Aronija

Sadnice aronije
HIT CENE!

Pogledajte našu sepcijalizovanu stranicu

AKCIJA

Voćno lozni rasadnik "ARGUS"

Voćne sadnice: Šljiva, Kajsija, Breskva, Nektarina, Trešnja, Višnja, Kruška, Jabuka, Lešnik, Orah........Lozni kalem: Kardinal, Afusalim, Gročanka, Muskat hamburg, Muskat italija, Plovdina, Tamnjanika, Prokupac, Vranac, Crni Burgundac, Rajski Rizling, Rkacitel

Efikasnost i ispiranje

Kada se injektiranje dubriva uskladi sa planom navodnjavanja i ocekivanom kolicinom padavina, visok procenat dubriva ostaje u zoni korenovog sistema. Iz ove zone dubrivo se može isprati ako se u sistem unosi rastvoreno u velikoj kolicini vode ili u vremenu neposredno pre ili posle navodnjavanja ili jake kiše. Zato ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene dubriva ili ako su prognozirane jake kiše. Kako bi se povecala efikasnost dubrenja i izbeglo spuštanje dubriva do podzemnih voda, ispiranje treba svesti na najmanju mogucu meru.

Veoma je važno poznavati tip zemljišta u vocnjaku i dubinu do koje se prostire korenov sistem. Opšte pravilo je da u peskovitim zemljištima svakih 38.3 l zemljišta zadržava 2.3 l vode. Krecnjak zadržava 4.5 L vode na 38.3 l zemljišta, a glinuše oko 6 l.

Može se desiti da jedan kapljac po stablu ne bude dovoljan da obezbedi dovoljnu kolicinu vode i hranljivih materija korenovom sistemu. Obicno su dovoljna dva kapljaca, dok se tri ili cetiri kapljaca po stablu mogu koristiti na jako peskovitim zemljištima ili kod velikih stabala.

Dužina vremena injektiranja

Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji duži vremenski period od onog koji je potreban za injektiranje dubriva. Pre nego što se zapocne sa unošenjem dubriva, sistem treba ukljuciti i pustiti da dostigne ravnotežu ili stepen apsolutne operativnosti. Ako jedna sekcija koja se navodnjava pomocu jednog ventila ima oko 10a ili manje, sistemu na toj sekciji je potrebno oko 20-30 min da dostigne ravnotežu.

Pošto se injektiranje dubriva završi, sistem treba ostaviti ukljucen 20-30 min kako bi celokupna kolicina dubriva izašla iz sistema. Ovako se izbegava rizik da dubrivo ostane u sistemu posle njegovog iskljucivanja i da dode do zacepljenja kapljaca.

Azotna dubriva koja se mogu injektirati u sistem

Azotna dubriva koja se obicno ubrizgavaju u sistem su u obliku 28%-og rastvora azota, amonijum nitrat i urea. Rastvor azota se može direktno uneti u sistem, dok se amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako injektirati u sistem.

Stepen rastvorljivosti nekoliko suvih azotnih dubriva prikazana je u tabeli. Ovo su maksimalne kolicine ciste supstance (zasiceni rastvori), dok je realna rastvorljivost dubriva obicno malo slabija. Ove vrednosti treba koristiti kao osnovu za odredivanje stvarne rastvorljivosti dubriva u vodi za navodnjavanje.

Vrste injektora

Postoji nekoliko vrsta injektora, ali se u najširoj upotrebi nalaze tri: Venturi – tecna dubriva ili rastvorena cvrsta dubriva unose se u sistem na osnovu razlike u pritisku koja nastaje na suženom delu glavne cevi na mestu injektiranja; pretakajuca pumpa – rastvor dubriva se unosi u sistem pomocu pumpe; tank sa delom za ubrizgavanje dubriva – deo vode za navodnjavanje vraca se u tank zbog razlike u pritisku izmedu ulazne i izlazne cevi na tanku u kome se nalazi rastvoreno dubrivo.

Iako koncentracija dubriva u sistemu za navodnjavanje može varirati u zavisnosti od vrste injektora koja se koristi, tip injektora nece uticati na ravnomernost primene dubriva dok god je vreme ubrizgavanja dovoljno dugo da se celokupna kolicina dubriva rasporedi u vocnjaku.

Kolicina dubriva za injektiranje

Koju kolicinu dubriva treba koristiti i u kom momentu ga treba ubrizgati u sistem? Kolicina i vreme zavise od starosti stabala, sorte,potencijalnog prinosa, sposobnosti korena da sprovodi rastvor hranljivih materija,tipa zemljišta i iskustva i ciljeva proizvodaca. Injektiranje dubriva daje proizvodacu veci stepen fleksibilnosti od primene dubriva preko zemljišta pošto se na ovaj nacin dubrivo dostavlja biljkama baš onda kada im je to potrebno.

Kolicine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i do 50-65% u poredenju sa onima koje se unose preko zemljišta. Tako, stablo kome je normalno potrebno 450g amonijum nitrata koji se primenjuje jednom godišnje po površini zemljišta ce imati istu bujnost, prinos i iste koncentracije azota u lišcu ako se dubri injektiranjem sa 1/3-1/2 manjom kolicinom azota.

Stabla lakše usvajaju injektiranjem unešen azot zbog preciznije odredenog vremena primene i unošenja dubriva direktno u zonu korena. Injektiranje preko sistema kap po kap bi bilo najbolje zapodeti kolicinom azota koja je upola manja od one koja bi se inace rasula po površini zemljišta. Tu kolicinu dalje treba povecati ili smanjiti u zavisnosti reakcije drveta na dubrenje.

