Termin “apopleksija” označava iznenadno, prevremeno sušenje stabala kajsije. Radi se o kompleksnoj pojavi koja zavisi od niza faktora koji, pojedinačno ili zajedno, utiču na njeno ispoljavanje. Ova pojava predstavlja najveći problem u proizvodnji kajsije i dovodi u pitanje ekonomsku opravdanost gajenja ove voćke. Izražena je kako u našoj zemlji, tako i u svetu. U stranoj literaturi za ovu pojavu koriste se različiti izrazi: “apoplexy”, “decline”, “dieback”, a kod nas: apopleksija, prevremeno sušenje, izumiranje, kap i slično. Iako je u svetu objavljeno nekoliko stotina naučnih radova koji se bave proučavanjem apopleksije kajsije, ovaj problem do danas nije rešen. U našoj zemlji proučavanjem ove pojave bavio se veći broj naučnih radnika, čiji će najznačajniji rezultati biti ukratko prikazani.
Gavrilović (1953) ističe da u najvećem broju slučajeva uginuća kajsije nastaju kao posledica oštećenja od mraza, prvenstveno usled izmrzavanja dela debla neposredno iznad površine zemlje. On smatra da u manjoj meri na ovu pojavu utiče pojava inkompatibilnosti između podloge i plemke. Prema njegovom mišljenju, upotrebu džanarike kao podloge za kajsiju kod nas treba zabraniti, osim u slučajevima korišćenja posrednika. Džanarika utiče na ranije kretanje i kasniji završetak vegetacije, što izlaže kajsiju većoj opasnosti od izmrzavanja. Kao najbolje podloge za kajsiju, ovaj autor predlaže sejance i izdanke Belošljive i Petrovače.
Bošković (1964) je ispitivao uticaj većeg broja podloga (kajsija, džanarika, domaća šljiva i trnošljiva) na prevremeno izumiranje stabala kajsije. Najveće izumiranje zabeleženo je kod sejanca kajsije, na osnovu čega autor odbacuje pretpostavku o inkompatibilnosti podloge i plemke kao uzročniku apopleksije. Kao najbolja podloga u ovom istraživanju su se pokazali izdanci šljive Zelena renkloda. Najveći broj stabala izumro je u periodu od sedme do osme godine starosti zasada. Od pojave prvih simptoma do izumiranja najčešće je bilo potrebno godinu dana.
Dimitrovski (1965, 1966), na osnovu desetogodišnjeg proučavanja apopleksije kajsije u ekološkim uslovima Makedonije, zaključuje da na ovu pojavu utiče kompleks faktora, od kojih su najznačajniji: kratko biološko zimsko mirovanje (koje u proseku traje 34 dana), povratni mrazevi, neodgovarajuće podloge, nisko kalemljenje, visok nivo podzemne vode, suša u toku leta i jeseni, kao i slaba agrotehnika. On smatra da su parazitni faktori sekundarnog karaktera, odnosno da su to “paraziti slabosti” koji napadaju već oslabljene voćke. Do sušenja stabala najčešće dolazi u mesecu maju, a najviše se suše stabla starosti od 7 do 15 godina.
Paunović (1968), opisujući simptome iznenadnog sušenja stabala kajsije, navodi da oni mogu biti izazvani različitim uzročnicima, koji mogu biti parazitnog ili fiziološkog karaktera. Od 6.200 ispitivanih stabala, sušenje je uočeno kod 1.623 stabla, odnosno 26%. Najčešći uzroci sušenja bili su: bakterija Pseudomonas syringae (u 35% slučajeva), zatim nedovoljna i neblagovremena primena agrotehničkih mera, među kojima je najvažniji nedostatak vlage (26%), inkompatibilnost između podloge i plemke (15,6%), mraz (11,7%), gljivica Monilinia laxa (7,5%) i viroze (2,9%). U većini slučajeva kao prvi simptom se uočava defolijacija listova pri osnovi grana. Propadanje najbrže nastaje usled mraza i suše (1-2 godine), viroza (do dve godine), bakterije Pseudomonas syringae (do tri godine), gljivice Monilinia laxa (do četiri godine), a najkasnije usled inkompatibilnosti podloge i plemke (pet ili više godina).
Bošković et al. (1968), ispitujući uzroke prevremenog izumiranja kajsije u Vojvodini, smatraju da je ono pre svega posledica nedovoljne adaptacije na ekološke uslove, a naročito narušavanja vodnog bilansa. Anatomskim pregledom utvrđeno je da se promene prvenstveno javljaju u ksilemu i manifestuju se kao zatvaranje provodnih sudova smolastim (gumastim) materijama.
