Slika 2: Cvet kajsije zašticen od mraza sa Natural Plant Antifreeze.

Zaštita vocaka od mraza biološkim preparatima

Nastojeci da pomogne proizvodacima da u borbi protiv izmrazavanja voca CropAid ltd., u saradnji sa renomiranim strucnim timom na celu sa Prof. Dr. Fevzi Ecevitom patentirao je preparat pod imenom Natural Plant Antifreeze, odnosno, prirpdni antifriz za biljke.

Preparat je prirodnog porekla i potpuno ekološki prihvatljiv u svetu. Osnovu preparata cine bakterije Thiobacilus subspecies (T. Ferrooxidant, T. Thiooxidant, T. Thioparus) i preko 60 minerala koji se i inace nalaze u našem prirodnom okruženju.

Zbog specificnog mahanizma delovanja bakterija i efekti primene su višestruki.

Primena preparata u toku sezone omogucuje neke povoljnosti za biljke. U toku sezone rasta, primena NPA omogucava biljkama da proizvedu antifriz proteine (AFP) i antifriz amino kiseline (AAA) koje omogucavaju da biljke lakše podnesu hladne i vruce temperaturne šokove.

Neke od prednosti korišcenja Natural Plant Antifreeze:

1. NPA može sniziti tacku oštecenja od hladnoce cak i za do 70 C.
2. Povecava se kapacitet fotosinteze i osmonski pritisak, biljka bolje usvaja hranu i vodu, zbog boljeg iskorištena prirodnih resursa zemljišta smanjuje se kolicina bacenog dubriva, povecava se otpornost biljke na bolesti (ušteda na radu i pesticidima), biljka je u boljoj kondiciji i otpornija.
2. Biominerali sadržani u NPA lako se usvajaju preko lista, stabljike i korena, ubrzava se metabolizam i povecava sadržaj aminokiselina, proteina, šecera, vitanima, ulja, a narocito antifriz proteina.
3. Kada se NPA primeni na zemljište on snižava pH vrednost i utice na smanjenje broja patogena u zemljištu, a Thiobacillus bakterija ce fiksirati azot iz vazduha u zemljište u kolicini od 60-80 kh/ha/god.
4. Omogucava bolje i brže klijanje semena u direktnoj setvi i kontejnerskoj proizvodnji rasada.
5. Ubrzava dospece ranih kultura i produžava vegetaciju u jesen. Primena na voce (kajsije, breskve, šljive, trešnje, grožde, jabuke i sl.)

Primenom NPA tri puta u pravo vreme omogucavate da biljka lakše podnese pozni mraz ponekad cak i bez gubitka u prinosu.
Primer Engleskih proizvodaca kajsije pokazuje da je zasad tretiran NPA doneo 80-90% prinosa u odnosu na netretiran pri mrazu od -5 0 C.
U nastavku prikazacemo prva iskustva u primeni pomenutog preparata. Ogled je uraden u mestu Lipar u Backoj na Teleckoj visoravani.

Zasad kajsije raznih sorti:
Segedinski mamut, Madarski orijaš, Madarska najbolja, Nju Džersi, i Novosadska rodna. Starost zasada je 8 godina i 12 godina približno iste površene. Ukupna površina je 1.5 hektar i zauzima oko 750 stabala vocaka.

Tretirano je 17.03.2008. oko 10 sati pri temperaturi od 11 0 C (pocetak tretiranja). Na celu površinu potrošeno oko 760 litara rastvora (1 litar Natural Plant Antifreeze na 200 litara vode) ukupno 4 litre. Visina stabala 4-5 metara.

Prvi mraz 20.03.2008. izmerena temperatura od -3 0 C u vocnjaku.
Drugi mraz21.03.2008 izmerena temperatura od -3 0 C u vocnjaku.
Treci mraz 27.03.2008 izmerena temperatura od -4 0 C u vocnjaku.

TRETIRANJE PO SLEDECIM PREPORUKAMA

Koncentracija za prskanje 0,5 %.