Ne treba injektirati celokupnu kolicinu azota koja je namenjena za tu godinu u samo jednoj primeni. Ako je jednom stablu potrebno 200 g amonijum nitrata godišnje, ovu kolicinu treba podeliti na tri ili više jednakih doza i injektirati ih u intervalima od 2 nedelje, od kojih ce prvi biti negde u vreme cvetanja. Npr. 60 g po stablu uneti u vreme cvetanja, a još 60 g i 80 g dve, odnosno cetiri nedelje kasnije. Kada se ustanovi koja je kolicina dubriva potrebna jednom stablu, nju treba pomnožiti sa brojem stabala koja su pod sistemom kap po kap, kako bi se odredilo koliko je dubriva potrebno za svaku sekciju pod sistemom. Po gornjem primeru, svakom stablu treba dostaviti 60 g amonijum nitrata u vreme cvetanja. Ako u datoj sekciji koja se navodnjava ima 500 stabala, u nju treba uneti 500*60g, odnosno 30 kg amonijum nitrata u vreme cvetanja.

Magnezijum (Mg) Ako treba uneti dodatne kolicine magnezijuma, dolomitni krecnjak je najjeftinije dubrivo. Primenjuju se 2-4 t/a ili kolicine preporucene na osnovu izveštaja o analizi zemljišta. Može se upotrebiti magnezijum sulfat (gorka so) u koncentraciji od 131 g/l u prva dva prskanja tokom dve ili tri godine dok krecnjak ne odreaguje u zemljištu.

Primena mikroelemenata

Gde postoje nedostaci B, Fe, Mn ili Zn preporucuje se primena sledecih koncentracija dubriva:

Bor (B) Bor se primenjuje inkorporacijom u zemljište u kolicini od 450-600 g/a za jabuke i kruške, 225-450 g/a za trešnju i 225 g/a za breskve. Može se primeniti i folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je lišce još aktivno.

Koncentraciju ne treba povecavati više od dva puta. Pošto je razlika izmedu nedostatka i suviška bora mala, treba ga primenjivati samo ako postoji potreba za time. Folijarnom primenom može se bolje kontrolisati kolicina bora koju biljka usvoji. Solubor je naviše korišceno dubrivo sa borom.

Breskve su veoma osetljive na suvišak bora – treba ga primenjivati samo ako analize listova pokazuju njegov nedostatak.

Gvožde (Fe) Do nedostatka gvožda dolazi na zemljištima sa visokom pH vrednosti ili slabom drenažom. Ako simptomi na biljkama ukazuju na nedostatak gvožda, a pH je iznad 7.5, treba je smanjiti dodavanjem sumpora, aluminijum sulfata ili kiselih azotnih dubriva. Unošenje gvožda preko zemljišta na zemljištima sa visokom pH vrednosti su se pokazala nedovoljnim ili neefikasnim. Za privremenu popravku treba koristiti fungicide koji sadrže gvožde, ili komercijalne helate gvožda u koncentracijama koje se preporucuju za ranija prskanja.

Mangan (Mn) Ukoliko je prisutan nedostatak mangana, treba primeniti vodeni rastvor mangan sulfata u koncentraciji od 66 g/l vode ili helate mangana u koncentraciji preporucenoj za prva dva prskanja. Koncentracija se ne sme povecavati više od dva puta. Ukoliko je prisutan suvišak Mn, proveriti pH zemljišta i uneti krecnjak u potrebnoj kolicini.

Cink (Zn) Reakcije na unošenje Zn preko zemljišta nezadovoljavajuce su na zemljištima sa visokom pH vrednosti. Savetuje se folijarna prihrana i helati cinka u preporucenim koncentracijama i vremenima prskanja. Takode se može koristiti i cink sulfat u kombinaciji sa jednakim kolicinama hidriranog krecnjaka za prva dva prskanja (12-26 g/l ) ili 1,3-2,3 kg u septembarskom prskanju posle berbe. Fungicidi Ditan i Cineb su takode dobri izvori cinka ako se primenjuju u zasadima za koje su registrovani i u koncentracijama i vremenu primene naznacenim na etiketi.

Ðubrenje preko sistema kap po kap

Ðubrenje preko sistema kap po kap treba pažljivo isplanirati. Najvažniji faktori koje treba uzeti u obzir su: ujednacen protok vode (ravnomerna primena dubriva moguca je samo ako je i protok vode ujednacen), nacin ubrizgavanja dubriva u sistem, vrsta dubriva, kapacitet injektora i odredivanje trajanja primene.

Preko sistema kap po kap se najcešce primenjuje azot. Prednosti ovakvog nacina dubrenja ogledaju se u znacajnoj uštedi samih dubriva (troškovi su manji i do 50% ), manjem oslanjanju na kišu da sprovede azot do korenovog sistema, ravnomernijem i redovnijem snabdevanju biljaka azotom tokom citavog vegetacionog perioda i smanjenim gubicima od ispiranja azotnih dubriva.

Ujednacenost protoka

Najvažniji preduslov za efikasno injektiranje dubriva u sistem jeste ujednacen protok vode u njemu. Biljke se ne mogu ravnomerno snabdeti dubrivom ako protok vode nije ujednacen. Da bi protok vode u sistemu za navodnjavanje bio ujednacen, iz svakog kapljaca u jedinici vremena treba da istice apsolutno jednaka kolicina vode. Iako je skoro nemoguce postici 100% ravnomeran protok, za primenu dubriva preko sistema je neophodno da ova ujednacenost bude najmanje 80%. Ako je ovaj procenat ispod 80, treba ga poboljšati ili uopšte ne dubriti na ovaj nacin.

Neravnomeran protok vode javlja se kao posledica loše projektovanog sistema, razlike izmedu kapljaca ili njihovog zapušavanja, pa je zato najbolje da se projektovanje i postavljanje sistema poveri kvalifikovanim licima. Zacepljenje kapljaca obicno se sprecava upotrebom filtera i pravilnim održavanjem sistema.

Izlazni kapacitet pumpe, pritisak u sistemu i protok u glavnoj cevi se u izvesnoj meri razlikuju od sistema do sistema. Ujednacenost protoka može se poboljšati produženjem vremena primene i injektiranja dubriva dotle dokle je to isplativo.

