razmak je manji i to 4m x 3.5m). Prvi broj je razmak izmedju redova a drugi izmedju vocaka.

Sorte badema i njihove osobine:

TEKSAS – Zemlja porekla (S.A.D.). Plod je srednje krupan, mase oko 3.1g. Okruglast, tanke ljuske, ovalne jezgre, svetlo smedje boje, dobrog ukusa. Randman 51%. Duplih jezgri oko 23%. Drvo je srednje bujnosti, kasnog cvetanja, dobre i redovne rodnosti. Plodovi sazrevaju u sptembru. Zbog dobrog kvaliteta plodova i poznog cvetanja ova sorta zasluzuje paznju.


MARKONA – Plod je srednje krupan, ljuska srednje čvrsta, pozno cvetajući pa je preporučljiv za naše krajeve. Ova sorta je samooplodna što joj daje još jednu prednost za gajenje. Dosta je zastupljena sorta u našim krajevima.


AROMATIČNI – Plod je srednje krupan, masa oko 2.6g. Ljuska je tanka i meka, hrapava, svetlo smedje boje. Jezgra je svetlo zuta, ukusna. Randman 57%. Dubplih jezgara oko 25%. Drvo je bujno, okruglaste krune i otporno na susu. Otporan je na mraz. Cveta srednje pozno do pozno. Dobro i redovno radja. Kvalitetna jezgra i otpornost stabala prepurucuju ovu sortu za gajenje mada ima visok procenat duplih jezgara.


TOUONO – Plod je krupan, mase oko 4.5g. Okruglast. Ljuska je meka i tanka. Jezgra je dopadljivog izgleda i ukusna. Randman oko 39%. Duplih jezgara vrlo malo ili ih nema. Drvo je srednje bujno i veoma dobro radja. Cveta pozno. Jezgra je kvalitetna i pogodna za razne vidove upotrebe. Sazreva pocetkom septembra, Samooplodna je sorta. Preporucuje se.


DOMAĆI MEKUŠAC – Plod je krupan, meke i srednje tanke ljuske, lepe i slatke jezgre, kvalitetan. Drvo je srednje bujnosti, poznog cvetanja, zri u septembru.


MARKOVO 11 – Sorta je Bugarske selekcije. Plod je srednje krupnoce, mase oko 2.8g. Ljuska je tanka i meka, cvrstih savova. Jezgra je ukusna, odlicnog kvaliteta. Randman oko 50%. Drvo je srednje bujno obrnutokonicne krune, veoma otporno na susu i na mraz. Cvet veoma lep, belicasto crven. Srednje kasno cveta. Dobro i redovno radja, sazreva pocetkom sptembra. Preporucuje se za gajenje. Oprasuju ga Nonparel i Desertni.


CARSKI POZNI – Hrvatska je sorta. Plod je krupan, mase oko 4.5g. Ovalan, ljuska je meka i relativno tanka, jezgra ima duboku brazdu, ukusna je. Randman oko 50%. Duplih jezgara oko 4%. Drvo je srednje bujnosti, dobro i redovno radja. Sorta poznog cvetanja a ranog zrenja. Ovo je selekcija dobijena na ostrvu Korcula.


FRA DJULIJO – PLod je krupan, mase oko 5g. Ovalan. Smedje boje. Ljuska je srednje čvrsta, jezgra je veoma ukusna, Randman jezgre preko 30%. Duplih jezgara ima oko 5%. Stablo je srednje bujnosti, poznog cvetanja. Jezgra je zbog ukusa i kvaliteta prikladna za razne vidoveupotrebe. Preporučuje se za gajenje i pored toga čto ima mali randman jezgre.