Ne prskati sa manjomkoncentracijom, bitno je da na jedinicu površine padne tacna koncentracija bakterija.
Ne mešati sa drugim pesticidima i preparatima. Voditi racuna da pH vrednost rastvora bude 5.5 – 6.0. Ako je pH vrednost vode 7 ili više sniziti pH dodavanjem kiseline ili dubriva u potrebnoj meri da bi dobili pH vode oko 6.5.
Kod mešanja prvo mešati voda i dubrivo, zatim Natural Plant Antifreeze ili voda-Natural Plant Antifreeze

Ne koristiti bakarne preparate, mineralna ulja i antibiotike.

Ne koristiti vodu iz gradskog vodovoda jer sadrži aktivni hlor, ako mora da se koristi sacekati tri dana da hlor iz vode izvetri.

Slika 1: Cvetovi kajsije koji su stradali od mraza.

NaanDan Flipper:
Super-target mini splinker. Ovo je jedinstveni i najkorišceniji proizvod, namenjen je ivicnim kulturama i redovima, kao i za vinovu lozu, jabuke, kruške, maline, kupine...

Težina leda

Dug period mrazeva i primena zaštite rasprskivacima, mogu prouzrokovati formiranje znatne kolicine leda na biljkama, a to moze da uzorkuje lomljenje grana kod biljaka.

Ciljana zaštita od mraza

Ideja ciljane zaštite je proistekla iz želje za samnjenjem troškova i minimiziranjem površine na kojoj se zaštita primenjuje. Zaštita pokriva samo biljke. Tako se smanjuju troškovi, štedi voda...

Odabir proizvoda

NaanDan 233 Bayonet:
metalni spinkler za punu zaštitu od mraza.

Za sada najveci uspeh postignut je površinskom irigacijom (korišcenje rasprskivaca), ali to je kod nas još uvek u fazi ispitivanja i nema nekih rezultata koji mogu da budu pokazatelji nacina funkcionisanja ovog sistema.

Bazira se na cetiri faktora:
* Kada se voda zamrzne, ona otpušta toplotnu energiju. Ova sakrivena toplota sprecava da temperatura biljaka padne ispod nule.
* Mešavina leda i vode izložena temperaturama ispod 00, nece se zamrznuti sve dok se sva voda ne zamrzne.
* Mnoge biljke mraz ne može da ošteti, iz prostog razloga jer tecnost u tkivima tih biljaka ima nižu tacku mržnjenja od vode.
* U zavisnosti od fenofaze razvoja biljaka zavisi i otpornost biljaka na pojavu niskih temperatura.

Površinsku irigaciju ne prekidati sve dok se temperature ne popnu iznad 00 i dok se sav led koji je na biljkama ne istopi.

Uspešna zaštita useva od mraza pomocu rasprskivaca (sprinkler), zavisi od tri bitna faktora:
* Brzina rotacije rasprskivaca (sprinkler).
Istraživanja su pokazala da je stabilnom ocuvanju temperature biljaka dosledniji brže rotirajuci rasprskivac (sprinkler). Da bi se obezbedila dovoljna brzina, rasprskivac treba da okrene ceo krug za max 60 sekundi. Trideset do cetrdeset sekundi je idealno.
* Brzina aplikacije vode.
Kolicina vode koja se aplicira na nekoj površini za odredeno vreme je jedan od kljucnih faktora u dizajniranju sistema za zaštitu od mraza. Brzina aplikacije se proracunava nakon utvrdivanja sledecih faktora: temperatura, brzina vetra i nivo vlažnosti. Vetar izaziva vece isparavanje. Sa povecanjem brzine vetra, moramo povecati i kolicinu vode, kako bi se dobili uslovi kao da vetra nema.
* Uniformnost.
Efikasna zaštita od mraza zavisi i od toga da li rasprskivac ravnomerno ispušta vodu. Uskadivanje tipa rasprskivaca, brzine vetra i operativnog pritiska su osnovni uslovi koje mora da zadovolji sistem da bi mogao nesmetano da funkcioniše.

Šema: Prosecne minimalne temperature i brzina aplikacije vode.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE POVRŠINSKE IRIGACIONE ZAŠTITE

PROGNOZA MRAZA POMOCU AUTOMATSKE METEOROLOŠKE STANICE

Mraz je kratkotrajni pad temperature prizemnog sloja vazduha do 0°C ili niže, u toplom delu godine, može izazvati velike štete narocito kada se radi o vocarskim kulturama.