Jadnostavan, brz i precizan nacin merenja ravnomernosti protoka opisan je na grafiku. Za merenje protoka iz pojedinacnih kapljaca koristie se male posude (od oko 200 mililitara). Svaka posuda obeleži se crtom na istoj visini, postave se ispod kapljaca i meri se vreme u sekundama potrebno da nivo vode dostigne naznacenu crtu. Dalje se saberu tri najduža vremena i ta vrednost (ozncena kao Tmax) pronade na vertikalnoj osi grafika koja je oznacena. Na grafiku je dat primer zbira tri najduža vremena od 200s. Sledece treba sabrati tri najkraca vremena i tu vrednost, oznacenu kao Tmin, pronaci na horizontalnoj osi. U datom primeru, zbir tri najkraca vremena je 100s. Povuci vertikalnu liniju od Tmin i horizontalnu od Tmax. Vrednost ravnomernosti protoka nalazi se u preseku ove dve linije. U datom primeru, ova vrednost je jedva zadovoljavajuca (77%) i ukoliko se ona ne može povecati, injektiranje dubriva u sistem se ne preporucuje.

Kalijum (K2O) Primena 68-136 kg/a kalijum oksida nadoknadi ce vecinu nedostataka ovog elementa. Kako bi se u zasadima košticavog voca na lakim, peskovitim zemljištima održao odgovarajuci nivo kalijuma, bice potrebno primenjivati ove kolicine na svakih 3-5 godina.

Kalcijum (Ca) Ako se pH vrednost održava iznad 6.0., retko dolazi do nedostataka ovog elementa. Unošenje krecnjaka u kolicini od 2-4 t/a ispravice nedostatke ukoliko do njih dode.

Neodgovarajuci nivoi kalcijuma u stablima jabuke mogu da dovedu do poremecaja kao što su gorka pegavost, pucanje ili prerano smekšavanje ploda. Prskanje kalcijumom može smanjiti ove probleme, ali ih retko može potpuno ukloniti. Najbolje je prskati 8-10 puta u periodu od kasnog juna pa do berbe u intervalima od dve nedelje. Treba prskati kalcijum hloridom u kolicini od 26–40 g/l u junu i julu i 40-65 g/l u avgustu i septembru, što ce imati isti efekat kao i primena ostalih dubriva koja sadrže istu kolicinu kalcijuma. Treba prskati rastvorom kalcijuma, i koncentracije treba smanjiti ako je vreme toplo i vlažno ili ako od prethodnog prskanja nije pala kiša. Primeniti 9-13.5 kg kalcijum hlorida po aru tokom vegetacionog perioda kako bi se postigli najbolji rezultati.

Tabela:Preporucene kolicine kalijuma za primenu pre sadnje u zasadima raznog voca

Na veoma peskovitim zemljištima preporucuje se prolecno dubrenje, pošto posle jesenje primene može doci do ispiranja. Dosta proizvodaca azot primenjuje iz dva puta – prvu polovinu odredene kolicine u martu ili aprilu, a drugu u junu, posle zametanja plodova. Kolicina u drugoj primeni može se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova, kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone.
Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko dubrivo, pre primene treba ustanoviti sadržaj azota u njima i kolicinu primene prilagoditi kolicinama azota u mineralnim dubrivima koja se vec primenjuju, tako da ukupna kolicina unetog azota ne prelazi preporucene kolicine primene. Teško je pretpostaviti koliko se azota može obezbediti iz sena ili slame. Moguce je da ce biti potrebno smanjiti kolicine azota koje se u zemljište unose iz organskih dubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju.

Primena fosfora ,kalijuma, kalcijuma i magnezijuma

Ove elemente ne treba primenjivati ukoliko za njima ne postoji dodatna potreba.

Fosfor (P2O5) Ako postoji potreba, treba primeniti 90-180 kg P2O5 po jednom aru. Pošto se fosfor u zemljištu krece veoma sporo, ove kolicine bice dovoljne najvecem broju vocnih vrsta tokom niza godina.

Tabela: Preporucene kolicine primene fosfora u pre sadnje u jabukama, kruškama, košticavom voccu, groždu, jagodama i malinama

PREPORUKE ZA ÐUBRENJE VOĆA

U daljem tekstu nalaze se preporucene kolicine primene azotnih dubriva, koje treba prilagoditi razlkama u tipovima zemljišta i tehnologijama gajenja na pojedinim lokacijama. Preporuke za primenu ostalih hranljivih materija date su pod pretpostavkom da postoje potrebe za njihovim dodatnim kolicinama.

Primena azota

Iako se potreba za optimalnim kolicinama azota razlikuje od jedne lokacije do druge, preporuke raznih proizvodaca treba uzeti kao okvirni vodic. Pre odredivanja treba upoznati reakcije zasada na dubrenje. Mnogo je lakše primeniti dodatne kolicine azota nego izaci na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suvišak ovog elementa. Preterani porast posebno nanosi štete u mladim, gusto sadenim zasadima jabuke.

U pojedinim vocnjacima može postojati potreba za primenom manje ili više azota od preporucenih kolicina. Ove kolicine treba prilagoditi uslovima u vocnjaku koji se odreduju na osnovu koncentracije azota u listu, bujnosti stabala, kvaliteta ploda i rodnosti. Na potrebu biljaka za azotom najviše uticu tip zemljišta, rezidba i nacin obrade medurednog prostora. Vocnjacima podignutim na plodnoj ilovaci mogu biti potrebne samo polovine preporucenih kolicina azota, a onima na peskovitim zemljištima i do 50% više od dole navedenih kolicina. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati povecani sadržaj azota i tu treba uneti mnogo manje dubriva. U vocnjake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% više azota nego u ciste i dobro obradene. Isto tako, vece kolicine unose se i u jako zakorovljene vocnjake.

