Dobro došli

STEVAN SAVIĆ PR.
GAJENJE SADNOG MATERIJALA “ARGUS”
Kruševac, selo Lazarevac
PIB: 106936409 | Matični br. 62381736 | Šifra delatnosti: 0130

Voćni rasadnik Argus, nekada rasadnik voća Savić,  je lider u rasadničkoj proizvodnji i oduvek je imao najpovoljnije cene. Osnovan je 1977. godine, i već 39 godina se uspešno bavi proizvodnjom sadnog materijala vrhunskog kvaliteta. Na ovim stranicama će te naći sve o voćarstvu, novim sortama i kalemljenju loznih kalemova i voćnih sadnica.
Preko naše prezentacije možete naručiti voćne sadnice i lozni kalem, informisati se o rasadničkim, voćarskim i kalemarskim tajnama.
Želja nam je da zadobijemo vaše poverenje stručnim savetima, tačnosti u sortama, kvalitetnim i zdravim sadnicama.
Da vas podsetimo: Bez zdravih i kvalitetnih sadnica nema dobrog voćnjaka.
Ako zaista želite dobar voćnjak, računajte na naše iskustvo.

Poštovani ljubitelji voćarstva, u cilju izbegavanja grešaka pri nabavci sadnica i kalemova voćaka korist od ovih informacija može biti velika, jer u suprotnom možete biti razočarani kupovinom sadnice koja će kasnije pokazati neke neželjene osobine koje niste znali. Levo u meniju su prezentirane sledeće osobine sadnica:
-naziv sorte i zemlja porekla
-osobine ploda
-vreme zrenja
-osobine stabla
-osetljivost ili otpornost
-ostale karakteristike

Na našem sajtu je na sveobuhvatan način prikazano zaista dosta sorti jabučastog, koštičavog i jezgrastog voća koje se gaji kod nas. Obuhvaćene su i neke sorte koje se još ne gaje kod nas. Na sajtu ćemo redovno dodavati nove sorte.
Naravno da je nemoguće obuhvatiti baš svaku sortu. Značajno je napomenuti da su posebnim znakom “B.Z.H.” (biološki zdrava hrana) obeležene one sorte voća koje iziskuju minimalnu ili nikakvu hemijsku zaštitu.

Osim navedenih sorti dodavaćemo stručnu literaturu i linkove za koje mislimo da će vam biti od značaja.

Radi boljeg informisanja i uporedjivanja trudimo se da na sajtu opišemo što više sorti. Opisane sorte koje nemamo u ponudi, a vama se svidjaju, pokušajte da pronadjete kod drugih.

Trenutno najtraženije voćne vrste

Na osnovu analize podataka potražnje voćnih sadnica za period od jeseni 2016. do proleća 2017. napravili smo presek stanja potražnje određenih voćnih vrsta. Kao i prethodnih godina, ubedljivo najveća potražnja je za sadnicama lešnika, dok se orah našao na drugom mestu. Zatim slede sadnice višnje, trešnje i šljive.

  • Lešnik
  • Orah
  • Višnja
  • Trešnja
  • Šljiva
  • Ostale voćne vrste

Priprema zemljišta za podizanje voćnjaka

Približava se vreme sadnje voćaka, pa ćemo ukratko opisati pripremu zemljišta za sadnju.

Zemljište za podizanje zasada voća priprema se rigolovanjem ili podrivanjem, a redje samo kopanjem jama. Rigolovanje (duboko oranje) je značajan oblik pripreme zemljišta, posebno za velike plantažne zasade. Njime se najplodniji oranični sloj zemljišta spušta na dubinu budućeg rasta korena voćaka, a donji manje plodni slojevi zdravice se podižu bliže površine. Tu se izlažu dejstvu sunca, mraza i kiše, te se uz mere koje preduzima čovek prevode u plodno zemljište. Rigolovanje ima za cilj da razbije nepropustljive slojeve izmedju oranice i zdravice i da dublje slojeve zemljišta obogati vazduhom, da bi se stvorili povoljni uslovi za razvoj korena voćaka. Ovom merom se unose u dublje slojeve organska i mineralna djubriva rasuta tokom agromerilativnog djubriva. Rigolovnje je posebno značajno na težim zemljištima kao što su smonice, gajnjače i podzoli. Dubina rigolovanja na lakšim zemljištima treba da bude 60 cm, a na težim od 70 – 80 cm. Rigolovanje na malim površinama izvodi se ručno.

Rastilo u našem rasadniku (vocne sadnice – polovina maja 2017.)