Jedini nacin za efikasnu zaštitu biljaka od mraza jeste da se prognoza mraza obavlja posebno za svaku lokaciju, a da se zatim na tim lokacijama primeni neka od brojnih metoda za zaštitu od mraza. Da bi mogla da se obavi prognoza pojave mraza u nastupajucoj noci neophodno je da se na izabranoj lokaciji, tokom dana, izmere vrednosti temperature i relativne vlažnosti vazduha. Veoma pouzdan nacin da se ovo obavi je korišcenje automatske meteorološke stanice ADAS koja je rezultat saradnje strucnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta i Centra za meteorologiju i modeliranje životne sredine, Univerziteta u Novom Sadu i firme EL MAX iz Novog Sada. ADAS je dizajniran tako da meri, i u internoj memoriji beleži izmerene vrednosti kolicine padavina, temperature i relativne vlažnosti vazduha na jednom nivou, temperature zemljišta na jednoj dubini i trajanja vlaženja lista. Izmereni podaci se po potrebi prelistavaju na LCD-u (Liquid Crystal Display) uredaja, na kome takode može da se ocita prognozirana minimalna temperatura vazduha tokom noci. Sastavni deo sistema za prognozu mraza je softver MRAZ koji se instalira na racunar na kome se cuvaju izmereni podaci i koji daje informaciju o tome da li ce biti mraza, kao i vremenu pocetka i završetka perioda sa temperaturom vazduha ispod 0°C i ispod kriticne vrednosti za datu biljku.

Koja metoda ce biti primenjena zavisi pre svega od ekonomske moci proizvodaca i vrste biljaka koje se štite. Neke od najcešce korišcenih metoda su:

a) zagrevanje vazduha upotrebom grejaca na bazi nafte ili nekog drugog goriva;
b) orošavanje upotrebom rasprskivaca i impaktnih sprejera;
c) mešanje vazduha upotrebom "wind" mašina;
d) zamagljivanje.

Mraz nastaje sublimacijom vodene pare na ohladenim predmetima kad je temperatura ispod nula stepeni Celzijusa.
Moramo znati da do pojave mraza dolazi na više nacina.
Mraz nastaje advekcijom, radijacijom ili istodobno radijacijom i advekcijom.
Advekcijski mraz nastaje zbog prodora hladnog vazduha, zadrži se i po nekoliko dana, a uz to prekrije veliko podrucje. Upravo zbog navedenog, zaštita je biljaka od advekcijskog mraza vrlo teška. Jedini moguci nacin koji se u praksi do sada pokazao delotvornim jeste orošavanje.
Radijacijski mraz nastaje kad je tokom noci vrlo intenzivno hladenje zemljišta i prizemnog sloja vazduha. U najnižim delovima nekoga kraja, a zbog spuštanja ohladenog vazduha niz obronke nastaju takozvana jezera hladnog vazduha pa po kotlinama, dolinama, uvalama i nizinama nastaju štete izazvane mrazom.
Opasnost od pojave mraza je znatno manja blizu vecih vodenih površina, iznad neobradenog zemljišta, a i na južnim obroncima. O tim okolnostima moramo voditi racuna prilikom planiranja sadnje vocaka i vinove loze. Nužno je da se svaki vocar upozna sa tehnologijom zaštitom od mraza, te da se pravovremeno ulaže u tehnolgiju, jer u protivnom mraz ce vrlo verovatno, prepoloviti ili u potpunosti uništiti ocekivani rod, što predstavlja vecu štetu od troškova ulaganja u tehnologiju zaštite od mraza.

Slike 1, 2, 3 :
Štete nastale od mraza na cvetu jabuke, kajsije i vinove loze.

U uslovima kontinentalne klime kakva je u Srbiji imamo cestu pojavu kasnih prolecnih mrazeva koji mogu da smanje prinos voca cak i do 100 procenata. Iz tog razloga proizvodaci od trenutka stvaranja plantažnog uzgoja voca bore se da reše taj problem.

Od pocetka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova u vocaka mogu od mraza stradati neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi. Pri temperaturama od -1 do +2°C ugroženi su zametnuti plodovi, do -2°C otvoreni cvetovi, a temperature od -5 do -8°C dovode do izmrzavanja neotvoreneih cvetova. Najcešce su direktne mere zaštite od poznih prolecnih mrazeva, pre svega zadimljavanje, temperaturna inverzija i zaštita pomocu veštacke kiše.