Jaka rezidba podstice vegetativni porast i može smanjiti potrebe za azotom. Ovakva stabla treba dubriti malo ili ih skoro uopšte ne dubriti.

Ðubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci, ali tako da se opasnost od ožegotina na korenu svede na najmanju meru. Vecina dubriva koja se nalaze na tržištu su soli, i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji, mogu izazvati oštecenja korena. Kod mladih stabala voca i vinove loze, treba rasuti dubrivo u precniku od 90 – 120 cm oko biljke, a 20-25 cm dalje od stabla. Tek posadene sadnice voca i vinove loze treba dubriti posle dovoljnih kolicina kiše i tek pošto se zemlja slegne. Oko starijih stabala dubrivo treba rasuti u precniku širine krošnje. U starijim vinogradima, dubrivo treba rasuti u redu, u traci širine 1,5-1,8 m.

Kako uzorci površinskog sloja zemljišta ne daju dovoljno informacija o variranju pH vrednosti i nivoa hranljivih materija u zdravici, treba uzeti uzorke sa površinskog dela (do 20 cm dubine) i iz zdravice zemljišta (30-45cm dubine). Takode bi trebalo uzeti posebne uzorke iz delova pija je dubina smanjena uklanjanjem zdravice ili povecana njenim dodavanjem. Na ovakvim mestima pH vrednost i kolicina hranljivih materija se cesto znacajno razlikuju.

Uzimanje uzoraka u vec uspostavljenim zasadima. S obzirom da vecina višegodišnjih vocaka ima dubok korenov sistem, cak iako analize pokazuju nezadovoljavajuci sadržaj mineralnih materija u zemljištu, biljke obicno mogu da usvoje dovoljne kolicine najveceg broja hranljivih materija. U ovakvim uslovima, biljke nece odreagovati na dodatno dubrenje, i ono ce predstavljati nepotreban trošak. U nekim drugim situacijama, može se desiti da biljke ne mogu da usvoje dovoljnu kolicinu hranljivih materija cak iako ih u zdravici ima dovoljno. Stoga se pri pracenju kvaliteta ishrane zasada ne treba oslanjati samo na rezultate analize zemljišta.

U vec uspostavljenim vocnjacima i vinogradima, analiza zemljišta je najbolji nacin za posmatranje njegove pH vrednosti. Zemljišna pH vrednost u velikoj meri utice na dostupnost hranljivih materija biljkama, i nedostaci mnogih od njih mogu se izbeci ako se pH održava izmedu 6.0 i 7.0. Nedostaci ili suvišci hranljivih materija cešce se javljaju kada je pH vrednost van ovih granica.

Niska pH vrednost može biti prirodna osobina zemljišta ili posledica stalne primene kiselih azotnih dubriva. U starijim vocnjacima pH je niža zbog primene dubriva kisele reakcije.

Kolicine hranljivih materija i pH vrednost menjaju se postepeno, pa je preporucljivo vršiti uzorkovanje na svakih 3 do 5 godina, kako bi se imao uvid u stanje uspostavljenih zasada. Uzorke treba uzimati iz medurednog prostora koji zahvata prskalica kod suzbijanja korova. Sa delova vocnjaka na kojima su drugaciji tipovi zemljišta ili koji su na razlicit nacin izluženi ili dubreni treba uzeti posebne uzorke. Sa površine vece od 10 ari ne bi trebalo uzimati više od jednog uzorka, a svaki uzorak treba da se sastoji od najmanje 20 proba.

ANALIZA TKIVA

Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jeste najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti vocaka hranom. Kako bi se izbegli poremecaji u sadržaju hranljivih materija, treba obavljati analize biljnog tkiva koje ce omoguciti lakšu identifikaciju simptoma i pružiti uvid u snabdevenost biljaka mineralnim elementima. Vec prisutni simptomi poremecaja sadržaja hranljivih materija ukazuju na to da biljke nisu dobro snabdevene, što može dovesti do smanjenja prinosa ili kvaliteta ploda. Kako bi se na vreme sprecili nedostaci hranljivih materija, pre nego što dode do prvih simptoma ili smanjenja prinosa potrebno je sprovesti analizu tkiva.

Kako bi se odredio najbolji nacin za popravljanje nedostatka koji je ustanovljen analizom lisnog tkiva, ponekad je neophodno izvršiti i analizu zemljišta. Na primer, nedostatak Mg može biti posledica niske pH vrednosti zemljišta ili veoma visoke koncentracije ca u njemu. Ako je pH vrednost previše niska, savetuje se unošenje krecnjaka, a visoka koncentracija ca može se smanjiti unošenjem magnezijum sulfata u zemljište.

Analize biljnog tkiva su od najvece koristi ako se uzorci uzimaju na svakih 2-5 godina. Mlade zasade treba uzorkovati cešce, pošto se sadržaj hranljivih materija u njima mnogo brže menja. Njihov sadržaj u starijim zasadima se takode menja, ali postepeno, pa nije potrebno vršiti analize tako cesto. Koncentracija hranljivih materija menja se i tokom godine pod uticajem vremenskih uslova i težine roda. Redovno uzorkovanje tokom nekoliko godina omogucice najbolji uvid u promene i potencijalne poremecaje u sadržaju hranljivih materija.

ÐUBRIVA

Ðubriva su supstance koje sadrže hranljive elemente. Kada se odlucuje koje ce se dubrivo primeniti, najviše pažnje treba obratiti na sadržaj odredenog minerala i na cenu. Treba uzeti u obzir i reakciju zemljišta (kisela ili bazna), nacin rukovanja, uslove pod kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom dubrivu nalaze.

Ðubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i, ako se ne koriste i ne cuvaju na pravilan nacin mogu predstavljati opasnost po domace životinje, ljude i životnu sredinu. Treba nabavljati samo neophodne kolicine i izbegavati skladištenje velihih kolicina dubriva.