Rigolovanje treba obavljati kada je zemljište umereno vlažno. Ukoliko je zemljište previše vlažno kvari se njegova struktura, a ako je suviše suvo izvaljuju se velike grudve zemlje, koje je kasnije teško usitniti. Optimalno vreme za izvodjenje rigolovanja je od jula do septembra. Leti izrigolovano zemljište je izloženo suncu i kiši, a zimi suncu, kiši i mrazu. Takvi uslovi omugućavaju aktiviranje mikrobioloških procesa i stvaranje sitnogrudvaste strukture zemljišta, koja je povoljna za prijem, porast i razvoj sadnica. Izrigolovano zemljište se ostavlja u otvorenim brazdama najmanje mesec dana ali je bolje da taj period traje nekoliko meseci. Danas se češće vrši samo podrivanje, bez rigolovanja, čime se zemljište rastrese i obogati vazduhom. Dubokim podrivanjem se znatno poboljšava vodno-važdušni režim zemljišta, a pri tome se zemljište ne prevrće. Učinak podrivača je 3-5 puta veća nego pri klasičnom rigolovanju. Podrivači mogu da budu snadbeni dodatkom za drenažu ili depozitorom za unošenjem mineralnih djubriva i dublje slojeve zemljišta. Veoma dobra priprema zemljišta za podizanje zasada je unakrsnim podrivanjem do dubine od 70 cm. Posle toga se površina ore do dubine od 40 cm.

Površinska priprema zemljišta za sadjenje

Površinska priprema zemljišta za sadjenje obuhvata nekoliko plićih obrada zemljišta, kojima se površinski sloj parcele posle rigolovanja iravnjava i usitnjava. Ona se sastoji od grubog ravnjanja i fine pripreme zemljište. Grubo ravnjanje se obavlja u dva prohoda unakrsno po dijagonali, korišćenjem teških drljača, tanjirača, ravnjača ili čizel-plugova.Izvodi se najmanje mesec dana posle rigolovanja, kada se zemljište slegne. Ako se vrši jesenje sadjenje grubo ravnjanje se obavlja u oktobru, a ako se vrši prolećno sadjenje obavlja se u februaru. Fina priprema zemljišta predstavlja usitnjavanje površinskog sloja zemljišta pomoću kultivatora ili setvo spremača. Obavlja se neposredno pred sadjenje.

Raspored i razmak sađenja

Sadnice mogu da se sade u pravougaonik, kvadrat, trogao i po izohipsama (konturno). Mehanizacija se najčešće koristi pri sadjenju u pravougaonik pa je takav raspored najčešći pri podizanju savremenih zasada. Glavna sorta i sorta oprašivač treba da budu rasporedjeni u parnom broju redova, radi lakšeg izvodjenja zaštite i berbe. Sadnice su najravnomernije izložene suncu kada je pravac redova sever – jug. Na padinama pravac redova treba da bude upravan na pad terena. Ako je rastojanje izmedju voćaka malo, pogoršava se kvalitet plodova, a ako je veliko smanjuju se prinosi po hektaru. Rastojanje izmedju stabala u zasadu zavisi od veličine zasada, sorte, podloge i sistema gajenja, klime, zemljišta, orografije i drugih činilaca sredine, visine debla, mogućnosti navodnjavanja, načina održavanja zemljišta i izvodjenja berbe, kao i primenjene mehanizacije u voćnjaku. Najveća rastojanja je potrebno obezbediti kod stabala koja se gaje na generativnim podlogama u uzgojnim oblicima slobodna piramidalna kruna, poboljšana piramidalna kruna i kotlasta kruna ili vaza. Rastojanje je najmanje na slabo bujnim vegetativnim podlogama sa krunom u obliku vretena.

Nega mladih voćaka posle sadjenja

Posle sadjenja u voćnjaku se obavljaju sledeći završni radovi: Odmah posle sadjenja sadnice se zalivaju. Ova mera je obavezna pri jesenjoj i prolećnoj sadnji. Voćke se prskaju radi zaštite od bolesti i štetočina u jesen ili rano proleće, pre kretanja vegetacije. Zaštićuju se od glodara mrežicama ili na druge načine. Zemljište oko sadnice zastire se nezgorelim stajskim djubrivom i posle plitko prekopa, kako bi se sprečilo smrzavanje zemljišta u toku zime i gubitak vlage u toku proleća i leta. Sadnice se prekraćuju na željenu visinu već prema uzgojnom obliku u to u proleće pre kretanja vegetacije. Bočne grane na deblu skrćuju se na nekoliko pupoljaka. Kad su sve operacije obavljene, zemljište se plitko kultivira da bi se razibila pokožica. Savremeni plantažni zasadi se podižu jednogodišnjim sadnicama bez formirane krune. Kruna se formira na stalnom mestu, a to počinje u toku prve vegetacije.

Sadnice kalemljenog lešnika pred vadjenje (2017.)

Treba vam savet? Pozovite nas