Cvetni pupoljci vocaka spadaju u organe najosetljivije prema mrazu i cesto mogu delimicno ili potpuno izmrznuti, narocito kod badema, kajsija, nekih šljiva, bresaka itd. Štetnost kasnih prolecnih mrazeva na pojedine vocne vrste je pre svega uslovljena fenofazom u kojoj se te vocne vrste nalaze. Ostale kontinentalne vocne vrste kasnije ulaze u fenofazu cvetanja, pa prema tome i rede im izmrzavaju cvetni pupoljci. Od pocetka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova u vocaka mogu od mraza stradati neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi. U istih sorata vocaka na otpornost mogu uticati: meteorološke prilike tokom vegetacije; nacini gajenja i negovanja; stanje zrelosti drveta i kolicina rezervnih materija u tkivu; stepen razvijenosti pupoljka; mesto pupoljka na grancici; debljina grancice; starost vocaka; jacina i trajanje niskih temperatura; da li su cvetovi vlažni ili suvi pri delovanju mraza itd. U kontinentalnim uslovima u Vojvodini na osnovu višegodišnjeg proseka opasnost od poznih prolecnih mrazeva postoji sve do 5. maja.

Najcešce su direktne mere zaštite od poznih prolecnih mrazeva, pre svega zadimljavanje, temperaturna inverzija i zaštita pomocu veštacke kiše. Primenjeno blagovremeno, uz obezbedenje gustih dimnih zavesa, dimljenje povecava temperaturu za 0,5°C do 1,5°C, što je u izvesnim slucajevima dovoljno za ostvarenje zaštite cvetova vocaka od mraza. Može se sprovoditi na primitivan nacin - paljenjem unapred spremljenih teško sagorljivih materija, ali pri jacem mrazu ovim se ne postiže sigurna zaštita vocaka. Temperaturna inverzija ostvaruje se uspešno džinovskim ventilatorima i helikopterima. Time se temperatura na ogranicenim površinama 4-5 ha može povisiti za 2-3°C, što je cesto dovoljno za sigurnu zaštitu vocaka od poznih prolecnih mrazeva.

Zaštita vocaka od mraza veštackom kišom

Pretvaranje vode u cvrsto agregatno stanje u procesu formiranja leda predstavlja egzotermican proces pracen oslobadanjem toplote koja može biti znatna. Na ovoj pojavi se zasniva prskanje cvetova ili zametnutih plodova vocaka vodom, u vidu što finije izmaglice, i to u kriticnom vremenu, neposredno ispod nula stepeni, pa do prestanka kriticne temperature, da bi se svi organi zaštitili od izmrzavanja. Usled niske temperature voda se na svim organima vocaka koje kvasi brzo smrzava, formirajuci po površini zaštitnu skramicu leda, dok unutrašnje tkivo usled oslobodene toplote (80 kalorija na 1 gram smrznute vode) pri tome nije ugroženo hladnocom, jer se u njemu ne dešava smrzavanje. Pri tom, povišenje temperature je srazmerno kolicini vode upotrebljene za prskanje. Prema ispitivanjima u East Malingu za jedan cas temperatura se povisi: sa 2 mm taloga upotrebljene vode za 2°C, sa 4 mm za 3,4°C a sa 6mm vode za 4,5°C. U praksi cesto nije potrebno više od 2,5-3 mm (25-30m2/l/ha/cas) pri slabijem mrazu (do-5°C).

Zalivanje mora da se obavi sporo i u vidu najfinije izmaglice, da bi moglo trajati što duže, uz malu potrošnju vode. Ocigledno da se dužim prskanjem i potrošnjom vecih kolicina vode može postici zaštita i pri znatno nižoj temperaturi, cak i pri mrazu od -10°C, što se ne može ostvariti na druge nacine. Prskanje treba poceti kada temperatura oko cvetova padne na 0°C. Ranije prskanje je nekorisno jer se nece formirati led, a toplota se oslobada samo pri formiranju leda. Medutim, sa prskanjem se ne sme ni zakasniti. I za kraj, važno je napomenuti da se za sve vreme trajanja mraza prskanje cvetova ne sme prekinuti (nepovoljan je prekid preko 3-4 minuta).

Zaštita voćnjaka od mraza