Azotna dubriva

Biljke se obicno snabdevaju azotom godišnje i na tržištu se mogu pronaci razlicita dubriva sa ovim elementom. Ona sadrže azot u obliku nitrata, amonijuma ili njihove kombinacije. Nitrati se ne vezuju cvrsto za zemljišne cestice, pa su podložni ispiranju, dok se amonijum zadržava na cesticama zemljišta i teže se ispira. Tokom zime cešce se dubri nitratnim nego amonijumovim dubrivima. Vecina vocnih vrsta lakše usvaja nitrate od amonijuma, ali kada temperatura zemljišta poraste i koren postane aktivan, amonijum se u zemljištu transformiše u nitrate. Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i nitratna dubriva skoro podjednako efikasna.

Urea sadrži visoku koncentraciju azota (46%), lako se primenjuje, a cena je pristupacna. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije krecnjaka od 1.8, što znaci da ce biti potrebno oko 816 g krecnjaka za neutralizaciju kiselosti iz svake kolicine od 454 g uree koja se unese u zemljište. Ureu je najbolje primeniti po hladnom prolecnom vremenu, jer ako dubrivo ostane na površini zemljišta po toplom vremenu, deo azota može se izgubiti isparavanjem. Urea može sadržati i razlicite kolicine nusproizvoda, koji u velikim koncentracijama može oštetiti mlada stabla, pogotovo na peskovitom zemljištu.

Amonijum nitrat je još jedan izvor azota i sadrži oko 32% ovog elementa. Isto kao i urea, ima kiselu reakciju i traži oko 816 g krecnjaka za neutralizaciju svakih 453,6 g azota primenjenog preko ovog dubriva. Ovo dubrivo sadrži nitratni azot, koji je odmah dostupan biljkama, i amonijacni azot koji se zadržava u zemljištu i sporije postaje dostupan biljkama. Ako se primeni tokom jeseni ili zime, odnosno pre nego što temperatura zemljišta poraste u prolece i koren postane aktivan, ispiranjem se može izgubiti velika kolicina nitratnog azota.

Kalcijum nitrat se veoma cesto koristi u vocnjacima. Sav azot nalazi se u vidu nitrata, pa je odmah dostupan biljkama i ne smanjuje pH vrednost zemljišta. Najveci nedostatak ovog dubriva je nizak sadržaj azota – 15%, i veoma cesto, visoka cena. Pre nego kalcijum nirat jednom u toku godine, mnogi proizvodaci, kako bi održali pH vrednost zemljišta, radije nekoliko puta primenjuju jeftinija azotna dubriva kisele reakcije, kao što je urea ili amonijum nitrat i krecnjak. Da bi se izbegli eventualni gubici azota isparavanjem do koga može doci posle primene uree po toplom vremenu koje je uobicajeno za ovaj period, kalcijum nitrat se cesto primenjuje dopunski u maju ili junu. Kalcijum nitrat ne treba primenjivati tokom jeseni i zime pošto odmah dolazi do ispiranja nitrata.

Amonijum sulfat ima veoma kiselu reakciju, mali sadržaj azota – 21% i relativno je skup. Cesto se primenjuje u borovnicama, koje zahtevaju nisku pH vrednost zemljišta i može biti pogodan za primenu u vocnjacima na zemljištima bazne reakcije, gde postoji potreba za snižavanjem pH vrednosti. Sav azot nalazi se u obliku amonijuma.

Di-amonijum fosfat (DAP) i momo-amonijum fosfat (MAP) sadrže relativno malu kolicinu azota – DAP 17 %, a MAP 11 % - i imaju jaku kiselu reakciju. Mogu biti pogodni za primenu u vocnjacima u kojima je potrebno uneti fosfor, s obzirom da sadrže oko 50% fosfor oksida.

Kalijum nitrat sadrži veoma nisku koncentraciju azota – 13%, i njegova cena je visoka. Može se koristiti u zasadima u koje je potrebno uneti kalijum. Sav azot je u lako dostupnom nitratnom obliku, koji se lako ispira.

Kalijumova dubriva

Postoji nekoliko vrsta dubriva koja sadrže kalijum. Ðubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadrži još neke korisne elemente. Nekoliko dubriva pokazuje visoku efikasnost obezbedivanja odgovarajuce kolicine kalijuma biljkama.

Kalijum hlorid (KCl) je kalijumovo dubrivo cija je upotreba široko rasprostranjena. Ima visok sadržaj kalijuma – 60 – 62% kalijum oksida i pristupacnu cenu. Do toksicnog dejstva hlorida može doci ako se u tek uspostavljenim vocnjacima primenjuju velike kolicine ovog dubriva ( 360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dode u direktan kontakt sa mladim stablima. Ako postoji potreba za unošenjem velikih kolicina ovog dubriva, preporucuje se jesenja primena, kako bi bilo dovoljno vremena da dode do ispiranja hlorida iz zone korena pre pocetka prolecnog porasta.

Kalijum sulfat takode ima široku primenu. Sadrži nešto manje kalijuma (50% kalijum oksida) i obicno je skuplji od kalijum hlorida. Najcešce se koristi u borovnicama, koje su na toksicnost hlorida osetljivije od ostalih vocnih zasada.

Kalijum magnezijum sulfat koristi se ako postoji potreba za unošenjem magnezijuma u zemljište. U ovom dubrivu ima manje kalijuma (22% kalijum oksida), ali zato sadrži i 11% magnezijuma. Obicno je skuplje od kalijum hlorida.

Kalijum nitrat sadrži 44% kalijum oksida i 13% azota i u zasadima voca se primenjuje u izvesnoj meri, ali spada u skupa kalijumova dubriva.

Fosforna dubriva

Kriterijumi pri odabiru ovih dubriva trebaju da budu sadržaj fosfora P2O5, cena kao i rastvorljivost fosfora, tj. njegova dostupnost biljkama. Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako puno kao ranije zbog niskog sadržaja fosfora (18-20%) P2O5. Oko 85% od ovog sadržaja u superfosfatu rastvorljivo je u vodi i odmah dostupno biljkama.