Opširnije o Bademu

Badem traži plodna i rastresita zemljišta koja su bogata humusom. Ima razvijen korenov sistem koji ide u dubinu i preko 4 metara. Poznat je kao voćna vrsta koja dobro podnosi sušu. Može se uspešno gajiti u sušnim područjima ali za visoke prinose i kvalitetnije plodove polivanje će mu dobro doći. Badem se ne poliva u vreme sazrevanja plodova jer plodovi otpuštaju vodu. Važno mu je da ima dovoljne količine padavina u vreme intenzivnog rasta kada se razvijaju letorasti i plodovi. U našim područjima uspeva do 1000 metara nadmorske visine, preko 1000 metara zbog vlažnosti vazduha kod nas se ne preporučuje sadnja. Kao i kod ostalih voćnih vrsta uspešnija je jesenja sadnja a sadnice posadjene u jesen bolje napreduju. Badem se gaji na raznim podlogama,kod nas: na sejancu gorkog badema, vinogradarskoj breskvi, hibridu breskva+badem poznatom kao GF,
i šljivi (dženerika). Na bademu i vinogradarskoj breskvi ima više nedostataka nego dobrih osobina. Kao dobra osobina mu je što ranije proradja ali ima znatno kraći vek trajanja,osetljiv je na viruse i ne podnosi karbonatna zemljišta. Na podlozi šljive bolje podnosi sve tipove zemljišta a za teža zemljišta šljiva je jedini izbor. Na šljivi ima duži vek pa kada se sve uzme u obzir za intenzivne zasade ipak preporučuje se šljiva. Mana kod ove podloge je slabiji prijem kod kalemljenja pa se rasadničari najviviše odlučuju za vinogradarsku breskvu. Kao uzgojni oblik najviše se preporušuje vaza sa 3 do 4 primarne grane, visina stabla od 80 cm do 1m. Svi bočni mladari koji rastu ispod 80 cm odstranjuju se rukom dok su još mladi. Rastojanje prilikom sadnje najbolje se pokazalo na 6 metara medjuredno a 4 metara u redu. Na ovom rastojanju trebaće vam oko 400 sadnica po hektaru u zavisnosti od oblika njive i koliko odbijate od medja. Za naše uslove trebalo bi odabrati kasnije sorte sa kasnijim vremenom cvetanja. Mrazevi mogu oštetiti badm u cvetanju ako je temperatura ispod -3 a mlade zametnute plodove ako je temperatura ispod -1. Visoke temperature podnosi bez oštećenja čak do 50 stepeni. Bademu odgovaraju visoke temperature i dosta svetlosti posebno u vreme dozrevanja plodova tako da za dobar kvalitet plodova nikako se ne preporučuju tereni okreduti od sunca takozvani levaci. Plodovi badema sadrže dosta ugljenih hidrata,minerale,vitamine, kvalitetne masnoće i aromatske materije. Ima široku i značajnu ulogu, koristi se u farmaceutskoj, konditorskoj, kozmetičkoj i naravno u prehrambenoj industriji. Berba se vrši kada su plodovi u punoj zrelosti to jest kada omotači počinju pucati. Plodovi na spoljnim delovima krošnje ranije sazrevaju. Plodovi se skladište tako što se pre toga očiste i osuše zatim stave na suvo i provetreno mesto. Zaštita je vrlo slična kao i kod breskve i nektarine. Kovrdžavost lista i pepelnica su najčešće bolesti suzbijaju se fungicidima. Kovrdžavost je mikoza danas je najrasprostranjenija širom sveta. Prouzrokovač kod badema je gljivica (Taphrina deformans uar. armeniaca). Ova gljivica se razvija na svim zeljastim delovima biljke. Primenu fungicida treba obaviti u periodu zimskog mirovanja, u jesen posle opadanja ličća ili rano u prolećepre bubrenja pupoljaka. U slučajevima kada izostane prskanje a bolest se javi prskanje obaviti što pre a plodove prorediti da se voćka ne preoptereti. Pepelnica je još, gljivično je oboljenje. Napada sve zeljaste delove voćke,na zaraženim delovima gljiva ostavlja svoje reproduktivne organe u vidu prljavo bele bračnaste micelijske prevlake. Zaražene grančice bi trebalo odstraniti rezidbom i spaliti a zaštita se vrši fungicidima za suzbijanje pepelnice ja koristim u sadnicama FALKON. Potrebna je naravno preventivna zaštita. Potrebno je nekoliko prskanja insekticidima u zavisnosti od godine kao i kod mikoza. Kasnije opisaćemo ostale bolesti i zaštite badema kao i zaštite od insekata koji napadaju badem.