Arsenijević (1972) kao glavnog uzročnika prevremenog izumiranja kajsije navodi bakteriju Pseudomonas syringae. Veštačke inokulacije kajsije izvršene izolatima bakterija dobijenim sa obolelih voćaka pokazale su veliku agresivnost i patogenost ove bakterije u laboratorijskim i poljskim uslovima.
Arsenijević i Balaž (1978) smatraju da je apopleksija parazitne prirode i da veliku ulogu u genezi bolesti imaju bakterija Pseudomonas syringae i gljivica Cytospora cincta. Izolaciju gljive je moguće ostvariti tokom cele godine, dok je bakteriju najlakše izolovati tokom perioda zimskog mirovanja, dok je tokom leta praktično nemoguće. Najuspešnije infekcije bakterijama ostvaruju se tokom perioda mirovanja kajsije – od otpadanja lišća u jesen do početka vegetacije u proleće, dok gljiva C. cincta prouzrokuje najveća oštećenja u periodu od kraja leta do početka proleća.
Đurić (1990) je ispitivao prevremeno sušenje stabala kod 60 sorti kajsije na podlozi džanarike u Vojvodini u periodu od 10 godina. Kod većine sorti (42) sušenje je bilo iznad 60%. Do jačeg sušenja dolazilo je u godinama kada je suša bila više izražena ili je rodnost bila preobilna. Autor smatra da je osnovni uzrok apopleksije kajsije na džanarici nedovoljna kompatibilnost između ovih komponenti.
Simptomi prevremenog sušenja stabala kajsije mogu biti različiti u zavisnosti od uzročnika ove pojave. Oni se manifestuju u vidu spoljašnjih promena na stablu, kao i unutrašnjih anatomskih promena. Najtipičnija spoljašnja promena koja se zapaža je sušenje lišća. Lišće se prvo uvija, zatim naglo vene i suši se. Sušenje se najčešće dešava u proleće, odmah nakon cvetanja ili nešto kasnije tokom vegetacije, obično u maju ili junu. Sušenje može nastupiti u roku od nekoliko dana, na delu krune ili u celoj kruni. Ponekad se sušenje dešava etapno tokom jedne ili više godina. Sušenju može prethoditi pojava hloroze lišća u prethodnoj vegetaciji ili raniji završetak vegetacije u jesen prethodne godine. Najčešće se sušenje javlja kod stabala starosti od 6 do 15 godina.
Na preseku grana ili debla zahvaćenih sušenjem uočava se da tkiva (floem, kambijum i ksilem) dobijaju braon boju. Širenjem promene boje tkiva, naročito kada je nastalo kružno oštećenje tkiva, dolazi do prekida cirkulacije sokova i naglog sušenja oštećenih grana ili čitavih stabala. Ako je zahvaćen samo deo grane, simptomi se mogu javiti u vidu ispucalosti kore, stvaranja rak-rana i pojava smolotočine. Ima slučajeva da povređeno mesto zaraste i da takvo stablo relativno dugo živi i normalno rađa.
Uzročnici apopleksije
U literaturi postoje dva pristupa objašnjenju uzročnika apopleksije kajsije. Jedan deo autora veruje da su uzroci prevremenog sušenja stabala paraziti, dok drugi veruju da se radi o fiziološkim uzrocima, kao što su visoki sadržaj podzemne vode, suše ili neprilagođeni podloga i plemka. Ovo neslaganje proizlazi iz činjenice da su štetni faktori složeni i kompleksni i često se međusobno prepliću.
Među parazitskim uzročnicima apopleksije kajsije najčešće se pominju bakterija Pseudomonas syringae i gljivica Cytospora cincta, kao i virusi. U vezi sa fiziološkim uzrocima, kao najznačajniji spominju se nedostatak vlage, neadekvatna podloga, povratni mrazevi i narušavanje vodnog bilansa. U ovom radu navedeni su parazitski uzročnici kao najznačajniji faktori uzročnici apopleksije, dok su fiziološki uzroci pominjani samo kao faktori koji doprinose povećanju osjetljivosti stabala.
Zaključak
Na osnovu dosadašnjih istraživanja može se zaključiti da je prevremeno sušenje stabala kajsije veoma kompleksan problem, koji se teško može rešiti zbog raznolikosti uzroka. Utvrđeno je da su najznačajniji uzroci apopleksije bakterija Pseudomonas syringae i gljivica Cytospora cincta, a kao fiziološki uzroci ističu se: neodgovarajuće podloge, visoki sadržaj podzemne vode i povratni mrazevi.
Zbog velikih gubitaka u proizvodnji, prevremeno sušenje stabala kajsije postavlja se kao jedno od najozbiljnijih pitanja u proizvodnji kajsije. Potrebna su dalja istraživanja sa ciljem razumevanja i rešavanja problema apopleksije kajsije, kao i pronalaženje načina za sprečavanje njenih uzroka.