Koncentrovani superfosfat se cešce koristi zbog visokog sadržaja P2O5 – 46%. Od ove kolicine, 87% je rastvorljivo u vodi i obicno se koristi u mešavinama dubriva.

Monoamonijum fosfat može da se primenjuje kako samostalno, tako i u mešavinama dubriva. MAP sadrži 48% fosfor P2O5, od kojih je skoro celokupan sadržaj odmah dostupan biljkama, i 11% azota. Primenom MAPa povecava se kiselost zemljišta, ali je ovo dubrivo cenjeni izvor fosforP2O5.

Diamonijum fosfat (DAP) ima nešto manji sadržaj fosfor(V)oksida - 46% i više azota (18%) od MAP-a. Skoro celokupna kolicina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci. I ovo dubrivo uvecava kiselost zemljišta, ali je njegova primena veoma ekonomicna.

Kameni fosfat ima mali sadržaj fosfor P2O5 (3-8%), koji je slabo rastvorljiv u vodi (ispod 1%) i iz upotrebe ga izbacuju gore opisana dubriva sa vecim sadržajem P2O5.

ORGANSKA ÐUBRIVA

Stajnjak, mešavina stajnjaka i slame i biljni ostaci (seno i slama) mogu biti koristan izvor hranljivih materija. Da bi se izracunale odgovarajuce kolicine primene stajnjaka, treba poznavati sadržaj hranljivih materija u njemu. Uobicajene koncentracije hranljivih materija u stajnjaku predstavljene su u tabeli, ali je ipak za utvrdivanje sadržaja azota potrebno uraditi posebne analize. Uopšte, celokuopna kolicina amonijacnog azota i 20-50% organski vezanog azota dostupni su biljkama u godini primene stajnjaka. Izveštaji o analizi stajnjaka obicno sadrže podatke o koncentraciji ukupnog azota, amonijacnog azota, P2O5 i K2O. Stajnjak treba primenjivati u kolicinama u kojima procenat dostupnog azota ne prelazi preporucene granice. U zemljišta koja sadrže više od 75ppm fosfora, stajnjakom ne treba unositi više od 22,7 kg/a fosfora, s obzirom da biljke obicno usvajaju ovu kolicinu fosfora iz zemljišta. Stajnjak ne bi trebalo unositi u zemljišta sa visokim sadržajem fosfora (iznad 150 ppm). Kod živinskog stajnjaka sadržaj hranljivih materija znacajno varira, i zavisi od nacina na koji se on sakuplja i cuva. Ðubriva sastavljena od sveže organske materije imaju visok sadržaj hranljivih elemenata i mogu oštetiti koren stabala ako se primenjuju u velikim kolicinama.

Sporedni proizvodi koji nastaju preradom voca, povrca i šecerne repe mogu se takode koristiti kao izvor hranljivih i organskih materija za snabdevanje voca. Za ove proizvode nisu potrebne dozvole koje se zahtevaju za primenu ostalih cvrstih otpada. Ipak, kolicine primene treba odrediti tako da sadržaj azota i fosfora u njima ne prede preporucene granice. Pošto se sastav ovih nusproizvoda razlikuje, treba izvršiti analizu reprezentativnih uzoraka kako bi se odredio sadržaj hranljivih materija u njima. Generalno, celokupna kolicina amonijacnog azota i 50% organski vezanog azota u nusproizvodima dostupni su biljkama u godini primene ovih dubriva.

ANALIZA ZEMLJIŠTA

Analizom zemljišta može se odrediti pH vrednost zemljišta i proceniti sadržaj hranljivih elemenata u njemu. Medutim, u višegodišnjim zasadima, postoji velika razlika u koncentracijama hranljivih materija u zemljištu i u samim biljkama. Cesto se dešava da su u samim stablima elementi prisutni u dovoljnoj kolicini, iako analize pokazuju da njihovo prisustvo u zemljištu nije zadovoljavajuce. Isto tako, dobra snabdevenost zemljišta hranljivim materijama ne znaci i da su te iste kolicine dostupne biljkama. Ipak, kod kultura sa plitkim korenovim sistemom, kao što su jagode i maline, analize zemljišta istovremeno mogu dati solidnu procenu prisustva hranljivih materija i u samim biljkama.

Uzorkovanje zemljišta pre sadnje.
Godinu dana pre sadnje iz svih delova vocnjaka treba uzeti uzorke zemljišta. Uzorci se posebno uzimaju sa dubina do 20 cm i od 20 – 40 cm, tako da se analiziraju i oni horizonti zdravice zemljišta koji su kisele reakcije ili sadrže kalcijum. Ako to vreme dozvoljava, pre sadnje može se izvršiti kalcifikacija ili acidifikacija zemljišta. Kalcifikaciju zemljišta koja se obavlja pre sadnje treba izvršiti dok pH ne dostigne vrednost 6.5-6.8. Može se izvršiti i inkorporacija fosfornih ili kalijumovih dubriva u koncentracijama po preporukama na osnovu analize zemljišta.

Pre sadnje treba uzeti uzorke zemljišta i sa onih mesta namenjenih podizanju vocnjaka koja su nivelisana ili cija je konfiguracija na neki nacin promenjena. Pošto se završi premeštanje zdravice zemljišta, površinski deo zemljišta se obicno uklanja i zamenjuje novom zemljom.

Sumpor (S)

Sastavni je deo belancevina. Ima znatan uticaj na razvoj korena i i drugih organa vocaka. Manjak se može odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema, ali do ovoga ne dolazi s obzirom da sumpora ima u dovoljnim kolicinama u svim zemljištima. cesto se nalazi u nekim dubrivima i pesticidima. Višak sumpora pokazuje promene kao što su povrede na lišcu i plodovima, narocito kod agruma i to samo na kiselim zemljištima.

Bakar (cu)

Ucestvuje u oksidoredukcionim reakcijama. Potpomaže proces fotosinteze i biosintezu belancevina i aminokiselina. Povecava sposobnost tkiva da upija vodu. Manjak bakra pruzrokuje promenu vršnih listova, koji se vitopere, savijaju i otpadaju od vrha mladara prema osnovi. Hloroza tkiva izmedu nerava mladog lišca, dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje; sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne ploce. Manjak se javlja na zemljištima sa dosta organske materije kao što je treset i dr.

Molibden (Mo)

Reguliše prenošenje elektrona u najznacajnije delove vocke - koren i krunu. Utice na transformaciju azotnih jedinjenja i vezivanje atmosverskog azota iz zemljišta.

Mangan (Mn)

Nedostatak mangana obicno se javlja u zasadima podignutim na alkalnim zemljištima (pH iznad 7.0) i u sušnim periodima. Takode na zemljištima sa lošom drenažom i visokom koncentracijom dostupnog gvožda mogu dovesti do nedostatka mangana. Simptomi su slicni onima koje izaziva nedostatak gvožda, kada se javljaju na mladim listovima, i onima koje izaziva nedostatak magnezijuma, kada se javljaju prvo na starijim listovima. Duž lisnih nerava najmladih listova dolazi do hloroze, dok glavni lisni nerv ostaje zelen. U ozbiljnijim slucajevima nedostatka, simptomi se mogu raširiti i na starije listove izdanka. Toksicne kolicine mangana dovode do pojave sitne krastavosti koja se obicno javlja na stablima jabuke posadenim na zemljištu cija je pH vrednost ispod 5.5. Kambijalno tkivo ispod kore mladih izdanaka odumire, što dovodi do pucanja kore. Ovaj simptom javlja se na mladim stablima na mestima na kojima se voce ne sadi prvi put i gde u zemljište nije unešen krec. Suvišku mangana posebno je podložna jabuka crveni Delišes.

Cink (Zn)

Simptomi nedostatka cinka vidljivi su na listovima, koji su mnogo sitniji i uži od normalnih. Tkivo izmedu glavnih lisnih nerava žuti i postaje hloroticno. Vršni delovi izdanaka ne dostižu svoju normalnu dužinu, što ima za posledicu skracivanje internodija i pojavu bokora ili rozete listova na vrhu. Visoka pH vrednost i visok nivo fosfora ili mangana mogu dovesti do nedostatka cinka.

Simptomi nedostatka gvožđa

Gvožde (Fe)
Pomaže u obrazovanju hlorofila i ucestvije u oksidacionim procesima. Utice na povecavanje sadržaja organskih materija; masti uljenih hidrata i belancevina. Doprinosi jacanju vocaka prema mrazu, bolestima i štetocinama. Manjak gvožda izaziva hlorozu na lišcu. Ono je obicno bledožuto i znatno sitnije, dok su nervi i dalje zeleni. Hloroza se cesto javlja kod dunje i u vocnjacima na tepkim zemljištima alkalne reakcije.

Utice na razvoj korenovog sistema mladara i lišca kao i na izgradnju koštice, zbog cega je posebno potreban košticavom vocu. Važan je za neutralisanje kiselosti zemljišta, s obzirom da takva nisu pogodna za gajenje voca. Plodovi su boljeg kvaliteta. Manjak kalcijuma izaziva smolotocinu, posebno kod košticavih vrsta voca, a kod jabucastih dolazi do pojave ožegotina na obodu lista. Višak kalcijuma izaziva žucenje lista pri vrhu mladara, narocito na kruški i dunji.

Kalcijum (ca)

Slika:
Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke uzrokuje “gorku pegavost” – nekroticne lezije odmah ispod pokožice ploda.

Do nedostatka bora obicno dolazi kod košticavog voca i njegov simptom su sitniji listovi, bez jasnog šarenila na pojedinacnim listovima. Porast novih izdanaka je jako smanjen, a vrhovi izdanaka u težim slucajevima nedostatka odumiru. Zametanje plodova je slabije, a oni koji su zametnuti pucaju. Na mladim izdancima jabuke može doci do tamnjenja zone neposredno ispod kore, slicno kao kod pojave krastavosti koju izaziva suvišak mangana.

Bor (B)

Nedostatak bora na trešnji – odumiranje terminalnih delova izdanaka, na jabuci listovi su zadebljali i sitniji, nepravilnog oblika i nekroza unutrašnje strane kore zbog odumiranja kambijalnog tkiva. Nedostatak B kod kruške izaziva pucanje ploda.

Simptom nedostatka magnezijuma

Magnezijum (Mg)

Nedovoljna kolicina magnezijuma dovodi do pojave hloroze tkiva duž ivica listova i izmedu glavnih lisnih nerava. Slicno kao kod nedostatka kalijuma, prvi simptomi javljaju se duž ivica listova. Kako se nedostatak magnezijuma nastavlja, hloroticne zone tamne i odumiru, a iza njih ostaje zvezdasta zona zelene boje duž glavnih nerava i u srednjem delu lista. Magnezijum se takode krece kroz biljku, i simptomi se prvo javljaju na starijim listovima, i to obicno sredinom vegetacione sezone. Višak toksicmo deluje posebno na mlado lišce vocaka.

Nekroza ivica i uvrtanje listova

Nekroza i sušenje ivica listova breskvi i višnji

Simptom nedostatka kalijuma na jabuci

Kalijum (K)

Nedostatak se prvenstveno ogleda u žutilu tkiva duž ivica listova. Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire, a sa povecanjem nedostatka ivice listova postaju suve i krte. Suve zone ne javljaju se izmedu lisnih nerava. Pošto se kalijum krece kroz biljku, simptomi se javljaju prvo na starijem lišcu, a u slucajevima ozbiljnijeg nedostatka mogu se pojaviti i na mladim listovima. U plodovima voca akumuliraju se velike kolicine K, pa su simptomi nedostatka ozbiljniji i uocljiviji kako se plodovi približavaju fazi pune zrelosti u veoma rodnim sezonama. Iako suvišak kalijuma sam po sebi nije toksican za biljku, velike kolicine ovog elementa u zemljištu mogu inhibirati usvajanje Mg ili ca i na taj nacin dovesti do njihovog nedostatka.
Ove nedostatke videšete na sledeše tri fotografije:
Simptom nedostatka kalijuma na jabuci- nekroza i sušenje ivica listova, breskvi i višnji - nekroza ivica i uvrtanje listova

Simptom nedostatka fosfora

Fosfor (P)

Ima važnu ulogu u fotosintezi i disanju biljaka. U zimaju ga u obliku P2O5. Ulazi u sastav belancevina i niza fermenata i vitamina. Pomaže formiranju cvetnih pupoljka i ubrzava sazrevanje plodova i drveta cime se povecava trajnost plodova pri cuvanju i otpornost drveta prema mrazu.
Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljka, kao i razvoj mladara. Novo lišce je uspravno, tamnije zeleno i ne dostiže normalnu velicinu. Kasnije lišce dobija ljubicasto crvenu nijansu narocito peteljka i nervatura bliža njoj. Izraženo je u vreme hladnijih proleca i leta. Pri vrhu mladara ostane samo par listova purpurne crvene boje. Plodovi bivaju neugledni bez cvrstine. Višak fosfora ne utice negativno na biljke, ali može izazvati manjak cinka.

Simptomi nedostataka azota kod kruške i breskve.

Azot (N)

Stabla sa nedostatkom azota imaju kratke vršne izdanke. Poredenja radi, na stablima sa odgovarajucom kolicinom azota vršni izdanci su sledece dužine: kod još nerodne jabuke, kruške i trešnje – 30 do 60 cm; kod nerodne breskve – 35 do 60 cm; kod rodnih stabala jabuke, kruške i trešnje – 20 do 30 cm; kod rodne breskve – 30 do 38 cm. Nedostatak azota na listovima jabuke, breskve i trešnje ogleda se u svetlozelenoj do žutoj boji, a na listu kruške mogu se javiti bronzani tonovi. Ovi listovi su sitni, a njihova boja je ujednacena, bez šarenila ili pega. Azot se u biljci krece iz starijeg tkiva ka mladim listovima koji aktivno rastu, pa se simptomi javljaju najpre na starijim listovima. Lišce obicno opada rano u jesen, a izdanci su tanki. Zametanje plodova je slabo, i oni dosta opadaju u junu. Takode, mogu biti manji i cesto sazrevaju i dobijaju boju ranije nego obicno. Suvišak azota javlja se periodicno i može ozbiljno smanjiti kvalitet i cvrstinu ploda. Na suvišak azota ukazuju veliki, tamnozeleni listovi koji se zadržavaju na biljci do kasne jeseni. Plodovi su neodgovarajuce boje, a uskladišteni lakše gube cvrstinu. Porast se nastavlja do kasnog leta i jeseni i biljke su podložnije oštecenjima od zimskih temperatura. Porast izdanaka uveliko premašuje gore navedene optimalne dužine.

Za pravilan razvoj i dobru rodnost voca neophodni su sledeci elementi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg), kalcijum (ca), sumpor (S), bor (B), hlor (cl), bakar (cu), gvožde (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn). Pre unošenja dodatnih kolicina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemljištu. Unošenje vecih kolicina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno povecava troškove proizvodnje, a može dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksicnosti i nedostataka nekih drugih elemenata.

Ako se ne primenjuju na adekvatan nacin, dubriva mogu biti zagadivaci jezera, reka i podzemnih voda. Ona povecavaju kolicine nitrata u podzemnim vodama i fosfora u jezerima i rekama. Primenom dubriva na odgovarajuci nacin i u odgovarajucim koncentracijama smanjuju se štetne posledice kretanja hranljivih materija iz biljaka i troškovi proizvodnje.

IDENTIFIKACIJA I OTKLANJANJE
NEDOSTATAKA HRANLJIVIH ELEMENATA

Potrebe biljaka za hranljivim elementima i identifikacija njihovih nedostataka mogu se odrediti vizuelno na osnovu odgovarajucih simptoma na biljci i putem analize zemljišta ili biljnog tkiva. Pošto svaki od ova tri nacina ima svoje prednosti i nedostatke, treba ih kombinovati i redovno primenjivati.

Vizuelna identifikacija

Nedostatak ili suvišak hranljivih elemenata obicno izaziva odredene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavajuce. Ukoliko se poznaju tipicni simptomi, pažljivim pregledom biljaka mogu se identifikovati poremecaji u prisustvu mineralnih hraniva. Nažalost, cesto je veoma teško uspostaviti pravilnu dijagnozu, pošto su “klasicni” simptomi nedostatka ili suviška nekih elemenata medusobno veoma slicni i jedan isti simptom u vocnjaku se može javiti u više oblika. Dijagnoza je dodatno komplikovana kada na stablu istovremeno postoji više simptoma nedostatka nekoliko hranljivih elemenata.

Najveci problem kod identifikacije nedostatka ili suviška hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj što oni ukazuju da problem vec postoji i ogleda se u smanjenom porastu, kolicini ili kvalitetu roda. cilj dubrenja jeste da spreci probleme koji se javljaju kao posledica neadekvatnog dubrenja i manifestuju u obliku odgovarajucih simptoma. Najcešce se javljaju nedostaci azota i kalijuma, zatim nedostaci P, Mg, B, Mn i Zn javljaju se sporadicno, dok nedostaci ca, S, cl, cu, Fe i Mo se rede pojavljuju.

Đubrenje voćnjaka

aaaaaaaaaaaaiii